Svetski dan prevencije samoubistva obeležava se svakog 10. septembra, a obeležavanje ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene debate o samoubistvu i samoubilačkom ponašanju. Tema Svetskog dana prevencije samoubistva prošle, ove i naredne godine je “Menjamo narativ o samoubistvu” sa pozivom na akciju “Započni razgovor”. Promena narativa o samoubistvu se odnosi na transformaciju načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje i podrazumeva prelazak sa kulture tišine i nedostatka razumevanja na kulturu otvorenosti, empatije i podrške. Pokretanjem ovih vitalnih razgovora možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti bolju kulturu razumevanja i podrške.

Sa više od 700.000 smrtnih slučajeva godišnje u svetu samoubistvo je veliki izazov za javno zdravlje. Preko polovine smrtnih slučajeva (58%) dogodi se pre navršene 50. godine života. Iako su stope suicida najviše kod osoba starijih od 65 godina, zabrinjava podatak da je globalno suicid četvrti vodeći uzrok smrti osoba uzrasta od 15 do 29 godina. Većina suicida se dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (77%). Svako samoubistvo ima dalekosežne društvene, ekonomske i emocionalne posledice i duboko utiče na pojedince i zajednice širom sveta.

Stopa suicida je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena, Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida (10,7 na 100.000), a prošle godine su 703 osobe izvršile suicid, i to 535 muškaraca i 168 žena, podaci su RZS. Stope su najviše na severu zemlje, u Severnobačkom okrugu (25,3 na 100.000). U Severnobačkom okrugu je prošle godine 40 osoba izvršilo suicid, više je muškaraca (31 ili 77,5%). Svaka peta osoba koje izvrše suicid je mlađa od 50 godina (22,5%), a svaka druga je uzrasta 65 i više godina (50%). Polovina onih koji su izvršili suicid su u grupi radno aktivnog stanovništva.

Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode pojedinca da sebi oduzmu život su višestruki. Veza između samoubistva i mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, te prethodnih pokušaja samoubistva je odavno prepoznata. Neka samoubistva se dešavaju impulsivno u trenucima krize praćene slomom i gubitkom sposobnosti da se osoba nosi sa životom i stresorima kao što su finansijski problemi, prekid veze, hronični bol i teška bolest. Pored toga, iskustvo sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja ili gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Stope samoubistava su, takođe, visoke među ranjivim grupama koje doživljavaju diskriminaciju kao što su izbeglice i migranti, lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, interseksualne osobe i zatvorenici.

Da li ste znali da je u proseku 80% ljudi koji su izvršili suicid bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a skoro polovina je bila mesec dana pre suicida? Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju beznađe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti, anksioznosti i uznemirenosti, povlačenje iz društva i izbegavanje prijatelja i porodice. Ili bes koji je nekontrolisan, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, povećana upotreba alkohola ili droga. Prisutni su i problemi spavanja poput nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja.

– Proverite kako su vaši voljeni. Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok njihovog života. Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate nekoga da li ima samoubilačke misli. Otvoreni razgovor o samoubistvu može dati osobi druge opcije ili vremena da preispita svoju odluku, čime se sprečava samoubistvo. Ponudite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje njihovih osećanja će smanjiti uznemirenost, neće je pogoršati. Ohrabrite ih da traže pomoć i dalju podršku. Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra i tako dajte podršku prevenciji samoubistva. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/Freepik.com