Kada smo sami, uplašeni, povređeni ili iznemogli, kada nismo u stanju da se brinemo o sebi, potrebna nam je tuđa pomoć, prijateljska “ruka spasa” koja će brigu o nama da prebaci na svoja nesebična pleća i pomogne nam da ponovo stanemo na svoje noge. Životinje tu ne predstavljaju nikakav izuzetak, štaviše zbog nemogućnosti da nam direktno kažu šta ih to tišti ili boli, naša je uloga da prepoznamo njihovu patnju i pomognemo im najbolje što umemo i možemo. I dok bi o kućnim ljubimcima trebali da se brinu njihovi vlasnici, sa divljim životinjama situacija je mnogo delikatnija. Nenaviknute da prisustvo čoveka, divlje životinje zahtevaju pomoć koja im neće poljuljati i ugroziti prirodnu sposobnost da se brinu i staraju o sebi kada ozdrave i vrate se u svoj stanište. Na scenu stupaju prihvatilišta za divlje životinje. Širom sveta postoji mnogo prihvatilišta za divlje životinje koja, pored države, pomažu i razne nevladine organizacije, dobrotvorne ili istraživačke institucije, brojni volonteri i koja neretko posluju u okviru raznih rezervata prirode ili nacionalnih prakova. Ovakva prihvatilišta pomažu mladim, povređenim i napuštenim divljim životinjama da bezbedno stasaju ili napreduju. Zoološki vrt Palić jedno je od svega dva prihvatilišta za divlje životinje u našoj zemlji koja imaju dozvolu nadležnog ministarstva da rade ovu važnu i značaju ulogu.

U prihvatilištu ZOO vrta Palić nalaze se životinje koje tu dospevaju zbog povreda zadobijenih u prirodi, neodgovornog odnosa bivšeg vlasnika prema svom ljubimcu ili su pod kontrolom trgovine retkim i ugroženim vrstama i/ili zaplenjenih životinja koje su došle u posed države, a sa ciljem njihove revitalizacije i kasnijeg vraćanja u prirodu. Neke od životinja su dospele u prihvatilište zoološkog vrta tako što su ih privatna lica donirala usled nemogućnosti dalje brige o samoj životinji ili iz želje da na neki način daju svoj doprinos ZOO vrtu.

– Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić funkcioniše tako što povređene jedinke ili poletarci budu zbrinuti, nakon čega sledi period oporavka, odnosno nege, kada prolaze i različite provere od strane veterinara i drugih stručnih službi. Nakon uspešnog oporavka, te životinje se vraćaju nazad u prirodu, a kako bi se dalje pratilo njihovo kretanje, domet koji mogu da ostvare, kako bi se utvrdio lokalitet na kome će se nastaniti, sve jedinke najpre budu prstenovane ili obeležene mikročipom. Ukoliko se radi o vrstama koje su veoma retke u prirodi, neretko se na njih postavlja i telemetrija, tačnije satelitski odašiljač kako bi se što detaljnije pratilo kretanje i stanje jedinke u prirodi – ističe Slobodan Cvetković, biolog-kustos palićkog ZOO vrta i dodaje da je najveći cilj i svrha samog prihvatilišta da što veći broj jedinki bude vraćen u prirodu.

Naše prihvatilište osnovano je 2004. godine i od tada do danas, preko 5000 jedinki različitih vrsta životinja u njemu je bilo smešteno privremeno ili trajno. Statistički najveći broj životinja dospe u prihvatilište tako što ih građani pronađu povređene ili napuštene od roditelja u prirodi, pa ih lično donesu u vrt.

Kada su u pitanju ovakve životinje, prema rečima našeg sagovornika, glavni zadatak prihvatilišta jeste da se one prikladno smeste, da im se povrede ukoliko je moguće saniraju, da im se obezbedi oporavak u svakom smislu i na kraju, da se te iste životinje vrate nazad u prirodu u slučaju uspešnog oporavka.

