Čitajući „Priče iz ZOO vrta“ do sada ste imali priliku da upoznate mnoge hrabre, snalažljive, mirne ili nestašne životinje, a današnja priča inspirisana je jednim stidljivkom za kojeg mnogi posetioci vrta misle da je mravojed ili mladunče slona, pa još ukoliko potrče da što pre osmotre ovu zanimljivu životinju, najčešće će primetiti samo njegove zadnje noge kako hitno nestaju u gustom žbunju koje ispunjavaju veliku volijeru.

Međutim ukoliko strpljivo sačekate par minuta, iz trske će vas prvo pozdraviti jedne radoznale i umiljate oči, a potom i jedno nasmejano lice. Ovaj sramežljivi stanovnik ZOO vrta na Paliću zapravo je veseli i razdragani kopitar koji živi odmah pored lemura i koji je karakterom mnogo više od onoga što bi ste u prvi mah posmislili. U pitanju je umiljati i veoma druželjubivi tapir po imenu Ištvan, glavni junak današnje životinjske avanture po palićkom ZOO vrtu.

Tapiri (Tapirus terrestris) pripadaju porodici sisara iz reda kopitara, a u srodstvu su sa nosorozima, zebrama i konjima. Nalaze se pretežno u Brazilu, a nastanjuju bogate, tropske šume Južne Amerike, od Severne Argentine do Venecuele, osim Čilea i lokacije zapadno od Andskih Kordiliera. Tapiri vole tropske planinske šume i oblasti bujne vegetacije ali rado borave i u močvarama i ravničarskim predelima. Težina odraslog tapira kreće se od 150 do 250 kilograma, pa čak i više od toga, a visina u ramenima varira od 77 do 108 centimetara, dok je dužina njihovog tela oko 221 centimetar kod korpulentnijih dama, odnosno 204 centimetra kod mužjaka. Njihovu lobanju odlikuje izraženi „sagitalni greben“, odnosno izraženi nosić koji je u suštini kratka surla koja je sačinjena pretežno od mekog tkiva. Spadaju u kopitare i imaju četiri prsta na prednjim, odnosno tri na zadnjim nogama. između treće i pete godine postaju polno aktivni, a gestacija kod ženki traje od 335 do 439 dana, kada se rađa najčešće jedno slatko, prugasto mladunče. Mladunci tapira rađaju se kao prugasti, a te pruge kao i kod mnogih drugih životinja, daju mališanima prednost u kamuflaži sa okolinom. Kako bivaju stariji pruge sve više isčezavaju, zato će odrasla jedinka brazilskog tapira biti potpuno smeđe boje. Kroz evoluciju se nisu mnogo menjali, a danas postoje četiri savremene vrste tapira, tri u Južnoj Americi i jedna u Aziji. U prošlosti su bili rasprostranjeni širom Severne hemisfere, ali su se danas održali samo u ova dva međusobno udaljena dela sveta. Američki su smeđe ili tamne bolje dok su azijski crno-beli. U divljini žive oko 30 godina, odnosno oko 35 godina u zatočeništvu, a najstariji tapir ikada imao je 42,5 godine. U prirodi nemaju mnogo predatora, mada znaju biti na meti opasnih jaguara.

Tapir u ZOO vrtu na Paliću zove se Ištvan i rođen je 13. septembra 2023. godine. U martu 2015. godine iz Segedina je došao u naš ZOO vrt i od tada je njegov veseli stanovnik. Kada je pristigao bio je prilično nestašan i neposlušan ali se vremenom pokazalo da mu je zapravo falilo malo više ljubavi i pažnje koje je dobio od naših timaritelja. Vrlo dobro reagovao je na njihovu pažnju i negu pa se danas Ištvan, u prisustvu svojih timaritelja zna ponašati baš poput dvorišnog psa. Odaziva se na svoje ime, zna da legne ili sedne po komandi, a više od svega na svetu voli dugo, temeljno četkanje i češkanje, pogotovo ispod brade, kao i kupanje u svom jezercetu.

– On je jedna ogromna maza, veoma nežna životinja koja voli da se sa njim komunicira umerenim glasom, bez naglih pokreta. Kada se navikne na određenog čoveka, veoma voli da se češka i veoma često se smeje i pokazuje koliko lepe zube ima, slično poput konja. Kada bi njega pitali, mogli bi ga češkati celoga dana, ne bi mu dosadilo. – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta na Paliću koja dodaje da je ovakav „grooming“ Išvana i veoma poželjan pošto tapiri po prirodi vole da se valjaju i igraju u blatu.

Tapiri su biljojedi, a osim trave i vegetacije, obožavaju da jedu i voće, jabuke, jagode i lubenice, a glavna Ištvanova poslastica su banane koje dobija tokom cele godine. Možda je to uticaj njegovih komšija lemura koji je i naš tapir rado prihvatio. Zbog specifičnog načina varenja, tapiri su i veoma značajni za eko-sisteme jer raznose semenje voća i biljaka po celom staništu, a u prekopavanju im pomaže i njihov najbolji alat, surla. Ponekad znaju biti teritorijalni jer imaju naviku da, poput pasa, teritoriju obeležavaju urinom, ali su u suštini miroljubivi i dobri drugari koji se najbolje slažu sa kapibarama, najkrupnijim glodarima. Tapir u ZOO vrtu na Paliću uživa u veličini svoje volijere, obožava da se sakriva i zavlači, istražuje svaki kutak pa je potrebno biti strpljiv i pažljivo posmatrati kako biste ga uočili.

Iako izgledom neke posetioce najviše asocira na mravojeda, Andrijana nam kaže da naš preslatki tapir timaritelje pre svega podseća na neko prasence ili na psa, jer se veoma rado igra, valja i kupa u blatu, a kada vidi svoju plavu četku, sam će poput psa leći na zemlju i podići svoje noge, kao da poručuje „češkajte me, molim vas“. Prilikom naše posete, Ištvan je bio i više nego srećan da svo svoje umeće i češkajuće afinitete i demonstrira. S toga, bez obzira što su neke životinje hrabre, neke snažne ili velike, raskošne, Ištvan je naša srca osvojio svojom dobrotom i nežnom prirodnom. Kada sledeći put posetite ZOO vrt na Paliću, Ištvanovoj volijeri priđite polako, zastanite, a potom i dobro pogledajte, negde u dubini zelene trske smeška se i veselo vas posmatra jedan medeni, smeđi tapir koji jedva čeka da upozna nove drugare.