Piskavi zvuk sirene u pet do šest iz fabrike hemijske industrije “Zorka Klotild” za nekadašnje “zorkaše”, ali i stanovnike obližnjeg naselja nekada je, kako se prisećaju, označavao i zvono i sat, jer se znalo da vozne kompozicije sa sirovinama pristižu u pogone, u 14 sati sa radom je počela druga smena, dok bi u 18 časova iz fabrike izlazili gotovi prozvodi, spremni za dalju prodaju. Od 2006. godine kada je „Zorka“, kao ekološki hazarder, zatvorena i srušena, na ovom mestu vlada muk, a umesto fabrike u okviru koje su postojale i ambulanta, sportska sala, kuglana, bioskopska sala i obližnje jezerce, sada se nalaze divlja deponija i pustoš. U nameri da se stvari promene, preostali “zorkaši” okupili su se juče, 15. aprila, kako bi obeležili 121 godinu od osnivanja fabrike za proizvodnju sumpor fosfata i veštačkih đubriva, kao i da bi najavili izgradnju spomen obeležja koje će naredne generacije da seća da je na tom mestu nekada postojao industrijski gigant koji je obezbeđivao život za preko 20.000 porodica.

– Te 2006. godine 600 radnika „Zorke“ bačeno je na berzu rada. Danas smo se okupili zbog druženja, da porazgovararamo o značaju rada hemisjke industrije „Zorka“ za razvoj Subotice, Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, ali i da najavimo izgradnju spomen obeležja. Prošle godine data je ideja da se na prostoru nekadašnje Zorke podigne spomenik i već smo počeli da radimo na tome – kaže Olajoš Nađ Mikloš, predsednik UG „Solidarnost“ koji je i sam bio radnik ove fabrike.

Prema njegovim rečima, spomen tabla će biti veličine 1×2 metra, sa temeljima od 2×3 metra, prikazivaće sliku pogona iz davne 1904. godine i biće namenjen svim bivšim radnicima „Zorke Klotild“. Sva finanskijska sredstva u iznosu od 150.000 do 200.000 dinara „zorkaši“ će da obezbede samostalno, kroz namenski račun, a čeka se samo na dobijanje dozvole od strane Grada. U duhu zajedništva i prošlosti, radnici poručuju da će u izgradnju spomenika biti utkani i dobrovoljni rad i pomoć pojedinih firmi, i da će se raditi udarnički, kao nekada, a nadaju se da će njihovim stopama krenuti i radnici drugih fabrika poput „Slavice“, „Azotare“ i „Integrala“ kako bi, prema njihovom mišljenju, zajednički podsetili na činjenicu da je Subotica nekada bila industrijski grad sa 55.000 zaposlenih radnika.

– Tvrdim, a to nije samo moje mišljenje, da je na ovom mestu i dan danas moglo minimum 300 ljudi još uvek da radi, tu mislim na „Elan“ sa svim radnicima, to su bili vrsni majstori. Kada smo uvozili nove tehnologije iz Francuske i Holandije, nakon godinu dana, naši ljudi bi već usvojili te tehnologije, livci, strugari, zidari i bravari već su proizvodili te delove, to su bili pogoni koji nisu zagađivali životnu sredinu, ali su zbog tadašnje „zelene kampanje“ srušeni – poručuje Nađ Mikloš.

Nakon 30 godina rada u „Zorci“, Fodor Maćaš za sebe kaže da će da ostane „doživotni zorkaš“, zbog značaja i uloge koju je ova fabrika imala u životima brojih porodica.

– Spomernik koji gradimo ostaće za sledeće generacije, da naša deca i unuci znaju ko je tu radio. Zorka je u svoje „zlatno vreme“ imala pruge i čak 25 koloseka, tada je po 300, 400 vagona od po 10, 20 tona donosilo sirovine ili odnosilo gotov proizvod koji se razvozio širom cele Jugoslavije, a izvozili smo i u inostranstvo. Naša „Zorka“ je bila ponosna što je pod svojim okriljem imala mnogo članova iste porodici koji su u ovoj fabrici radili – zaključuje Maćaš.

foto:/LovaLova portal