Za sve nas koji smo „previsoki, preširoki“ da bi stali u okvire uštogljenih, društvenih standarda, oazu i utočište pruža muzika, ona prava i iskrena koja dolazi iz duša i bića istinskih autora koji, vođeni svojim životnim iskustvima, stvaraju i obogaćuju naše živote. Uz hladno pivo ili u renou 4, sedimo i sabiramo svoje misli dok slušamo brojeve, reči i note dragih nam umetnika, muzičkih mudraca, a on je baš takav. Pravi „undercover lover, ljubavni hazarder, belosvetski švaler”, čovek sa bogatim iskustvom i još većom karijerom. Nekadašnji frontmen čuvene grupe “Hladno pivo”, Mile Kekin je pravi predstavnik kvalitetnog zvuka osamdesetih i devedesetih godina uz čije su hitove odrastale mnoge generacije naklonjene punk i rock muzici. Nakon raspada grupe, sa gitarom na leđima, vođen dečačkim snovima i idolima svetske “mainstream” muzike, Kekin kreće u solo karijeru 2018. godine albumom “Kuća bez krova” koji prati prošlogodišnji, još uspešniji “Nježno đonom” kao i nekoliko singlova. Priliku za razgovor i ekskluzivni intervju sa Miletom dobila je Olja Mijailović, voditeljka „LovaLova“ radija koja je, uz piće i makijato, sa slavnim pevačem porazgovarala o muzici, planovima i njegovom stvaralačkom radu. Mileta smo zatekli u Novom Bečeju gde je ovih dana održao jedan od svojih koncerata u sklopu turneje „Sountrack za život“.

– Prvi put sam u ovom klubu, ali sam sa Hladnim pivom svirao već ovde, u Novom Bečeju, pre nekoliko godina, 24. avgusta na Veliku Gospojinu, sjećam se da je padala jaka kiša – kaže Kekin dok se priseća rada u grupi i početka solo karijere.

– Krenuo sam u solo karijeru jer smo se sa Hladnim pivom zamorili, kreativno se više nismo razumjeli tako da smo se dogovorili da ćemo se razići na neko određeno vreme. Prošle godine sam izdao solo album „Nježno đonom“, oni nastupaju pod imenom „Savršeni Marginalci“ i svima je super. Kada su solo, sa jedne strane je teže, nemaš uigrani stroj poput Hladnog piva i nemaš ime, ali je sa druge strane i lakše jer nekako kreativno i žanrovski nisam ograničen, mogu radit u različitom smjeru. Ovo je moje pravo ja. Ne potičem samo iz neke pank škole već iz i nekakve folk, kantri škole Leonard Cohena, Bob Dylana, Bruce Springsteena i sličnih. Sada kombiniram te svoje strane u toku koncerata i bude dosta toga, i za one nježnije i za one koji vole đonom – objašnjava Mile Kekin dok ispija kafu pre tonske probe.

Iskusni muzičar, osim po dobroj muzici, poznat je možda najviše po sjajnim i iskrenim tekstovima, pričama u kojima peva o životu koji živi svako od nas ko lagano šeta po marginama između surove relanosti i alternative. Zato je sasvim logično bilo upitati ga koja mu je pesma najdraža i najbliža.

– Jedna od dražih pjesama koje sam napisao je sigurno „Firma“, tu sam u tri minute uspio sažeti jedno razdoblje, sa tom pjesmom sa jako zadovoljan. Ima i jedna pjesma „Lift“ sa albuma „Svijet glamura“ koja nikada nije bila hit, a koja je, po meni, jedna od najljepših pjesama, kao i „Reno 4“, vrlo je specifična jer je istinit svaki stih, to je pjesma gde sam najmanje lagao – kaže kroz osmeh Mile Kekin pa potom nastavlja: – Mala je pjesma koju sam posvjetio svojoj kćerki, a mislim da su se i starije i mlađe cure i žene, pa čak i muškarci u njoj pronašli, jer smo svi mi ljudska bića koja se vrlo često nađu u poziciji da se osjećamo prisiljeni uklopiti u nekakve normative gde se ne osjećamo dobro, to je zapravo i dio koji socijalizacija nosi sa sobom. To je pjesma koju sam posvjetio prvenstveno ženama jer mislim da su one puno više izložene nekakvom „teroru“ oko izgleda koji se sada forsira preko Instagrama i sličnih platformi, tu su žene više targetirane od muškaraca.