– U 2024. godini u prihvatilište ZOO vrta Palić pristiglo je oko 220 jedinki različitih vrsta životinja, od beskičmenjaka poput Kolumbijske patuljaste tarantule i Kraljevskog škorpiona, preko vodozemaca kao što su Rogata ili “Pakmen” žaba, do gmizavaca, kao na primer Zelene iguane, Zelenog pitona, Burmanskog pitona, Smaragdne boe, raznih vrsta kornjača – kineske barske, ruske, šumske, crvenouhe i žutouhe barske, pa sve do ptica i sisara. Od svih, najviše bude primljeno ptica. Među njima, kao i svake godine, nepogrešivo mnogo bude belih roda, sova poput kukuvija, kukumavki, šumskih sova, kao i malih ušara i drugih ptica grabljivica poput mišara, vetruški, sokolova i kobaca. Prethodna 2024. godina bila je specifična po nekim nesvakidašnjim vrstama ptica poput papagaja – Žutopotiljačnog amazonca (Amazona auropalliata) koji je veoma retka i vredna vrsta ptice u krugovima odgajivača papagaja. Od ostalih retkih ptica mogu se izdvojiti Belouhi bulbul (Pycnonotus leucotis), patka njorka (Aythya nyroca), Šiljkan patka (Anas acuta), Zlatokrila utva (Tadorna ferruginea), Orao krstaš (Aquila heliaca) i druge. Treba pomenuti i 20-tak štiglića koji su oduzeti na Graničnom prelazu Horgoš od lica koje ih je iz divljine uhvatilo i imalo nameru da ih proda u Nemačkoj. Ove strogo zaštićene ptice su tada donete kod nas u prihvatilište, a mi smo ih po brzom postupku, uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine, kao i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, vratili nazad u prirodu, u sklopu specijalnog rezervata prirode JP “Palić – Ludaš”. Samo u 2024. godini, uspešno je u prirodu vraćeno preko 50 jedinki. Neke od ovih životinja su više godina bile na oporavku u prihvatilištu – priča nam biolog Cvetković, i dalje objašnjava da postoje i one vrste životinja za koje ne postoji mogućnost vraćanja u prirodu, niti mogućnost vraćanja u vlasništvo oduzetom licu. Te životinje ostaju trajno u Zoološkom vrtu Palić.

Prema njegovim rečima, u najinteresantnije i najbizarnije slučajeve životinja koje su oduzimane privatnim licima svakako spadaju mladunče lava koje je nelegalno kupljeno i držano kao ljubimac, sve dok nije poraslo toliko da vlasnici o njemu više nisu mogli da se brinu, a treba pomenuti i dve mrke medvedice, Stanu i Maru, kao i Rezus makakija koji takođe predstavljaju egzotične slučajeve.

Kao jedinku koja je u prihvatilištu ZOO vrta uspešno oporavljena i vraćena nazad u prirodu, Slobodan izdvaja mladog Orla krstaša (Aquila heliaca).

Kako nam biolog-kustos Zoološkog vrt Palić priča, u ovu ustanovu u septembru prošle godine mladi Orao krstaš, vrsta koja se nalazi na CITES I listi zaštićenih vrsta, pristigao je kako bi bio smešten u prihvatilište.

