Rastuće cene goriva i globalni trend prelaska na ekonomičniju potrošnju, sve više usmeravaju pažnju ka električnim vozilima, ali u Srbiji ta tranzicija ide sporije i uz niz dilema, od isplativosti do pouzdanosti i troškova popravki. Prema podacima koje prenosi RTS, u Srbiji je početkom godine registrovano svega oko 7.155 potpuno električnih vozila, dok je broj hibrida znatno veći, više od 55.000, što ukazuje na to da domaće tržište još uvek oprezno prihvata ovu tehnologiju.

Iako broj električnih automobila raste, on je i dalje simboličan u poređenju sa evropskim tržištem, gde električna vozila čine gotovo petinu novih registracija. Stručnjaci iz auto-industrije i servisne prakse u Srbiji ističu da električni automobili imaju jednu ključnu prednost, znatno niže troškove redovnog održavanja.

– Redovno održavanje električnih vozila je i do 80 odsto jeftinije u odnosu na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem – navode serviseri, objašnjavajući da manji broj pokretnih delova i odsustvo klasičnih sistema poput ulja i kvačila značajno smanjuju troškove. Kako ističu, dodatnu uštedu donosi i manja potrošnja kočionih komponenti, zahvaljujući regenerativnom kočenju, što električna vozila čini posebno isplativim za svakodnevnu vožnju i poslovne flote.

Međutim, druga strana medalje otkriva složeniju sliku. Iako su kvarovi na električnim vozilima ređi, njihovo otklanjanje može biti znatno skuplje i tehnički zahtevnije. Najčešći problemi odnose se na softverske greške, infotainment sisteme, osvetljenje i električne instalacije, dok su kvarovi baterija najskuplji i za vlasnike najstresniji. U Srbiji, kompleksnije popravke mogu dostići vrednost od 100.000 do čak milion dinara, dok se u evropskim servisima zamena ili popravka baterije kreće između 5.000 i 15.000 evra. Upravo taj rizik predstavlja jednu od ključnih prepreka za širu prihvaćenost električnih automobila među domaćim kupcima.

Stručnjaci ukazuju da je slaba potražnja za polovnim električnim vozilima dodatni pokazatelj opreza na tržištu. Kupci najčešće brinu o dugoročnim troškovima, trajnosti baterije i eventualnim bezbednosnim rizicima. Pored toga, infrastruktura za punjenje još uvek nije dovoljno razvijena da podrži masovniji prelazak na električna vozila, što dodatno usporava njihov prodor.

Iako Srbija zaostaje za evropskim trendovima, pravac razvoja je jasan. Auto-industrija ubrzano ide ka elektrifikaciji, a sve veći broj proizvođača već smanjuje ili potpuno ukida proizvodnju dizel motora. Istovremeno, pad cena električnih vozila, državne subvencije i dolazak novih proizvođača mogli bi u narednim godinama da učine ovu tehnologiju dostupnijom širem krugu građana. Električni automobili u Srbiji tako ostaju u svojevrsnoj tranzicionoj fazi, sa jedne strane nude značajne uštede u svakodnevnoj eksploataciji, dok sa druge nose rizik skupih i kompleksnih kvarova.

Za mnoge vozače dilema više nije da li je električna mobilnost budućnost, već kada će uslovi, poput električnih stanica za punjenje i servisa biti dovoljno razvijeni da ta budućnost postane i realna svakodnevica.

foto:/Freepik.com