Brojni gurmani i ljubitelji domaće kuhinje sastali su se u subotu, 26. okrobra u Bačkoj Topoli kako bi još jednom odmerili kulinarske „kašike“ i oprobali se u takmičenju pripremanja kraljice svih jela – sarme. Ovogodišnja „Sarmijada“ u Bačkoj Topoli održana je po 11. put, a toplo i sunčano vreme doprineli su da bude i najposećenija do sada. Sa preko 100 izlagača najrazličitijih rukotvorina, 157 takmičarskih kotlića, oko 20.000 pripremljenih sarmi i preko 12.000 zadovoljnih posetilaca, može se reći da se „Sarmijada“ u Bačkoj Topoli bila pun pogodak i mesto koje je svojim ukusima i mirisima privuklo sve iskusne „sarmokusce“ iz okolnih naselja.

– Ove godine imali smo rekordan broj prijavljenih ekipa za kuvanje. Svi posetioci gledali su takmičenje u kuvanju, gastronosmski vašar i vašar rukotvorina i muzički program. Proširili smo ponudu koncertom za decu i mađioničarem. Osim toga, nema potrebe za izmišljanjem vruće vode. Svako je dobio po 2,5 kg mlevenog mesa, to ulazi u kotizaciju, i to je količina dovoljna za osam do deset odraslih osoba, a mnogi nose i više jer imaju veće ekipe. Svaka ekipa nosi svoj kupus u skladu sa receptom, kao i ostale začine, ali i posude u kojima će kuvati sarmu, jer nije svejedno, neki preferiraju zemljane lonce, neki metalne, a ima i onih koji su čak poneli i svoj šporet „Smederevac“ od kuće – objašnjava Huba Telđeši, organizator manifestacije.

Takmičilo se u pripremanju klasične ali i posebne sarme, gde se umesto kupusa koristilla vinova loza ili list neke druge biljke, kao i u pripremanju veganske sarme, bez mesa.

– Mislim da se klasična sarma najviše kuva, ali probao sam i vegansku sarmu koja se pravi po srednjovekovnoj recepturi iz manastira, gde se umesto mesa koriste suve šljive i oduševio sam se. Mislim da treba sve probati – poručio je Telđeši.

Sastojci za sarmu manje više su slični, ali način pripreme kao i onaj tajni sastojak koji daje poseban ukus varirali su od ekipe do ekipe.

– Mislim da je sarma bolja u zemljanom loncu, to je tradicionalni, najstariji način kuvanja i naša tajna karta. Lonac je od napravljen od kombinacije gline i kalcita.Voleli bismo da ove godine budemo u prvih 10 odsto – poručio je Zoltan Kiš ispred subotičke ekipe „Su Friends“ koji još čine i Atila i Oršolja Balo, Aniko Kiš, Roland i Diana Čipak.

– Druženje je ovde više nego dobro, izuzetna atmosfera i ljudi. Slažem se da je tajna dobre sarme u zemljenoj posudi, to je najstariji način kuvanja. Bitno je da se sarma sporo krčka, i smatram da ne treba preterivati sa začinima“ – dodaje saborac, Atila Balo, koji je bio malo manje skroman, uz poruku da se ove godine nada prvom mestu.

Gužva se stvorila i oko kotlić gde se krčkala veganska sarma, jer je svako želeo da proba ovo remek delo bez mesa.

– Ovo je srednjevekovni recept, saznali smo za njega preko interneta, a neke sastojke smo i mi dodali. Ova sarma pravi se od pirinča, orasa, šargarepe, celera, suvih šljiva, bundeva i tikvice, luka i još dosta toga – odaje tajnu Anita Molnar, koja je vegetarijanac već 18 godina.

Takmičarskih timova bilo je i iz Slavonskog Broda, Sarajeva, a prošlogodišnji pobednik kaže da je tajni recep za najbolju sarmu sadrži pre svega ljubav prema kuvanju.

– Imamo tajnog tehnologa koji nam pravi smesu, mi brinemo samo o vatri, ostalo ništa ne smemo da pipamo – poručuje prošlogodišnji pobednik Saša Radak ispred svog tima.

– Sarma je naše nacionalno jelo, a najveći benefit tradicije jeste što imao više nacionalnih zajednica na osnovu kojih sarma ima najrazličitije interpretacije što je čini nacionalnim identitetom. Svake godine imamo isti kriterijum, odnosno dve kategorije – klasična i specifična sarma. Kod obe kategorije vrlo je važno da svaka ekipa preda tečnost u kojoj se kuvala sarma, tj saft, i samu sarmu. Ocenjujemo sam nadev i tečnost u kojoj se kuvala sarma, bez pavlake i drugih dodataka. Kod specifične tu ima razčičitih sastojaka i tu ocenjujemo inovaciju i kreativnost. Za mene je omiljena sarma sa kimom, a metodologiju koju sam kroz godine ocenjivanja razvio jeste sistem eliminacije, gde će one sarme koje ne zadovoljavaju osnovne kriterijume, saft i naved, probati neko od kolega iz žirija. Time i žiri štedi svoje senzore, nepca – poruka je stručnjaka Nikole Vuksovića, doktora nauka iz uže oblasti gastronomije i člana Kulinarske asocijacije šefova kuvara Srbije, koji je ujedno bio i predsednik sudijskog tima.

foto:/LovaLova portal