Džudo je borilačka veština i olimpijski sport koji je u Japanu nastao 1882. godine, kao skup probranih tehnika iz džiudžicua. Njegov izumitelj, profesor Jigoro Kano razvio ga je kao borilačku veštinu koja bi omogućavala slabijim osobama da pobede mnogo krupnije, jače protivnike. Iako na japanskom reč „džudo“ označava „nežni put“, u pitanju je bezbedna ali veoma naporna disciplina koja već skoro 150 godina privlači muškarce, ali i žene svih uzrasta, a put do vrhunskog sportiste nije nimalo lak. Premda je u skorije vreme posebno popularan kao rekreatvni sport za one preko 40 godina starosti, džudo najveći deo sledbenika pronalazi u deci i mališanima koji su mu odani još od najranijeg detinjstva. Jedan od njih je i Subotičanin, Mateja Borojević (2006), trenutno peti na svetu džudista u kategoriji kadeta.

Mateju je džudo privukao od prvog treninga na koji ga je otac odveo.

– Počeo sam da treniram kao mali, sa nepunih 5 godina. Tata me je odveo na trening kako bi video da li mi se sviđa i tada sam shvatio da je to sport za mene. Džudo mi se pre svega svideo jer sam oduvek bio neko ko ima takmičarski duh i dopalo mi se što sam učio nešto što do tada nisam znao. Uz džudo sam odrastao i upoznavao mnogo ljudi iz čitavog sveta koji se bave istim sportom kao i ja i koji imaju ista interesovanja. – kaže za „LovaLova“ portal Mateja Borojević, džudista džudo kluba “Spartak”, koji tekuću, veoma uspešnu sezonu završava osvajanjem bronzanog odličja na kadetskom Evropskom Kupu koji je održan u Đeru, u Mađarskoj, tokom 11. i 12. novembra.

Treće mesto na ovom prestižnom takmičenju Borojeviću je donelo respektabilno peto mesto na svetskoj rang listi.

– Što se tiče takmičenja u Mađarskoj, koje je bilo moje poslednje takmičenje u kadetskoj uzrasnoj kategoriji, zadovoljan sam postignutim rezultatom, iako su očekivanja bila veća. Od sledeće godine prelazim u stariju uzrasnu kategoriju, u juniore, gde ću se takmičite sa dve godine starijim protivnicima. Cilj mi je da osvojim titulu prvaka države i da ostvarim pravo na učešće na prvenstvima Evrope i sveta. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez prave podrške od strane trenera Milana Bogića, koji je sa mnom još od početka karijere tu da mi pomogne u ostvarivanju mojih ciljeva – naglašava naš sagovornik, koji se, osim uspešne sportske karijere sjajno nosi i sa svim obavezama jednog srednoškolca.

Evropski Kup za kadete je bodovno takmičenje visokog ranga za svetsku rang listu, sličan je Prvestvu Evrope otvorenog tipa gde učestvuju i takmičari koji dolaze iz zemalja van EU, ukoliko su članovi Svetske džudo federacije.

– To je takmičenje gde se sanja o medaljama, ono koje se pamti, gde su svi mečevi teški. Smatrali smo da bi to bilo međunarodno takmičenje na kojem bi Mateja mogao da ostvari neke značajne rezultate, ne samo na domaćem nivou jer je on kod nas takmičar kojem nema ravnoga. Počeci su bili u prvo vreme bez značajnih plasmana ali su kasnije prerasli u takmičenja na kojima je Mateja zauzimao jedno od prvih sedam mesta što je značajno jer se plasman do sedmog mesta boduje. Prošle godine smo išli na Prvenstvo Evrope, ove godine na istom prvenstvu je bio sedmi, na Olimpijadi mladih je nesretno diskvalifikovan ali je zato na Prvenstvu sveta osvojio peto mesto, tamo smo bili na korak od svetske medalje. Nakon toga je u Kopru na Evropskom Kupu osvojio zlatnu medalju, a sada evo u Đeru na poslednjem takmičenju u ovoj sezoni uspeo je da dođe do bronzane medalje. Sa ovim nastupom i godinama starosti Mateja završava kadetsku karijeru sa ukupno osvojenih pet evropskih medalja što je stvarno lep rezultat – poručuje za naš portal Milan Bogić, trener džudo kluba „Spartak“, jedan od zaslužnih za Matejin uspeh.

