Muzikom su se nekada bavili samo oni koji su to i umeli na najlepši mogući način. Bez obzira da li su u pitanju šlager pevači, šansonjeri, pop-rock zvezde ili slavuji izvornih pesama i sevdalinki, svima im je zajednička bila ljubav prema lepoj, kvalitetnoj pesmi, poznavanje muzike i glas koji je zaustavljao vreme. Međutim, koliko god pokušali da ga zaustavimo ili usporimo, neminovno je vreme teče i menja se. Dolaskom doba tehnike i elektronike, vrata ka zvezdanom nebu otvorila su se i onima sa malo manje talenta. Kvalitet i dugotrajnost zamenili su YouTube pregledi i „lajkovi“, pojavili su se i šou programi koji su ponudili instant uspeh i slavu preko noći. Ipak, samo zato što se vreme promenilo, ne znači da se promenilo i sve u vezi njega. Dok mnogi svoje karijere grade munjevitom brzinom, nižući „hitove“ svakog meseca, jedan momak sa gitarom u ruci i dalje ostaje inspirisan pesmama koje su pevane „za sva vremena“. Mladi Subotičanin Dejan Vrana pažljivo gradi svoju karijeru, za svoj repertoar bira pesme koje su lepe i imaju, kako kaže, neku vrednost, a da je u tome uspešan i odličan govori i činjenica da ovaj dvadesettrogodišnjak iza sebe ima nebrojano mnogo nastupa širom zemlje.

– Sve je počelo u srednjoj školi i pravo da ti kažem, u detinjstvu uopšte nisam planirao da bavim muzikom. Moje prvo sećanje mene kao na osobu je da slušam muziku, igram u ritmu i da pevam, ali to je dugo čučalo u meni kao nešto neobavezno, sporedno. Svako od nas ide u školu, ja sam išao u Gimnaziju „Svetozar Marković“, i bavio se raznim aktivnostima. Ja sam trenirao fudbal u FK „Spartak“, jer potičem iz fudbalerske porodice. Nisam imao plan šta bih posle škole, srećom već sam tada voleo da sviram gitaru, a tu ima i jedna interesantna priča. Moj tata je voleo da me prati i da me gleda na fudbalskim utakmicama i trenizima. Na jednom treningu bio sam katastrofalan i on mi je tada rekao: „Sine hajde da se mi ostavimo fudbala, hajde da se baviš nečim drugim, talentovan si za muziku, šta bi želeo da sviraš, hoćes da probaš gitaru?“

– Rekao sam da želim i iste sekunde smo uzeli pare, otišli smo u prodavnicu i kupili moju prvu gitaru. Nisam odmah bio siguran da li ću znati da je sviram, ali tata je tu bio da me podrži. Odmah sam krenuo na časove kod Saše Vidickog, gitariste iz Subotice, i kod njega sam učio da sviram pune četiri godine. Tada mi je prvobitna želja bila da budem gitarista i da oformim neki rok bend, to mi je bilo najinteresantnije. Ali, kako nisam našao adekvatnu ekipu, počeo sam da slušam i drugu muziku, drugar iz klupe svirao je harmoniku i on me je prvi „zarazio“ narodnom muzikom, pa sam počeo i nju da slušam i da je vežbam. Tada nisam imao iskutva u nastupima, a počeo sam slučajno, prilikom jedne školske priredbe nismo imali dovoljno tačaka, pa su mi rekli: „Ajde Vrana, otpevaj ti nešto“. Tada se nešto neobično dogodilo, svi su na mene obratili pažnju, a ja sam se tada prvi put potrudio. Nakon toga se ukazala prilika da sa tamburašima sviram, formirali smo ansambl, ali su momci bili malo stidljivi, niko nije želeo da peva pa je pevanje „spalo“ na mene. Počeli smo sa privatnim svirkama, žurkama, tu sam upoznao i neku ekipu, išlo je polako dok se nije ukazala prilika da nastupimo u „Kafa baru“ na Korzoru, menadžer je bio Dule Ivić, on je pravio veče amatera pa nas je pozvao. Pojavili smo se moj drugar Miloš Jovanović i ja, on je svirao klavir, a ja gitaru i tada sam prvi put publici pružio „Veče Dejana Vrane“, imao sam svoj mikrofon, svoju svirku i odabrani repertoar, tako je sve počelo – priseća se Dejan Vrana, subotički muzičar i pevač čiji su talenat i prijatan glas brzo bili zapaženi.

