Retki su koliko i veničanstveni, a svoji prisustvom, prema brojnim južnoafričkim kulturama, sibolizuju sveto i uzvišeno. Ove žive relikvije potiču iz regiona Timbavati u oblasti Velikog Kruger parka u Južnoj Africi i predstavljaju sinonom za nju, jer prema drevnom afričkom jeziku KsiTsonga, „Timbavati“ upravo znači „mesto gde su sišli zvezdani lavovi“. Beli lavovi zauzimaju posebno mesto u afričkom folkloru i istoriji, jer se smatra da su poslati na zemlju kao božanski dar. Naime, prema starom predanju, drevno pleme Zulu molilo je nebo za pomoć, a beli lavovi, sinovi i ćerke Boga Sunca, poslati su Kraljici Numbi koja je uz njihove moći ozdravila i ojačala. U narodu je ukorenjeno verovanje da beli lavovi iz istog razloga i dan danas nastanjuju isključivo ove prostore divljeg afričkog kontinenta. Smatraju se „najsvetijom životinjom na afričkom kontinentu“, simboli su liderstva, ponosa i kraljevskih porodica, pre svega Kenije i Bocvane. Koliko su drugačiji od svojih rođaka, žutih lavova, jesi li retki i jesu li zaista beli, proverili smo u Zoološkom vrtu Palić koji je dom jednog para belih lavova.

– Lavovi su životinje koje pripadaju grupi sisara, odnosno porodici velikih mačaka. Latinsko ime za lava je „panthera leo“, a reč „panthera“ znači zver, što nam jasno govori o kojoj vrsti životinja je reč. Po veličini su druge mačke na svetu, veći od njih po težini i dužini jedino su tigrovi. Spadaju u predatore, a njihovo prirodno mesto stanovanja su savane i travnata područja Afrike i Indije. Mužijaci teže oko 250 kg, ženke su manje, do 180 kg, dužina tela koja se meri od vrha njuške do kraja repa iznosi oko 2,5 metra kod mužjaka, odnoso 1,7 metara kod ženki. Životni vek lavova u divljini je od 10 do 14 godina, dok u zatočeništvu on može biti duplo duži, do 20 godina. Mužijaci lavovi su jedine mačke koji imaju grivu, a ona im služi za udvaranje, ali i za uvećanje površine tela, zbog čega izgledaju veći nego što jesu. Lavovi su i jedine mačke koje imaju čuperak na kraju repa, a rep im pomaže da održe ravnotežu kada skaču na plen. Kao i sve druge mačke, imaju osetljive brkove koji im pomažu prilikom snalaženja u noći – priča nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti ZOO vrta Palić i dodaje da su upravo noć i zora najčešći periodi dana kada lavovi u čoporu kreću u da seju strah.

Iako je lav kralj životinja, lavice su najčešće te koje su kraljice lova, jer se u svega 10 odsto slučajeva lav priključuje, najčešće kada je potrebno da zada konačni, finalni udarac u napadu na krupnu divljač, poput bivola, slonova i žitafa. Mnogo češće plen lavica čine antilope, zebre, bradavičaste svinje i gnuovi. Lov se odvija tako što se plen se okruži, zatim se vizuelno odabira jedinka, najčešće mladunče ili starija, iznemogla životinja. Napad startuje iznenada, ali u tačno izabranom trenutku i uvek je brz, kratak i nemilosrdan. Lavovi najčešće ciljaju vrat kao bi ugušili svoj plen. Sa druge strane, zebre kao najčešća lovina imaju dva mehanizma kojima mogu da se odbrane od čestih lavljih napada. Naime, prilikom bega zebre se oslanjaju na prednje noge i zadnjim kopitama šutaju lobanju lava kako bi ga povredile, a jedan ovakav udarac dovoljan je da onesvesti životinju. Sekundarni način odbrane je ujedanje lava, jer je dokazano da ugriz zebre lava boli mnogo više nego obrnuto, pa nije redak slučaj da lavica, usled ugriza, pusti zebru iz smrtonosnog zagrljaja da pobegne.

