Brojni istraživači, pisci i naučnici često su u svojim delima govorili o značaju učenja i korišćenju svake prilike da se nešto novo nauči. Otud i tvrdnja da ne možemo reći da smo neko mesto posetili, ako istinski nismo naučili bar neku činjenicu o njemu. Čuveni američki pisac Mark Tvejn je u jednom od svojih obraćanja deci rekao:

– Čovek koji ne uči i ne čita, nema prednost u odnosu na onoga koji ne zna da čita. Edukacija u školi je plemenita stvar, ali ne zabravite da posedujete i zdrav razum koji će vam omogučiti da učite iz svake nove prilike koja vam se ukaže. Neka škola ne nude jedino mesto gde ćete da se edukujete.

Vođeni tom idejom, mnogi od nas su shvatili da svaka destinacija i svaki kutak ove planete predstavlja mesto na kojem nešto možemo i da naučimo. Godine 1981. Zoološki vrt Palić je došao na ideju da u svoju široku ponudu uključi i edukativne programe namenje deci. Iste godine, u sklopu vrta, izgrađena je prva učionica – amfiteatar, kako bi đaci koji posete vrt mogli i na praktičan način da uče o divljim životinjama i biljkama. Četrdeset godna kasnije, palićki Zoološki vrt ima četiri učionice, a njegovi edukativni programi postali su obavezni deo odrastanja svakog školarca koji pohađa jednu od 20 subotičkih osnovnih škola. 

Na predlog beogradskog Zoološkog vrta kao organizatora, od 3. do 4.  septembra u Zoološkom vrtu Palić održan je seminar na temu „Uloga zooloških vrtova u obrazovanju“. Naš vrt izabran je da bude domaćin ovog seminara zbog učionica koje poseduje, ambijenta i postojećih edukatuivnih programa. Cilj samog seminara bila je diskusija o idejama i programima zooloških vrtova u smislu obrazovanja i edukacije koje se vrše u tim ustanovama, kao i na koje načine bi se mogle unaprediti obrazovne funkcije zooloških vrtova. Osim vrtova organizatora i domaćina, Beo Zoo vrta i Zoološkog vrta Palić, seminaru su prisustvovali i edukatori i zaposleni iz zooloških vrtova iz Ljubljane, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Budimpešte, Sofije, Skoplja i Atine.

– Prvi dan seminara bio je vezan za boravak u Zoološkom vrtu Palić, na samom početku predstavljani su istorijat, razvoj i budući planovi zoološkoih vrtova u Beogradu i na Paliću, pošto su oba zoološka vrta kandidati za članstvo za ulazak u Evropsku asocijaciju zoološki vrtova i akvarijuma „EAZA“. Direktori beogradskog i palićkog zoološkog vrta pričali su o budućim vizijama i planovima, a edukatori oba vrta govorili su o značaju obrazovanja u zoološkim vrtovima i kako izgledaju programi obrazovanja u Srbiji. Potom su se uključili i ostali gosti – edukatori koji su pričali o svojim obrazovnim programima. Drugog dana smo bili na terenu, prepodne je bilo predviđeno za obilazak vizitorskog centra na Ludaškom jezeru, predstavljen je ovaj rezervat prirode od strane zaposlenih u preduzeću „Palić-Ludaš“, a kasnije smo išli da obiđemo tačke sa kojih se posmatraju ptice, razgovarali smo o tome kako se obeležavaju životinje i kako se radi monitoring divljači. Popodne smo imali detaljan obilazak Zoološkog vrta Palić gde smo pričali o našim životinjama i uopšteno o programima obrazovanja u Zoološkom vrtu Palić koji se plasiraju posetiocima i đacima – objašnjava na Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti u ZOO vrtu Palić.

Kada je u pitanju istorijat edukacije u Zoo vrtu Palić, te 1981. godine kada su formirani prvi edukativni programi i kada je sagrađena prva učionica, stvoreni su i određeni ciljevi zbog kojih je i započeto sa edukacijom unitar ZOO vrta, a oni su pre svega bili da se deca što više približe prirodi, da se zainteresujem za prirodu, kao i da se poveća socijalizacija između dece.

– Primarni cilj bio je i da deca nauče kako da se ponašaju u prisustvu divljih životinja, da shvate da dolaskom u zoološki vrt ipak nekome „dolaze u goste“, u „kuću“ gde borave divlje životinje, odnosno da se drže onih pravila ponašanja koja važe u zoološkom vrtu, a koja su istegnuta i na samom ulazu u vrt. Ta pravila su da se pre svega ne može prilaziti kavezima, da se životinje ne smeju se dirati, da se u vrtu mora se biti tih, jer životinje imaju period kada odmaraju, što znači da ne možemo lupati o objekte i uznemiravati životinje. Ono što treba da činimo,jeste da kroz tihu šetnju posmatramo životinje i njihov način života u ZOO vrtu i da iz toga učimo – kaže Toljagić i dodaje da zabava na ovaj način nikako nije isključena, jer u vrtu svakako postoje adekvatna mesta, poput igrališta gde mališani svoje vreme mogu da provedi i u dečjim nestašlucima.

