Završni dan 33. Festivala evropskog filma Palić protekao je u znaku domaćeg filma i jednog od najistaknutijih stvaralaca srpske kinematografije. Na Letnjoj pozornici na Paliću svečano je uručena nagrada „Aleksandar Lifka“ u kategoriji domaćih stvaralaca, istaknutom reditelju, scenaristi i glumcu Radošu Bajiću.

Povodom priznanja koje mu je uručeno, Bajić je na konferenciji za novinare istakao da nagradu „Aleksandar Lifka“ doživljava kao veliko profesionalno priznanje, ali i kao potvrdu značaja festivala koji je, kako kaže, tokom više od tri decenije uspeo da sačuva svoj autorski i umetnički identitet.

– Nagrada „Aleksandar Lifka“ za mene je veoma značajna i želim da se najsrdačnije zahvalim Savetu festivala i svima koji su odlučili da mi je dodele. Nadam se da sam je dostojan. Ovaj festival je uspeo da sačuva ono zbog čega festivali i postoje, da budu posvećeni autorima, filmskim stvaraocima, producentima i, pre svega, publici, a ne bilo kakvom društvenom ili političkom marketingu. Upravo tu atmosferu osećam na Paliću i mislim da je to njegova najveća vrednost – rekao je Bajić.

Govoreći o savremenoj evropskoj kinematografiji, ocenio je da se film poslednjih godina vraća izvornom filmskom jeziku, uprkos ubrzanom razvoju veštačke inteligencije i novih tehnologija.

– Mnogi su strahovali da će veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost ugroziti film kao umetnost. Danas je sasvim jasno da se to neće dogoditi. Tehnologija može da pomogne u realizaciji velikih scena i olakša produkciju, ali emociju živog glumca pred kamerom ne može da zameni ništa. Ono što je mrtvo ostaje mrtvo, a film bez ljudske emocije ne postoji. Mislim da je upravo povratak toj autentičnosti jedan od najvažnijih pravaca savremene evropske kinematografije – rekao je Bajić.

Na pitanje o položaju domaće filmske produkcije, ocenio je da se srpska kinematografija suočava sa ozbiljnim problemima, pre svega zbog hiperprodukcije televizijskih sadržaja, ali i zbog nedovoljnog vremena koje se posvećuje razvoju scenarija.

– Film je poslednjih godina ustuknuo pred ogromnom produkcijom televizijskih serija koje traju koliko i jedno izdanje dnevnih novina, danas su tu, sutra ih se više niko ne seća. Nekada su filmovi obeležavali vreme u kojem su nastajali, a danas se veliki broj naslova veoma brzo zaboravi. Najveći problem srpske kinematografije jeste scenario. Nekada je scenario morao da odleži kao dobro vino, a filmovi su se pripremali godinama. Danas se sve radi brzo i površno, pa ni rezultat ne može biti drugačiji – naglasio je ovogodišnji dobitnik Lifke, podsetivši da je svoju profesionalnu karijeru započeo još 1975. godine na snimanju filma „Sutjeska“, kada su se veliki filmski projekti pripremali i po dve godine, dok je samo snimanje trajalo mesecima.

Posebno se osvrnuo na način finansiranja domaćih filmova, ocenivši da politički uticaj danas previše određuje koje će priče dobiti priliku da budu realizovane.

– Nažalost, politika je danas prisutna gotovo u svemu, pa i u kinematografiji. Mislim da filmska umetnost nije uspela da izbori autonomiju. Ako nemate političku podršku za projekat, veoma teško ćete ga snimiti. To nije dobro. Država svakako ima pravo da odlučuje na šta će biti potrošen novac poreskih obveznika, ali o tome moraju da odlučuju stručna tela. Verujem da će doći vreme kada će priliku da snimaju filmove dobijati talentovani i mladi autori, jer upravo oni mogu da daju novi doprinos srpskoj i evropskoj kinematografiji – poručio je Bajić.

Govoreći o filmskim žanrovima, Bajić je odbacio uvreženo mišljenje da je komediju lakše napraviti od drame, istakavši da upravo taj žanr predstavlja jedan od najvećih izazova za autore.

– Zapravo je najteže napraviti dobru komediju. Upravo se u komediji najlakše pogreši. Ako autori nemaju osećaj za meru i pokušavaju da po svaku cenu nasmeju publiku, rezultat gotovo po pravilu izostane. Komedija zahteva izuzetan talenat, veliko zanatsko umeće i pažljivo odabran glumački ansambl. Kod nas se, međutim, često tretira kao drugorazredni žanr, što smatram potpuno pogrešnim. Razlog je verovatno i to što joj se neretko pristupa površno, pa kada film nije dovoljno dobar, stvara se utisak da ni sam žanr nema umetničku vrednost. A istina je upravo suprotna – rekao je Bajić.

Srpski glumac se osvrnuo i na značajan deo svoje karijere koji je posvetio upravo komediji, sarađujući sa rediteljem Dragoslavom Lazićem na filmovima o Sekuli, među kojima je za ostvarenje „Treća sreća“ potpisao i scenario.

– Veoma sam zadovoljan što sam jedan period svog profesionalnog života posvetio komediji. Filmovi poput „Sekula se ženi“, „Treća sreća“ i drugih i danas se redovno emituju i publika ih rado gleda. To pokazuje da kvalitetna komedija ima dug život. Mi danas često zaboravljamo koliko je teško napisati priču koja će istovremeno nasmejati ljude i ostaviti trag. Zato mislim da je dobra komedija jednako vredna kao i velika drama – istakao je Bajić i dodao da domaćoj kinematografiji nedostaje upravo više kvalitetnih komediografskih ostvarenja.

– Mislim da nam je dobra komedija danas veoma potrebna. Neprestano razmišljamo kako da dođemo do kvalitetnog scenarija za jednu takvu priču, jer bi našem narodu dobro došlo malo više radosti i vedrine. Ali upravo zbog toga komedija mora biti pažljivo napisana i ozbiljno urađena, jer samo tada može da traje i ostavi trag – zaključio je Bajić.

U okviru programa posvećenog ovogodišnjim dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“, festivalska publika je imala priliku da pogleda Bajićev film „Heroji Halijarda“. Ostvarenje, inspirisano istinitim događajima iz leta 1944. godine, donosi priču o najvećoj pojedinačnoj akciji spasavanja savezničkih pilota iza neprijateljskih linija u istoriji vazduhoplovstva. Film prati operaciju „Halijard“, tokom koje su pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini i meštani sela Pranjani, uz velike rizike, organizovali evakuaciju više od 500 američkih i savezničkih pilota, istovremeno prikazujući složene porodične, ideološke i ratne podele koje su obeležile to vreme.

Završno festivalsko veče Paliću objedinilo je filmsku projekciju, dodelu najznačajnijih festivalskih priznanja i odavanje počasti jednom od autora koji je tokom više od pet decenija rada ostavio dubok trag u srpskoj kinematografiji, ali i otvorio pitanja o budućnosti domaćeg filma i potrebi da se, uprkos izazovima, sačuvaju kvalitetna priča, dobar scenario i emocija bez koje, kako je poručio Radoš Bajić, nema ni istinske filmske umetnosti.

foto:/LovaLova portal