„Ne završava svaki napad lava uhvaćenim plenom, često se dešava da čopor lavica nekoliko puta pokušava da savlada isti plen. I pored toga što ženke love, mužijaci su ti koji jedu prvi, oni mogu da pojedu oko sedam kilograma, a sitnije ženke oko pet kilograma mesa. Tek na kraju jedu i mladunci i to je hijerarhija koja strogo postoji i koje se pridržavaju sve jedinke. Unutar čopora sve ženke su najčešće u rodu, a čopor čuvaju jedan do dva mužjaka, ukupno i do 40 lavova može da čini jedan čopor, sve zavisi koliko je izvor hrane bogat. Svaki čopor ima po alfa mužjaka i ženku, još jednog mužjaka zaštitnika, i ostale lavice i mladunce iz celog čopora. Ženke su u lovu okretnije i brže jer su manje i lakše, mužijaci imaju zadatak da čuvaju teritoriju i patroliraju oko njenih granica, odnosno pre svega da štite svoje kraljevstvo. Lavovi se pare unutar čopora, u bilo koje doba godine, trudnoća traje između 100 i 120 dana, u proseku se rađa od jedno do četiri mladunčeta koji sa majkom ostaju od šest do sedam meseci, a zbog borbe oko hrane prilikom odrastavanja, čak oko 80 odsto mladih lavova ugine u prvim mesecima života, pa ne doživi adolescenski period – objašnjava naša sagovorica i dodaje da u lavlju teritoriju često zna da upadne i zalutali mužijak, samotnjak.

Ukoliko alfa lav izgubi bitku od mlađeg, jačeg lava, novi kralj čopora će podaviti sve mladunce kako bi ženke što pre započele sa reprodukcijom njegovih potomaka, i jedini spas od takve smrti mladunci mogu pronaći u svojim majkama koje su brojnije. Ipak i pored toga, veliki broj ovakvih susreta završava fatalno po potomstvo.

Lavovi kao i druge mačke puno spavaju i u dremanju mogu da provedu i do 20 sati dnevno. Zanimljivo je napomenuti i da se lavlja rika čuje u radijusu od osam kilometara, a svežu krv u stanju su da nanjuše čak i na udaljenosti od dva kilometra, što majkama antilopama dodatno otežava mogućnost da sakriju svoje novorođene bebe. Strašni očnjaci, odnosno zubi lava dugi su između 4 i 5 centimetara, a kandže između 5 i 7 centimetara.

Vratimo se na priču o belim lavovima. Šta zapravo bele lavove čini belima i jesu li to albino životinje?

– Beli lavovi nisu albino životinje, odnosno životinje koje imaju potpuno odsustvo pignemtacije, već je u pitanju genetska promena koja je nastala od gena „činčila“ odnosno gena koji je inhibitor pigmenta. Beli lavovi unutar svog organizma imaju pigment koji bi ima dao žutu boju, ali prilikom ukrštanja i razmene gena on ostaje sprečen da se ispolji, odnosno ostaje inhibira, zbog čega beli lavovi imaju svetliju boju dlake u odnosu na žute lavove, ali se ipak ne mogu nazvati albino životinjama, jer nemaju druge karakteristične oznake albino životinja, poput plavih očiju, steriliteta ili odsustva sluha – priča edukatorka ZOO vrta Palić.

Naime, reč je o istim životinjama, osim što beli lavovi imaju retki recesivni gen, zbog čega njigovo krzno, usled nedostatka pigmenta, postaje beličasto. Njihove oči, jastučići šapa i usne imaju vidljiv pigment, a belina krzna može da varira, od čisto bele do tamnije kremaste boje. Mužjaci imaju bledu grivu, koja može postati tamnija u toku razvoja. Da bi se beli lav rodio, oba roditelja moraju da budu beli lavovi, ili smeđi sa recesivnim genom belog lava. Postoji 25 odsto šanse da će mladunče biti belo ukoliko su oba roditelja žuti lavovi sa belim recesivnim genom, odnosno 50 odsto šanse ako je jedan roditelj beo, a drugi smeđe boje. Ako su oba roditelja belci, oni će proizvoditi samo bele mladunce, šansa za žutim lavom je nemoguća.

