Srpska glumica Anica Dobra ovogodišnji je laureat nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji domaćih stvaralaca, na juče otvorenom 31. Festivalu evropskog filma Palić. Zanosna heroina koju smo proteklih četrdesetak godina gledali na filmskom platnu, u ostvarenjima poput “Već viđeno”, “Balkan ekspres”, “Klopka” i “Ljubav i drugi zločini” otvorila je festival sinoć, 20. jula rečima da su gluma i odabir uloge “nevidljive, tanane, jako fine niti koje glumci mislima prenose do publike koja ih, na svu sreću, uvek prepozna”. U svojoj karijeri osvojila je brojne nagrade, od Zlatne arene do Sterijine nagrade, od Carice Teodore do nagrade Zoran Radmilović i Zlatne kamere, najpriznatije nemačke nagrade, a zlatna „Lifka“ samo je jedan od umetničkih trofeja koji krase kolekciju ove talentovane glumic. Fatalna „Luna“ iz filma „Crni bombarder“ otkrila je da glumačke nagrade ne bi bile kompletne bez ostalih aktera filma – reditelja, kinematografa, snimatelja, scenografa i svih drugi činioca koji se međusobno nadgrađuju i dopunjuju inpiracijom. „Na prvom mestu je njihova bit, a onda dolazimo mi, glumci da domaštamo i napravimo film, ako smo inspirisani“ – rekle je Dobra.  

U današnjem obraćanju novinarima, glumica je malo više pojasnila šta čine „magične, tanane niti“ koje se formiraju kada se čita scenario i razmišlja o ulozi.

– Nije to uvek stvar samo mog osećaja, stvar „stomaka“, mada ja kao glumac primarno razmišljam „stomakom“, a ne mozgom, dakle instinktom i nečim što me vodi, a što je možda neopipljivo. No, ipak je to kombinacija komunikacije, razgovora. Bez toga ne mogu da stvorim celu sliku. Ja glumački razmišljam uglavnom samo o svom liku, a kroz razgovore sa drugima, vidim celu sliku – rekla je Dobra u odgovoru na pitanje „LovaLova“ portala na koji način odvaja primarne od sekundarnih stvaralačkih „niti“.

– Danas je retko da se rade čitajuće probe, što je u moje, srećno vreme kada sam počinjala, bilo potpuno obavezno, prosto se nema ni vremena, a ni sredstava da se sve to organizuje i da se svi ljudi dovedu u jednom trenutku za isti sto. Međutim, kada se to desi, to je možda najdragoceniji deo procesa rada, zato što čujemo jedni druge. Naše misli nisu merodavne, već je merodavna celina koja nas dovede do nečeg potpuno novog. Stvaranje  nikad nije gotovo. Scenario nije kraj, on je samo početak, ma koja verzija da je u pitanju, osma, deveta. Tada dolaze probe gde se opet desi nova verzija svega, zatim i snimanje gde se desi opet nešto novo, to je uvek nepredvidivo i nikad se ne zna, ne zavisi isključivo od nas glumaca, već zavisi od svega i to je ta čarolija, a dokle god ta čarolija postoji, postojaće i ovakvi festivali kao dobro opravdanje da se ljudi koji slično razmišljaju, vide i razmene – objasnila je srpska glumica.

Prema njenim rečima, svako iskustvo u našem životu može da bude obogaćujuće ili da život učini prokletim. Gluma je, kako je rekla, proces koji ide iz minusa u plus i nazad, svaki put postoje iste sumnje, euforije, radosti čak i pre pročitanog teksta. Proces predstavlja veliko ispunjenje jer glumci rade posao koji vole.

– Nije ni svaki scenario takav da se doživi katarza i zadovoljsvot, ali kada se to desi kada se mi vraćamo korenima zbog kojih se bavimo glumom, on podrazumeva sve uspone i padove, razmišljanja, nespavanja, razgovore. To nikada nije slučajnost, već nastavak procesa od onog časa kada je glumac angažovan za film – smatra Dobra.

– Na dodeli nagrada pričala sam o nečemu što znam, što je autentično i istinito, to je ono što me dira i sto me interesuje. Simultani prevodilac je takođe odlično uradio svoj posao i veoma sam mu zahvalna na tome. Nadam se da neće skoro doći to vreme gde će veštačka inteligencija da preuzme posao glumca, što jeste tema, ali prosto mislim da će živ čovek uvek biti ekskluziva sa svim greškama i manama, sa svime što nosi i što može da ispolji tada u tom trenutku. Dobijanje ovakvih nagrada nije deo posla, već je tačka na slovo „i“, višnjica na torti, ali se radujem da još uvek ima entuzijazma i uzbuđenja za sve što nosi jedna ovakva nagrada koja podrauumeba sve dobitinike koji su bili pre mene – zaključila je Anica Dobra, dobitnica ovogodišnje nagrade „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji domaćih stvaralaca 31. Festivala evropskog filma Palić.

foto:/ LovaLova portal/Igor Preradović