Povodom Svetskog dana secesije, u Svečanoj sali Gradske kuće u Subotici danas, 10. juna održana je stručna konferencija pod nazivom „Lepota u svakodnevnici – žene, umetnost i pogled na život u doba secesije“, koja je okupila istoričare umetnosti, arhitekte, restauratore, istraživače kulturne baštine i brojne ljubitelje ovog umetničkog pravca. Konferencija je predstavljala centralni događaj višednevnog programa kojim Subotica i ove godine obeležava datum posvećen jednom od najprepoznatljivijih simbola svog identiteta.

Tokom celodnevnog programa učesnici su imali priliku da slušaju predavanja o secesijskoj arhitekturi, umetnosti, modi i zaštiti kulturnog nasleđa, dok su popodnevni sadržaji u Gradskom muzeju bili posvećeni promociji stručne literature, vođenju kroz izložbe i predstavljanju rezultata konkursa za digitalne sadržaje inspirisane secesijom.

Otvarajući skup, zamenica gradonačelnika Subotice Čila Goli podsetila je da je grad još 2013. godine postao član Evropske mreže secesijskih gradova, čime je dodatno potvrđen značaj Subotice na evropskoj kulturnoj mapi.

– Od tada Subotica svake godine obeležava Svetski dan secesije. Ove godine cilj nam je bio da program približimo što široj publici. Zato se aktivnosti ne završavaju samo današnjom konferencijom, već će se nastaviti kroz radionice, izložbe i prezentacije u gotovo svim kulturnim ustanovama na teritoriji grada. Važno nam je da znanje koje poseduju stručnjaci i ustanove kulture prenesemo građanima i da se secesija posmatra ne samo kroz arhitekturu, već i kroz mnoge druge oblasti života i stvaralaštva – istakla je Goli.

Poseban akcenat konferencije stavljen je na očuvanje kulturnog nasleđa i njegov značaj za buduće generacije. Predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Balint Juhas naglasio je da se lepota secesije u Subotici ne nalazi samo u stručnim publikacijama i muzejskim postavkama, već da predstavlja sastavni deo svakodnevnog života građana.

– Kada izađete na glavni trg, pogledate Gradsku kuću, Rajhlovu palatu ili Sinagogu, ili prošetate Palićem, vi zapravo svakodnevno živite sa secesijom. Naš zadatak je da ono što su nam ostavili arhitekti i graditelji sačuvamo i prenesemo budućim generacijama. To nisu samo zgrade, već i ideja da vredi stvarati ono što traje. Želja nam je da i za sto godina ljudi koji budu šetali Suboticom osećaju isti ponos i divljenje koje osećamo danas – poručio je Juhas.

Među predavačima bila je i Karolina Biači, diplomirani restaurator kamena i savetnik za zaštitu spomenika kulture, koja je predstavila istorijat i proces restauracije Spomen-česme na Paliću. Govoreći o značaju ovog objekta, Biači je istakla da je reč o delu koje ima posebno mesto u istoriji subotičke secesije.

– Spomen-česma na Paliću nalazi se na obali jezera, a njeni autori su čuveni arhitekti Marčel Komor i Deže Jakab. Posebnost ovog spomenika ogleda se u činjenici da je podignut kao svojevrsna završnica velikog perioda izgradnje secesijskih objekata u Subotici. Njome je simbolično obeležen završetak gradnje Gradske kuće i drugih značajnih secesijskih građevina koje danas predstavljaju zaštitni znak grada – objasnila je Biači.

Veliku pažnju prisutnih privuklo je i predavanje Zoltana Valkaija, koji je govorio o kućama sa motivima lala u Kanjiži i manje poznatim primerima secesijske arhitekture u ovom delu Bačke. Valkai je naglasio da je Subotica nesumnjivo prestonica vojvođanske secesije, ali da se vredni primeri ovog stila mogu pronaći i u manjim sredinama.

– Najznačajnije secesijske građevine nalaze se upravo u Subotici, ali i Kanjiža poseduje zanimljivo nasleđe. Posebno sam se osvrnuo na mađarsku floralnu varijantu secesije, inspirisanu cvetnim ornamentima i motivima panonske ravnice. Jedan od najlepših primera je kuća Bele Sapanoša, umetnika koji je kroz dekoraciju svog doma uspeo da izrazi duh ovog prostora. Cvetni motivi koje je koristio nisu bili samo ukras, već simbol sunca, života i identiteta ravnice – istakao je Valkai u toku konferencije.

U nastavku programa učesnici su slušali predavanje dr Agneš Ivet Osko o vitražima u stilu secesije, dok je dr Judit Ana Satmari govorila o modi na prelazu iz 19. u 20. vek, predstavljajući secesiju kao spoj umetnosti, industrije i preduzetništva. Nakon stručnog dela konferencije organizovana je secesijska šetnja od Gradske kuće do Gradskog muzeja, gde je predstavljena knjiga „Secesijska arhitektura u Kraljevini Ugarskoj (1893–1918)“, a posetioci su imali priliku da obiđu i izložbu „Promene u modi“ uz stručno vođenje. Program je završen proglašenjem pobednika konkursa za izradu digitalnih sadržaja na temu secesije, koji je raspisala Mathias Corvinus Collegium, čime je dodatno podstaknuto interesovanje mladih za očuvanje i promociju bogatog kulturnog nasleđa.

Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana secesije još jednom je pokazalo da secesija u Subotici nije samo istorijska epoha i arhitektonski stil, već živo nasleđe koje oblikuje identitet grada, povezuje prošlost sa sadašnjošću i inspiriše nove generacije da u svakodnevici prepoznaju lepotu koja ih okružuje.

Detaljan program tokom sva tri dana, možete da pročitate putem sledećeg linka:

Svetski dan secesije Subotica slavi brojnim dešavanjima

foto:/LovaLova portal