Vaskrs je najradosniji i najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Vaskrsenje Isusa Hrista koje se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti nakon njegovog raspeća od strane Rimaljana na Golgoti, tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Vakrsu, najznačajnijem prazniku u hrišćanskom svetu, prethode dani Velike nedelje i najpoznatiji – Veliki petak.

Na Veliki petak, po bačkim selima, deca su nekada odlazila u samu zoru pred devojčice, da bi se svi zajedno, uz molitvu, odlazili u centar sela, gde su u osvit dana, dočekivali Veliki petak. Na Veliki petak crkva propisuje najstrožiji post, odnosno potpuno uzdržavanje od hrane. Hrana je dozvoljena samo maloj deci, starcima i bolesnicima, može se jesti hleb, krompir, kopriva i piti čaj ili voda. Na Veliki petak se nije kuvala nikakva hrana, osim jela od koprive jer se verovalo da kopriva obezbeđuje zdravlje. Narod je verovao da se na Veliki petak, u gluvo doba noci za časak zatrese zemlja, vode prestanu da teku i vetar da duva. To je, zapravo, verovanje u trenutank kada zastaje čitav svemir i granični trenutak između dva godišnja ciklusa. Domaćica rano ujutro šara i boji jaja koja ce se jesti na Vaskrs, čime ujedno započinju pripreme za proslavu uspešno prebrođenog kritičnog trenutka u godini. Metla kojom se čistila kuća bacala se preko kanala ili potoka. Tako je ovog dana ukidan svaki kontakt sa vešticama, čak i zaštita od njih. Bacanje metle, veštičjeg atributa, preko potoka trebalo je da omogući da sve zle čini iz kuće odnese tekuća voda, koja, po narodnom verovanju, ima moć da odnese bolest i svako drugo zlo. Na Veliki petak ljudi nisu uzimali u ruke igle ni eksere, jer se verovalo da bi se tako dodatno ozleđivale Hristove rane. Verovalo se da onome ko umre na Veliki petak, duša odmah odlazi u raj. Na Veliki petak se ne slavi, ne peva i ne drzi se liturgija.

Nakon velikog petka i velike subote dolazi i Vaskrs koji se na ovim prostorima oduvek slavi kao „praznik nad praznicima“. Vernici su išli u crkve na svečanu liturgiju, lepo obučeni, u novoj odeći i obući. Popodne se u kući okuplja čitava porodica, na praznični ručak pošto je proslava Vaskrsa prevashodno vezana za crkvu i porodicu. Vaskrs se praznuje u osvit proleća, kada sve buja, kao simbol prelaza mrtvila prirode u novi život. U običajima i verovanjima hrišćana celog sveta, jaje ima značajno mesto. Ono je nosilac životne snage i klice života. Mada su običaji s jajetom pripadali predhrišćanskoj tradiciji, hrišćanska crkva joj se nije odupirala, tako da jaje postaje simbolična oznaka Vaskršnje svetkovine. Legenda kaže da su se na Veliki petak, dan Hristove smrti, pre 2000 godina, Jevreji podsmevali Hrišćanima, govoreći da ce njihov Bog vaskrsnuti kada kokoške budu nosile crvena jaja. U nedelju ih je čekalo iznenađenje. U gnezdima svojih kokošarnika našli su crvena jaja. Ovo ujedno može biti odgovor na pitanje „zašto za Vaskrs bojimo jaja crveno“. Medutim, jaja se kod nas i u svetu, boje u više boja i na više načina. Farbanje jaja glavno je obeležje praznika, pošto su ona simbol obnove života. Ona su bojena i šarana najčešće na Veliki petak, a bojenje je po svemu sudeći starije od šaranja. Prvo, u crveno obojeno jaje, zove se „čuvarkuća“ i ono se čuva godinu dana. “Čuvarkuća” štiti kuću i imanje. Nekad je bio običaj da kad naiđe nevreme sa grmljavinom, domaćin iznese čuvarkuću na dvorište, da grad i nevreme mimoiđu imanje. To prvo jaje se dobro čuva do sledećeg Vaskrsa i smatra se velikom nesrećom ako se razbije. Najpoznatiji običaj vezan za Vaskrs je tucanje jajima.

Pri tucanju jajeta o jaje, jaje koje prsne pripada onome čije ga je jaje razbilo. U ovom običaju su česta varanja, neki bi uzimali jaje od morke koja su tvrđa od kokošijeg, ili drveno obojeno jaje ili jaje ispunjeno voskom. Obojena jaja se zato uvek proveravaju pre tucanja. Na Vaskrs je običaj da se svakom gostu daje jaje. U Mokrinu, u Banatu, postoji i svetsko prvenstvo u tucanju jajima koje se održava svake godine uoči Vaskrsa.