Sumrak se približava i vrelo afričko sunce polako zalazi za horizont. Dok dan odlazi na počinak, srca i oči mnogih životinja popdrhtavaju od straha jer znaju da uskoro na scenu stupa nemilosrdni grabljivac. Šetajući kroz grmlje i suvu, šuškavu travu, on u pesak zabija kandže oštre kao žileti, njegovi šiljasti, blistavi zubi tragaju za novom žrtvom koja neće dočekati osvit zore. Ovi svirepi borci, sposobni su da se bore sa svojim neprijateljima zahvaljujući munjevitim refleksima i sa gotovo bezobraznom hrabrošću. Ne, nisu u pitanju lavovi, niti hijene, a ni leopardi, u pitanju su lovci koji, istini za dušu, nisu mnogo veći ni od limenke koka-kole. To su patuljasti mungosi, glavne zvezde ovonedeljne priče iz ZOO vrta.

Patuljasti mungos je najmanji sisar Afrike, životinja čije sjajne, crne oči odišu inteligencijom i karakterom. Brojni turisti koji se opredele za safari avanturu, u prilicu su da na svakom koraku susretnu ove životinje koje često, od strane objektiva fotoaparata, budu zanemarene zbog svoje veličine. Pa ipak, mi ćemo ovim veselim nevaljalcima dati fer priliku da sebe predstave u najboljem mogućem svetlu i izbrbljaju nam zbog čega se smatraju da su lovci bez premca.

Patuljasti mungosi (lat. Helogale parvula) pripadaju porodici koja se sastoji od preko trideset vrsta mungosa rasprostranjenih širom Evrope, Afrike i Azije.

– Patuljasti mungosi su životinje manjeg rasta koje pripadaju grupi sisara, odnosno mačkolikih zveri. Od svih vrsta mungosa koje postoje, patuljasti su najmanja vrsta. Njihovo telo prekriveno je sa glatkom dlakom, a sama boja krzna menja se u odnosu na geografsko područje i može da bude od žute do tamno smeđe boje. Rep i zadnje noge obično su tamnije od ostatka tela, dok je krzno na stomaku svetlije, bez obzira o kojoj vrsti je reč. Dlaka na glavi je kratka, a kako se spušta niz telo postaje sve duža. Imaju gustu podlaku koja je tamnija pri samom korenu, a svetlija pri vrhovima. Njhove uši su male i zaobljene, a njuška im je sitnija. Rep po dužini čini otprilike polovinu dužine tela, pa su mužjaci dugi do 23 cm, a ženke centimetar ili dva kraće, dok im je dužina repa negde oko 18 cm. To su životinje koje imaju po pet prstiju na svakoj nozi, sa kandžama na vrhovima prstiju. Dosta su lagane životinje, tako da je u proseku teže između 300-350 grama – priča nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator obrazovnih i promotivnih aktivnosti Zoološkog vrta Palić.

Kada je ishrana u pitanju, naša sagovonica nam kaže da ovi maleni, radoznali napasnici mogu da jedu insekte i manje beskičmenjake, jaja, voće, a kao i svi mungosi, mogu da ulove čak i manje zmije, ptice ili manje sisare.

– Ako pričamo o ishrani unutar našeg ZOO vrta, najčešće se hrane nekim vrstama beskičmenjaka, voćem i povrćem – dodaje Toljagić.

Za sve mungose važi teorija da su otporni na zmijski otrov, međutim istraživanja sa početka 21. veka pokazala su da ovo nije sasvim tačno. Naime, zbog mutacije na svojim neuro receptorima, mungosi su u stanju bolje podnesu i brže sintetišu zmijski otrov, ali nije tačno i da su potpuno imuni na njega, naročito ako je reč o mladim, nedovoljno razvijenim životinjama. Ali kako se svaka prednost u surovom životu divlje Afrike računa, tako i ova olakšica mungosima pomaže da lakše prežive napade zmija otrovnica.

Život u srcu savane doneo je mungosima i jedno neočekivano, a korisno prijateljstvo. Mungosi i ptice kljunorošci veoma često žive jedni u blizini drugih, kako bi lakše izašli na kraj sa neprijateljima. Svojim ostrim glasom i klepetanjem, kljunorošci upozoravaju malene mungose na razne ptice grabljivice koje vrlo rado na svom tanjiru vole da vide ove patuljaste zveri. Za uzvrat, mungosi se upuštaju u borbe sa zmijama koje veoma često žele da iskoriste stabla kako bi se domogle gnezda i jaja kljunorožaca.

Kada dođe period razmnožavanja, mužjaci se bore za naklonost ženki.