Postoje različita mišljenja o tome da li su beli lavovi zbog svoje boje u nepovoljnom položaju u divljini. Neki veruju da jesu, jer nisu u stanju da se kamufliraju tako dobro kao žuti lavovi, što ih čini vidljivijim za svoje rivale i lovokradice. Međutim, poenta u kamuflaži leži i u staništu, beli lavovi se ne kamufliraju tako dobro kao žuti lavovi u travnjacima i sličnoj vegetaciji, ali u rečnim koritima i peščanim oblastima, beli lavovi mogu da se stope bolje od smeđosmeđih rođaka i budu uspešniji u lovu.

– Zoološki vrtu Palić poseduje par belih lavova koju su kod nas došli iz Beo ZOO vrta 2017. godine. To su mužijak Belko i ženka Šumba koja je u Beo ZOO vrt pristigla iz Južne Afrike, baš iz Kruger parka. Belko je dosta mlađi od Šumbe, ali oni se veoma lepo slažu u svom ispustu. Sa lavovima ne postoji neki poseban, bliži kontakt, jedino smo ga sa Tiberijem imali kada je bio beba i kada smo ga ručno hranili, tada je bilo i igranja. Međutim, kada odrastu, fizički kontak sa lavovima nije moguć, jer su isuvuiše snažni i mogu naneti ozbiljnu povredu čak i prilikom igre. Lavovi su veoma dragi našim posetiocima i deo su edukativnih programa našeg ZOO vrta, jedna od najdražih tema subotičkih učenika – kaže Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti ZOO vrta Palić, a potom pažnju skreće na vrlo važnu činjenicu.

Po statusu ugroženosti, svi lavovi imaju ranjiv status „VU“, a po CITES kategorijama zaštite, oni spadaju u prvu grupu od postojeće tri, gde je prva kategorija za najugroženije vrste. Afričkih žutih lavova ima najviše, ali i tada govorimo o brojci od oko svega oko 30.000 zabeleženih primeraka. Najugroženiji su azijski indijski lavovi, oni su najviše istrebljeni i žive samo u Gir šumi na severu Indije gde je zabeleženo 300 jedinki. Beli lavovi su takođe veoma retki, u Africi je na slobodi zabeleženo svega 200 belih lavova. Naći ćemo ih uglavnom u Južnoj Africi, u nacionaolnim parkovima od kojih je najpoznatiji Kruger nacionalni park. To je kontrolisani, zaštićeni prostor i mesto odakle u skoro sve zoološke vrtove beli lavovi odlaze.

Ipak, život belih lavova u divljini je veoma težak. Osim što se suočavaju sa istim pretnjama kao i njihove smeđe kolege, broj beli lavova je nizak i zbog belog receisvnog gena koji se pojavljuje samo sporadično. Ukoliko dodamo i visoku stopu mortaliteta kod lavića, broj belih lavova u prirodi nemoguće je da raste podjednakom brzinom kao kod žutih lavova. Poražavajuću i otežavajuću okolnost predstavlja i činjenica da su na listi lovokradica beli lavovi od žutih poželjniji kao trofej.

Uprkos tome što su kritično ugroženi, beli lavovi nisu zaštićeni, i samo su zvanično navedeni kao „ranjivi“ u istoj grupi kao i žuti lavovi. Zato je zadatak na nama, čitaocima ove priče, da učinimo sve što možemo kako bismo zaštitili sve lavove u divljini, i smeđe i bele. Ove dragocene životinje postoje generacijama pre nas i ne smemo da dozvolimo da naša generacija postane ona koja će da uništi ono što je preostalo od ovih božanskih zveri, kraljeva i kraljica životinjskog carstva. Njih moramo sačuvati da krase našu planetu onako kako to oni žele i kako je priroda to oduvek nameravala.

foto:/Zoo vrt Palić/LovaLova portal