Prema njenim rečima, od 180 radnih dana koliko otprilike traje jedna školska godina, čak 160 predviđeno je za posetu Zoološkom vrtu Palić. Jedino kada se edukativni programi ne realizuju su prva nedelja septembra i januara kada su deca na raspustu. Povratkom u školske klupe, već u prvim danima drugog polugodišta, ZOO vrt Palić ponovo stoji na raspolaganju deci, kao mesto za edukaciju o životinjama i biljkama.

– Svakog dana tri do četiri grupe u tačno određenoj satnici dolaze u zoološki vrt, imamo potpisan ugovor sa javnim prevozom tako da je obezbeđen autobus koji decu prevozi od škole do zoološkog vrta, i nazad. Deca ovde borave tri sata i za vreme tog perioda učiteljice same, ili uz dogovor sa decom biraju jednu od trenutno 50 edukativnih tema o kojoj će slušati predavanje. Deca mogu da gledaju filmove o životinjama u zavisnosti od toga koji je period godine, a možemo da imamo i određene radionice. Sva predavanja su prilagođena uzrastu dece, i ukoliko deca u vrt dolaz svakog ili svakog drugog meseca, za nih je sačinjen tačno određeni plan, a deca kako odrastaju, ona slušaju sve složenije teme. Uvek počinjemo sa pravilima ponašanja u zoološkom vrtu, potom kreću lakše teme poput teme mrkog medveda, jer je ova tema najbliža deci uzrasta sedam godina, Nakon priče o medvedima, uvek je pružena i mogućnost da se naš mrki medved Medeni hrani jabukama i narandžama. Kako deca odrastaju, tako se smenjuju teme i kada mališani dođu u četvrti razred, mogu da se susretnu i sa složenijim temama, poput tema o zmijama, tarantula, madagaskarskim bubašvabama, škorpijama ili nekim drugim egzotičnim životinjama – objašnjava nam način predavanja edukatorka ZOO vrta Palić, Jelena Toljagić.

Zoološki vrt Palić ima četiri prostora u kojima obavlja programe edukacije, najpoznatija je najveća učionica kod lavova, gde deca uz pomoć računara, projektora i ozvučenja mogu da gledaju filmove i da se edukuju. Tu je učionica amfiteatart kao najstarija učionica gde u sklopu objekta postoji i bioskop sala prigodna za prikazivanje raznih edukativnih prezentacija i filmova. Veoma popularna je i učionica kod konja, jer je to učionica klasičnog izgleda koja ima stolovi i stolice, bele table, baš kao u odeljenju. Ta učionica se ujedno koristi i za brojne izložbe ili radionice, jer ona u potpunosti odgovara tematici. Četvrta je učionica na otvorenom koji se zove Filagorija, ona se nalazi u blizini fokinog bazena. Ona je posebno atraktivna deci kada se razgovara o prirodi ili ukoliko se baš obrađuje tema foke, jer je tada glavni akter priče spreman u svom bazenu. Zoološki vrt Palić raspolaže i određenim brojem koža i krzna životinja poput zebre, žirafe, vuka, valabija, tu su i kljove slona, lobanje bizona, antilopa, takina, vuka, manjih ptica i manjih sisara koje se koriste kao pomoćni edukativni materijal.

– Pored toga, nekada u edukaciji, ako to dozvoljava uzrast dece, koristimo i žive životinje, uvek uz prisustvo timaritelja, gde deca mogu da dodirnnu kornjače, zmije, mogu da na dlanu drže madagaskarske šišteće bubašvabe, mogu da gledaju kako se u terarijumima kreću tarantule, odnosno mogu da imaju interakciju sa životinjama. Značaj edukativnih programa, po meni, ugleda se u samom učenju. Današnja deca imaju pristup internetu sa svih mogućih strana i puno toga ona mogu da nauče preko interneta. Ja se ipak držim toga da knjige imaju puno drugačijih podataka i saznanja, određeni značaj i vrednost. Kada pripremam predavanja, pored interneta kojeg i ja iskoristim zbog filmova ili nekih interesantnih činjenica, volim da koristim i enciklopedija gde mogu da nađem zanimljive stvari i podatke za koje sam sigurna da ih deca ne znaju, ili se do sada nisu susretala sa tim podacima. To su one činjenice kojih nema na internetu. Osim toga da učimo o životinjama, smatram da u zoološkom vrtu deci treba skrenuti pažnju i na ugroženost životinja, ne samo životinja, već i biljaka i celog živog sveta. Mnogi ne znaju, ako npr. pričamo o vukovima, da su vukovi zaštićene životinje. Deca ne znaju zbog čega su zaštićeni pa im to treba objasniti, da su razlog životna staništa. Da bi zaštitili vukove, moramo da zaštitimo i njihovo stanište, u pitanju je složnost nedostatka prostora na planeti koja dovodi do toga da se populacija određenih životinja smanjuje. Znači, pored osnovnih karakteristika gde životinje žive, kako izgledaju, kako se hrane, kako se razmnožavaju, jedan akcenat uvek dajemo i na zaštiti životinja, da deca budu svesna gde se životinje nalaze na listi ugroženosti na našoj planeti – kaže Jelena Toljagić, i naglašava da se ova tema obavezno obrađuje na „Dan divljih vrsta“, odnosno svakog 3. mart.