– Prema oceni predstavnika Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, orao je bio pronađen na privatnom imanju u Sajanu. Nakon veterinarskog pregleda od strane DVM Marka Lazića, zaposlenog veterinara u ZOO vrtu Palić, ustanovljeno je da ptica nije u dobroj letnoj kondiciji i da je iznemogla, mršava i neuhranjena. Ptica je istog dana smeštena u posebnu volijeru za oporavak u prihvatilištu ZOO vrta Palić, gde se dalje pratilo njeno zdravstveno stanje. U narednom periodu, prestavnici PZZP-a, kao i predstavnici JP “Palić – Ludaš”, dolazili su u vrt kako bi pratili kakvog je orao zdravstvenog stanja. Ustanovljeno je da se radi o mladoj ptici koja je u prirodi pokušavala da nauči da leti. Nakon određenog vremena, zaključeno je da se ptica lepo oporavila i da je povratila svoju vitalnost. To je isto, nakon pregleda ptice, potvrdio i čuveni biolog-ornitolog Ištvan Ham, specijalista za ptice grabljivice u Srbiji i regionu, čije smo mišljenje takođe tražili. Uz dodatnu konsultaciju direktorice ZOO vrta Palić, Sonje Mandić sa nadležnima iz CITES kancelarije, doneta je odluka da se orao prebaci u veću volijeru u kojoj će moći da ojača svoja krila, kako bi se u narednom periodu pokušalo sa vraćanjem ove jedinke u prirodu – priča nam naš sagovornik i dalje objašnjava da su potom u volijeru orla postavljene i dve kamere, kako bi se još detaljnije pratio njegov napredak.

Vreme je lagano prolazilo, a mladi Orao krstaš ubrzo je stekao dovoljno snage da subotičku ravnicu stavi pod svoja krila. Pošto je još uvek bio zimski period, doneta je odluka da je ptica pre prvog leta prethodno potrebno da se smesti na hranilište za ptice grabljivice u sklopu Specijalnog rezervata prirode “Palić – Ludaš”, kako bi mladi gospodar visina koji još nije naučio sam da lovi, imao dovoljno dostupne hrane.

Nakon prstenovanja i čipovanja, na pticu je postavljen i telemetrijski uređaj odnosno satelitski odašiljač uz pomoć koga se prikupljaju podaci o njenom kretanju u prirodi.

Veliki trenutak došao je poslednjeg dana februara, kada je čuvar zaštičenog područja JP “Palić Ludaš”, Oto Sekereš pustio Orla krstaša i pratio njegovo ponašanje van volijere. Prema njegovim rečima, ptica je bez problema odletela, a daljim praćenjem situacije primećeno je da se Krstaš i više puta tokom narednih nedelja vraćao na hranilište kako bi se hranio.

– Prema svemu navedenom, sve su prilike da je vraćanje ove retke ptice grabljivice u prirodu proteklo uspešno. Ostaje da se dalje prati njeno kretanje i snalaženje u prirodi – naglašava Slobodan Cvetković, biolog-kustos palićkog ZOO vrta, a potom nam priča i zanimljivu anegdotu koja se toga dana dogodila.

– Pre nego što je orao pušten, rendžeri “JP Palić – Ludaš” na samoj volijeri ugledali su krstaša koji je stajao van nje. Uplašili su se da je orao nekako uspeo sam da izađe iz volijere, dok nisu prišli bliže i primetili da je drugi Orao krstaš sleteo na volijeru kako bi osmotrio situaciju. Naš orao je ipak bio unutar volijere – kaže Cvetković.

Da li je palićki Orao krstaš toga dana dobio drugara koji je došao da mu pruži “vetar pod krila” ili možda životnog saputnika, vreme će da pokaže.

Svi mi sanjamo o vremenu kada će divlje životinje širom cele planete moći da žive slobodno, u prirodnom okruženju, neoštećene bilo kojim oblikom ljudske aktivnosti, kada će orlovi, poput Krstaša iz naše priče, moći neometano da krstare nebeskim visinama, da žive i da se gnezde u našim šumama. Dok taj dan ne dođe, moramo da budemo zahvalni prihvatilištima za divlje životinje i da se potrudimo da pred njihove radnike stavljamo što manje posla i zadataka, planeta podjednako pripada svima, bez obzira da li je u pitanju leptir, ptica ili čovek. Sa kakvim su se sve izazovima i anegdotama susretali oni koji rade u prihvatilištu za životinje Zoološkog vrta Palić čitaćete uskoro, u nekim narednim pričama.

foto:/ZOO vrt Palić