Ono što će od sledeće sezone uslediti jesu juniorska takmičenja i novi izazovi.

– On je trenutno petoplasirani na svetskoj rang list što smatramo pristojnim uspehom. Pored Mateje, u klubu je još mnogo uspešnih džudista. Od nove godine prelazi u juniore gde će tražiti svoje mesto. To je jedna sasvim nova priča gde se takoreći kreće od nule. Verujemo da će na državnom nivou ostati dominantan, a za međunarodne scene ići ćemo strateški, biraćemo Kupove gde će on moći da napravi neki uspeh i gde ćemo se boriti za svaki bod jer je tu konkurencija mnogo veća i jača. Pokušaćemo da se domognemo bodova u prvoj godini da bi u drugoj imao šanse i za neke medalje. To su naše želje i nadanja ali nigde ništa nije zapisano, trudićemo se da do toga dođemo ali treba znati da je juniorski uzrast potpuno drugi stepen zrelosti, opšte fizičke i psihičke snage, tehničke doteranosti i konkurencije – ocenjuje Bogić, po svoj prilici strog i pravičan trener pun razumevanja i mudrih saveta za svoje sportiste.

Prema njegovim rečima, uvek ima mesta za rad, za bolje i više, za kritike ali i za pohvale, kada se zasluže.

– Mateja je pre svega vrhunski taktičar i strateg, to je njegovo najbolje oružje. Znate, kada džudo kao sport želimo da opišemo, onda kažemo da je to jedna borba, proces gde se za kratko vreme mora doneti veliki broj odluka, u par sekundi sve se mora odlučiti, da li je suparnik taktičar, brzinac, snagator ili samo agresivac. Mateja je tu vrlo dobar da uspešno proceni koga kao suparnika ima ispred sebe i šta je to od strategije što će uspeti da mu donese pobedu, koju zbog toga vrlo često zna da donese na bodove, bez potrebe da baci protivnika. On takođe ima i svoj određeni, pristojan repertoar tehnika, a od kritika mislim da nije u dovoljnoj meri radnik koliki bi mogao do bude i koliki će u juniorskoj konkurenciji morati da bude. Tu će trebati da se naprave promene. Još kao dete od mene je dobio nadimak „filozof sa budućom karijerom političara“ jer on uvek ima objašnjenje i odgovor za sve. Međutim, on je i do sada već mnogo uradio i izborio je određene stvari za sebe, a za budućnost će morati još malo da se potrudi jer ako daš više, dobiješ više – kaže kroz osmeh Milan Bogić, Spartakov iskusni trener koji već unapred zna na kojim poljima bi mladi subotički šampion mogao još da napreduje.

– Mateja fizički još uvek nije dovoljno snažan, barem ne onoliko koliko bih ja želeo, tu ćemo najviše raditi bez obzira na njegovu težinu i snagu koju zaista jeste dobio. Do pre par godina sa njim smo u klubu lako radili borbe, a sada svi bežimo kada sa Matejom treba da sparingujemo. Snaga mu je jedini minus gde će on uraditi mnogo više jer tu ima prostora da se napreduje i verujem da će me poslušati – zaključuje Milan Bogić.

Ukoliko je džudo zaista borilačka veština koja prednost daje čak i slabijim osobama da savladaju krupnije i jače protivnike, onda za Mateju nema zime jer je pred mladim subotičkim džudistom još dosta vremena koje će mu sigurno, uz rad sa trenerom, doneti priliku da zlatnim sjajem zablista i na najvišoj tački svetskog podijuma. „LovaLova“ portal mu želi svu sreću na tom blistavom, „nežnom“ putu.