Udruženje „Konak“ iz Ljutova po 16. put organizuje „Festival mlade rakije“ koji će se ove godine održati u subotu, 9. novembra. Početak manifestacije zakazan je za 10 časova, a svi koji je posete imaće priliku da uživaju u raznolikom programu i prvoklasnim rakijama proizvedenim ove godine.  

– Čim dođe hladnije vreme, može da se krene sa konzumiranjem rakije, dobra je, kažu, protiv virusa. Ove godine 25 izlagača mlade, ovogodišnje rakije predstaviće 202 uzorka u takmičarskom programu. Očekujemo lepo vreme i što više posetilaca, ljubitelja dobre rakije, a uvek ima i onih koji nekonzumiraju alkohol ali dođu radi druženja. Osim rakije, brojni izlagači predstaviće i svoje proizvode, domaće sokove, voće i slično – kaže Saša Kopilović, organizator festivala.

U okviru manifestacije, pored glavnog dela dodele medalja i generalnih nagrada svim takmičarima, posetioci će moći da uživaju i u promociji ručnih radova žena Ljutova, promociji meda i drugih domaćih proizvoda i tomboli sa vrednim nagradama, a svi prisutni uživaće i u nastupu tamburaša „Rujna zora“.

Šta krasi najbolju mladu rakiju i koje to karakteristike ona mora da poseduje, zadatak je stručnog žirija, a godinama unazad organoleptičke kvalitete ocenjuju profesor Vele Tešević, inženjer Ljubiša Stanković i profesor Ninoslav Nikićević. U pitanju je kompleksan i osetljiv proces koji se izvodi po unapred strogo zadatim kriterijumima.

– Posle senzornog ocenjivanja ulja i mesnih prerađevina, ocenjivanje jakih alkoholnih pića je treće po zahtevnosti. Mi profesionalni probači činimo komisiju koja uvek ima neparan broj članova, imao završene fakultete, a polagali smo i za određene licence. Kod bilo kog alkoholnog pića, izuzev emulzionih likera, ocenjujemo bolju, bistrinu, tipičnost, miris i ukus. Boduju se svi segmenti na skali do 20 bodova, ova skala se naročito koristi u Evropi. Pre svega, pažnja se obraća na ukus rakije, jer proizvod mora da bude 100% čistine, ako je viljamovka, da to bude samo viljamovka, bez primesa drugog voća, takve rakije su na posebnoj ceni – objašnjava profesor Ninoslav Nikićević, stručnjak u oblasti destilata sa dugogodišnjim iskustvom.

Prema njegovim rečima, proizvodnja rakoje nije nimalo lak proces, za dobru rakiju, osim kvalitetnog voća, potrebni su i sudovi za fermentaciju, a svaki ozbiljan proizvođač mora da ima i svoj aparat za destilaciju, kao i hrastovo bure zapremine od 100 do 500 litara, ukoliko želi da ima i staru rakiju. Svaka rakija može da se čuva i ostavi da „dozreva“ do pet godina, duže od toga, prema mišljenju sagovornika, mogu da se čuvaju jedino dunja i šljiva. Mora proći nekoliko godina da bi rakija „ostarila“ i razvila svoj aromatski kompleks, sa određenim jedinjenjima kao što su vanilin seringin, koji može da se pojača i nagorevanjem unutrašnjih strana hrastovog bureta. Kada govorimo o mladoj rakiji, uvek je bolja rakija koja je stara godinu dana od one koja je stara svega tri meseca, a koliko god da je čuvali, najbolje je da to činimo u staklenom ili balonu od inoksa, nikako plastike, koji će biti dobro zatvoren i skladišten na mestu bez većih temperaturnih diletacija.

Ova godina, prema mišljenju stručnjaka, bila je i dobra i loša za proizvodnju voća od kojeg će se peći rakija.

– Bilo je dosta žege, nakupilo se dosta šećera u voću, ali bez soka, što ne valja za buduću rakiju. Šljiva u ovim krajevima nije takvog kvaliteta kao u planinskim predelima, ali je zato kajsija bolja. Kvalitet naših voćnih rakija boji je nego u mnogim drugim zemljama, ali smo mi slabo organizovani. U Evropskoj uniji su disciplinovaniji prema zakonskoj regulativi, male destilerije se čuvaju jer je bruka za porodicu ako se neka od njih zatvori. Najviše mi je žao što ni do dan danas nismo zaštitili geografsko poreklo naših rakija međunarodnim okvirima, regulativama. To je trebalo još dok je davno da se uradi, kao što su Francuzi uradili za svoj konjak, šampšanjac i brojna druga pića, ili Meksikanci za tekilu. Isto smo trebali i mi da učinimo za šljivovicu iz Šumadije ili kajsiju iz Vojvodine. Ocenjivači to ne mogu da urade, to mora Vlada da se odluči, a ja sam spreman da pomognem. Mnogo veći devizni kolač bi dobili kada bi imali zaštićeno poreklo – poručuje Nikićević.

Program 16. Festivala mlade rakije:

foto:/Udruženje Konak Ljutovo/LovaLova portal