U svojoj raskošnoj karijeri, Kekin je kroz duete sarađivao sa Edom Maajkom, Josipom Lisac, ali i sa Momčilom Bajagićem, frontmenom grupe „Bajaga i instruktori“, a upitan sa kim bi priželjkivao svoj sledeći duet, Mile je rekao sledeće:

– Radim neku novu pjesmu pa sam se sjetio Konstrakte, ako ovo bude čitala neka zna da je imam na umu, Ana čuvaj se – poručuje Kekin kroz šalu.

Pandemija je svima teško pala, a muzičari su možda bili najviše oštećeni jer su ostali bez koncerata, bez saradnje sa publikom i povratne emocije koja im mnogo znači. U takvim uslovima nastala je još jedna pesma, još jedan veliki hit.

– “I to će proći“ ispala je proročanska pjesma, nju sam napisao više da bih sebe psihički izgurao, kroz razdoblje kada se nisam mogao baviti svojim najdražim poslom, nastupat pred ljudima. Bilo je jako ljepo vidjet koliko je mojih kolega odmah pristalo sujedlovat u toj pjesmi, cjela je snimljena na poseban način, oni su se snimali na mobitel i slali mi snimke. Nadam se da se to više nikada neće ponovit i da ćemo ostatak karijera svi skupa provodit bez takvih sličnih situacija. Pjesma mi sada ide ekstremno na živce i rekao sam da je više nikada neću svirat zato što me uvek podsjeća na to razdoblje – dodaje Kekin nastavljajući da se šali.

Nama koji „ležimo na skriptama i licima sunce hvatamo“, koji u životu imamo misiju da nasmejemo druge dok se u isto vreme hvatamo u koštac sa tuđim ambicijama – odbjeglim zmajevima, i koji putem „LovaLova“ radija često slušamo muziku ovog sjajnog umetnika, Kekin je imao da uputi još jednu poruku, i to naravno u svom stilu:

– Nastavite i dalje slušati moje pjesme, sve su one vrhunske, preporučite ih prijatejima i dođite negde na koncert. Neko vrjeme neću nastupati u Vojvodini ali biće još nešto u desetom mjesecu pa da se vidimo živa, da se uvjerite da sve što slušate na nosačima zvuka zvuči bolje uživo. Na jesen opet dolazim u Srbiju i to je poziv svim organizatorima iz Subotice da se uklope za neki koncert, ja ću se uvek rado odazvat – poručuje naš sagovornik, a potom ispija makijato i odlazi na tonsku probu kako bi sve bilo spremno za nezaboravnu rock žurku.

Utiske nakon konceta sabrala je, a potom i podelila sa nama i Olja Mijailović.

– Preko 300 ljudi pevalo je u glas od prvog do poslednjeg stiha, kako hitove Hladnog piva tako i hitove sa Miletovog novog albuma, bez incidenata, u dobroj atmosferi, puna tri sata. Jedinu pauzu Mile je napravio kada je na binu izveo Draganu, velikog fana, koja je, kao da je vežbala, otpevala deo pesme „Teško je ful biti kul“ i dodatno raspevala užarenu masu. Nakon koncerta, Mile je svoje vreme posvetio fanovima, fotografisao se, potpisivao autograme i razgovarao. Koncert je zaista bio jedan kvalitetan, kondicioni trening i terapija za dušu. Jedva čekam sledeću priliku da ga čujem uživo – poručuje Olja Mijailović, a redakcija „LovaLova“ portala pridužuje joj se u željama da ovu zvezvu koja opstaje uskoro vidimo i ugostimo i u našem gradu.

foto:/ Olja Mijailović