Svetska zdravstvena organizacija je pre više od dve decenije pokrenula inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Obeležavanje ima za cilj promociju fizičke aktivnosti i ukazivanje na doprinos u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja za sve generacije. Značajan cilj je usmeren ka mladima koji u procesu odrastanja treba da usvoje fizičku aktivnost kao važan deo svakodnevnog života.

Fizička aktivnost podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije i uključuje aktivnosti u slobodno vreme, kao i fizičku aktivnost u toku obavljenja poslova u kući i na poslu. Nedostatak fizičke aktivnosti je prepoznat kao vodeći faktor rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost odgovorna za četvrtinu slučajeva raka dojke, raka debelog creva i šećerne bolesti, te za oko trećinu slučajeva bolesti srca.

U svetu 1 od 4 odrasle osobe i 3 od 4 mlade osobe uzrasta 11-17 godina nisu dovoljno fizički aktivne u skladu sa preporukama SZO. Posebno brine trend smanjenja fizičke aktivnosti u populaciji mladih koji uglavnom vreme provode uz računar, mobilne telefone, tablete i TV. Statistike pokazuju da je u Evropi samo trećina mladih fizički aktivna prema preporukama za dobro zdravlje.

Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji (2022.) pokazuje da samo 31% učenika u 5. i 7. razredu OŠ i 1. razredu SŠ imaju preporučeni nivo fizičke aktivnosti – svaki dan 60 minuta. Dečaci su u svim uzrastima aktivniji od devojčica, a sa uzrastom opada broj fizički aktivne dece kod oba pola, posebno devojčica. Tako u 1. razredu SŠ samo 16% devojčica ima preporučenih 60 minuta fizičke aktivnosti svaki dan. U odnosu na ranije istraživanje (iz 2018.) beleži se pad procenta fizički aktivne dece u 1. razredu SŠ za 4% kod dečaka i 2% kod devojčica. Kada je reč o fizičkoj aktivnosti van školske nastave u slobodno veme dve trećine učenika bar tri puta nedeljno vežba tako da se zadišu ili oznoje (75%), dečaci više kao i u prethodnom istraživanju.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije (2019.) je pokazalo da odrasli sede u proseku 4,7 sati dnevno, a ekscesivni sedentarni stil (7 i više sati sedenja dnevno) je imalo 23% odraslih stanovnika Srbije. U izvođenju aerobnih aktivnosti (fitnes, sport, rekreacija ili vožnja bicikla) barem 150 minuta nedeljno je učestvovalo samo 11% odraslih uzrasta 18-64 godine, više muškaraca (14,4%). Svakodnevno je hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 75,2% odraslih, a vozilo bicikl bar 10 minuta 9% stanovnika i to značajno više u Vojvodini (23,5%).

Fizička aktivnost dece je značajna za fiziološki rast i razvoj dece, izgradnju koštanog tkiva i dobru funkciju svih organa čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti u odraslom životnom dobu. Fizička aktivnost kod dece i mladih povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Zato je važno podsticati mlade da fizička aktivnost postane deo njihove dnevne rutine.

Pozitivni efekti svakodnevne fizičke aktivnosti kod odraslih su vidljivi u boljem kvalitetu života, energiji i zadovoljstvu, kao i dobrom zdravlju u svakom periodu životnog ciklusa. Važno je ukazati da fizička aktivnost doprinosi kontroli nivoa masnoća u krvi, sprečavanju stvaranja ateroma u krvnim sudovima, u prevenciji i terapiji povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti, šećerne bolesti i depresije.

Za dobro zdravlje se preporučuje odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek i kao svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirana i kontrolisana. Ako do sada niste bili aktivni preporuka je da sa lepšim danima ovog proleća krenete postepeno, jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Fizička aktivnost treba da bude raznovrsna jer time aktivirate različite grupe mišića.

– Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže! Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa decom vozite bicikl, igrajte stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku. Izaberite kretanje jer je pokret osnova zdravlja! – napominje prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja Subotica.

foto:/ Freepik.com