– Tada deci možemo da objasnimo šta znači kada je neka određena životinja na CITES listi, kolika je njena ugroženost, koliko je njihov broj smanjen u prirodi, ako nekih životinja ima u dovoljnom broju, zašto se one ipak nalazi na tim listama. Zato je jedna nedelja našeg programa uvek vezana za obeležavanje CITES dana. Uz pomoć pokrajinskog Zavoda za zaštite prirode ili Gradskog muzeja pravimo uvek i mini izložbu od prepariranih životinja koje su zaštićene ili strogo zaštićene u Republici Srbiji. Na taj način deca ipak mogu nešto da nauče o tim životinjama i da ih vide. Za pet godina koliko radim kao edukator u Zoološkom vrtu Palić, do sada nisam imala slučaj da su deca ili učitelji bili nezadovoljni onim što su od mene čuli, svaki put kada se priča o nekoj temi deca budu radoznala, bude pitanja, neka deca već znaju više od svojih vršnjaka, ali uvek se trudim da nađem nešto što sam sigurna da deca neće znati i čime će se sigurno oduševiti. Dodatna okolnosti je što deca vide žive životinje i tada bude uvek velike sreće, bude nekada i straha kada su u pitanju zmije, tarantule ili bubašvabe, ali mnogo je i onih koji pobede taj strah i koji dodiruju životinje nakon edukacije o njima – objašnjava edukatorka ZOO vrta Palić.

Dok nam pokazuje neke od edukativnih tema, Jelena nam kaže da su deci uvek najdraže one u okviru kojih mališani mogu nešto da pipnu ili posmatraju, bilo da je u pitanju živi primerak životinje, ili samo deo neke životinje poput kože, kljova ili rogova. Teme o mrki, medvedima, vukovima, kamilama, zebrama, žirafama, kornjačama, zmijama, krokodilima, paukovima, slepim miševima, vidrama uvek su omiljene, baš kao i teme o biljkama koje se nikako ne zanemaruju, jer je dobro poznato da je ZOO vrt Palić i velika botanička bašta. Uči se o biljkama koje viđamo u jesen ili proleće, tema o kaktusima uvek je fascinantna, kao i raznim staništima koja postoje u nacionalnim parkovima Srbije.

– Programi se svake godine obogaćuju novim životinjskim vrstama, ove godine smo prvi put radili anonimnu anketu gde smo pitali učitelje i decu za mišljenje i gde smo tražili da navedu ono što bi njima bilo interesantno da uče u našim edukativnim programima, pa smo saznali da bi nam buduće teme mogle biti o konjima, vevericama i ježevima. Jedna od novih tema koja je pripremljena za vreme leta jeste tema o rakunima, to sam sigurna da će biti interesantno deci – poručuje nam Jelena, dok prelistava brojne skripte koje je sačinila.

Prilikom obeležavanja brojnih praznika, poput Uskrsa i Božića, 1. maja ili Dana grada, ZOO vrt Palić svoje edukativne programe i radionice otvara i ka svim ostalim posetiocima.

– Jedna od najpopularnijih radionica je „Pozdrav iz zoološkog vrta“, gde već drugu godinu mališani koji dođu u Zoološki vrt Palić dobijaju razglednicu na kojoj se nalazi jedna od šest zaštićenih životinjskih vrsta Republike Srbije, to su ris, vuk, medved, slepi miš, beloglavi sup i velika sova ušara. Razglednice su rađene po principu bojanki, gde deca oboje životinju koju su izabrali, a na pozadini uvek imaju i kratak tekst na temu zašto je ta životinja zaštićena i gde može još uvek da se nađe u Srbiji. Naravno, deca mogu da napišu i poruku nekome kome žele da pošalju razglednicu, od nas dobijaju poštansku markicu koju zalepe na poleđinu, a takvu razglednicu mogu da ubace u poštansko sanduče u blizini vrta. Na taj način i mališani koji nisu se teritorije grada Subotice, kada poseta Zoološki vrt Palić, dobijaju priliku da nauče nešto i na taj način da se edukuju – kaže za kraj priče muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti u ZOO vrtu Palić, Jelena Toljagić.

Sada kada znamo da učenje može biti veoma zabavno i zanimljivo, prilikom sledeće posete ZOO vrtu Palić možemo da razgledamo sve životinje i odaberemo onu koja nam se najviše dopala, a potom da o njoj nešto lepo i korisno pročitamo u enciklopediji, kod kuće ili u školskoj biblioteci. Ukoliko nam gradivo bude teško za razumeti, o njemu uvek možemo zamoliti učitelja ili učiteljicu da nam pomognu, a ukoliko smo u vrtu, možemo potražiti i Jelenu, koja je najčešće okružena decom i morem pitanja na koja će uvek imati odgovor.

foto:/Zoo vrt Palić