– Uvek u grupi postoji jedan dominantni mužjijak koji će provoditi vreme u blizini dominantne ženke, kako bi je štitio i kako bi ostale mužjake, udvarače terao od nje, a nešto kasnije taj mužijak se pored parenja sa dominantnom ženkom, pari i sa ostalim ženkama. Kada se to desi, tada i dominantna ženka može da se pari sa ostalim mužjacima. Ako posmatramo grupu u kojoj žive, oko ¾ grupe čine ženke. Period trudnoće traje oko sedam nedelja, a tada mame na svet donose oko tri, četiri mladunčeta, mada nekad i do šest u jednom okotu. Ženka može da ima i do tri legla u jedno godini, sve zavisi koliko mladih je prethodno imala i koliko su dugo sisali. Majčinim mlekom pretežno se hrane oko 45 dana, tek kasnije dobijaju kruću hranu kojom se hrane dok se ne osamostale. To se dešava sa oko šest meseci, tada su mladunci potpuno sposobni za samostalan život i kao takvi jedno vreme ostaju u grupi, a kasnije sami stvaraju svoje. Sa dve, tri godine života oni postaju polno zreli – obajšnjava nam edukatorka ZOO vrta Palić i potom dodaje da patuljasti mungosi imaju veoma zanimljiv društveni život.

Na čelu grupe uglavnom je dominantna žernka, ali i njen par koji ide uz nju. Ženke su uvek dominantnije, a ako se kojim slučajem dogodi da dominantna ženka ugine, grupa se raspada, jer na čelo neće doći nova ženka koja će postati dominantna.

Patuljasti mungosi uglavnom žive pod zemljom, u rupama koje kopaju. U pitanju su veliki lavirinti sa bezbroj odaja koje ovi maleni ali vešti kopači kopaju najčešće u blizini termitnjaka, jer je takva zemlja rastresitija, a i termiti dobro dođu kao proteinska dopuna ishrani.

Ulazi u jame uvek su dobro čuvani od strane izviđača koji će brbljivo razglasiti i alarmirati i najmanju opasnost koju uoče. Stajanje na svega nekoliko centimetara od zemlje čini gotovo nemogućim održavanje vizuelnog kontakta, pa je glasovna komunikacija od ogromnog značaja u društvenom životu patuljastih mungosa. Oni skoro neprestano čavrljaju jedni sa drugima, a pretnje se saopštavaju kroz mnoštvo alarmnih poziva, različitog tona. Neki pozivi će naterati celu grupu da stane i pogleda okolo, dok će ih drugi poslati da jure ka najbližem skrovištu. Ukoliko se ipak nađu u nevolji i ukoliko njihove hodnike odluči da poseti neka zmija otrovnica, ona će pred sobom imati zahtevan zadatak. Stariji mladunci i jedinke koje još uvek nisu polno zrele, uvek će čuvati i štititi mladunce, a ukoliko se stvori potreba, svi mladunci će biti brzo prebačeni u druge delove lavirinta. Ovi „bebisiteri“ ujedno uče mališane svim tajnama mungoskog zanata. Dok se bebe premeštaju, slobodni mungosi će uriniranjem pokušati da zavaraju trag i zbune zmijine mirisne i termalne receptore.

Kada ste sitni i mali, svako želi da vas lovi, a još jedna od delotvornih strategija koju mungosi rade ukoliko se nađu u blizini predatora, jeste da se prave mrtvi. Zgrčeni i izvrnut na leđa mungos ne deluje baš kao prijatan aperitiv ili obrok, a čim opasnost prođe, ovi domišljati nevaljalci iskoristiće priliku da uteknu u najbližu jamu.

Što se tiče njihovog životnog veka, patuljasti mungosi žive oko 10 godina, a po listama ugroženosti oni se nalaze na listi najmanje ugroženih vrsta.

„U ZOO vrtu Palić imamo tri mungosa, ženku koja je kod nas došla iz Zagreba 2021. godine, i još jednu ženku i mužijaka, tačnije par koji su među brojnim drugim životinjama postali novi stanovnici vrta, jer su došli u toku ove godine. Naša družina je veoma simpatična i radoznala, oni će rado posmatrati posetioce vrta, a posebno je zanimljivo što i svi gosti ZOO vrta Palić mogu da posmatraju naše mungose kroz prolaz koji stoji u sredini njihovog ispusta. Tako vam se može učiniti kao da ste okruženi očima koje vas gledaju – poručuje nam edukatorka vrta, Jelena Toljagić, dok nas vodi do tunela iz kojeg možemo da posmatramo kako je to biti maleni, patuljasti mungos, barem na kratko.

Pridružite nam se i vi, a ako se kojim slučajem nađete u Africi, na nekom safariju, zastanite. Ako ste samo malo strpljivi, dole u travi nećete videti štrumpfove, već njima po ponašanju veoma slične, dobronamerne i pričljive patuljaste mungose koji svojim razdraganim očima neprestano istražuju okolinu. Uverićete se da najmanji sisari afričkog kontinenta mogu da budu jednako zanimljivi, kao i sve druge, divlje životinje.

foto:/LovaLova portal