U odabiru pesama koje će da pruži publici, ovaj mladi umetnik veoma je pažljiv. Traži muziku koja, kako kaže, ima dušu, pesme koje su lepe za pevanje i koje se slušaju i dan danas, baš kao što su se slušale i pre više decenija kada su nastale.

– Pevam ono što najviše volim i što meni prija, to je neka muzika koja je ostala kao najuspešnija iz bivše Jugoslavije, sve ono što je lepo od Zdravka Čolića, Kemala Montena, Dine Merlina, Olivera Dragojevića, Tome Zdravkovića, Džeja, Bijelog dugmeta, Parnog valjka… To je jedan lep repertoar, nešto što je opšte prihvaćeno i što je kulturno. Pevam i na stranim jezicima, imamo par španskih pesama, grčkih, italijanskih, engleskih, ne mnogo, ali na svom nastupu imam deo gde se našalim i kažem da idemo na put oko sveta, tada otpevam par stranih pesama da pokažem da i to znam – kaže Vrana, a potom odaje kako su mu nakon nastupa često prilazili sa komplimentima da glasom podseća na čuvenog Kemala Montena.

Prema njegovim rečima, ova legenda bosanskog pop melosa je neko čija ga muzika inspiriše i nadahnjuje, a u građenju svoje karijere Vrana namerava i nastojaće da korača svojim putem, iskren i autentičan kakav i jeste.

– Gajim puno muzičkih uticaja u sebi, od Džeja koji je istočni zvuk do Bijelog dugmeta, Dragojevića i Mandića koji su totalni zapad. Spoj svega toga nosim u sebi i voleo bih da to sve sažmem u jednu celinu. Imponuje mi kada me porede sa nekim ko je ostvario tako veliku karijeru kao što je to učinio Kemal Monteno, neko iza koga je ostalo toliko mnogo lepe muzike koju je pisao čak i za druge, on je simbol jednog vremena. Možda ljude podsećam i jer sam niži i sviram gitaru, baš kao Kemal –  kaže kroz smeh Vrana u izjavi za „LovaLova“ portal.

Od pevača novije generacije, Vrana tvrdi da mu je uzor Aco Pejović kojeg je imao priliku da upozna, a koji ga je, oduševljen njegovim pevanjem, pozvao i da mu bude specijalni gost na prošlogodišnjem koncertu u Nišu.

– Osećaj na koncertu Ace Pejovića bio je za mene možda i najlepši osećaj u karijeri do sada. Izaći pred 17.000 duša i osetiti toliko pozitivnu energiju je neopisiv. U našem poslu moras da znaš da pevaš, ali je najbitnije da uspeš da preneseš energiju, da izazoveš emociju i da je primiš nazad. Ako to uspeš kod publike, uspeo si i u svom zadatku. Kada se to desi, ta povratna energija od toliko ljudi je osećaj koji hrani dušu na najlepši mogući način. Odgovornost je velika, moraš da pružis sebe, trema je takođe velika, tada sam se njom susreo prvi put, ona je neizostavna, ali nije je bilo u tolikoj meri da bi mi smetala. Više sam se uplašio u bekstejdžu nego u trenutku kada me je Aco najavio i kada sam izašao na scenu. Čim sa počeo da pevam bilo je mnogo lakše. Aco Pejović je čovek koji je mnogo postigao svojim kvalitetnim radom, kada ti takvi ljudi pruže podršku i pohvale tvoj rad, to te sigurno afirmiše – objašnjava Dejan Vrana.

Pored Ace Pejovića, ovaj subotički muzičar kaže da bi voleo da sarađuje i sa Sašom Matićem ili Vladom Georgijevim, a reči hvale ima da uputi i na račun još jednog subotičkog pevača, Nebojše Vojvodića.

– Voleo bih da napomenem da sam imao podršku od Neše Vojvodića i njegovog klavijaturiste Vlade Markovića koji je bio moj nastavnik u osnovnoj školi. Oni su tu bili za mene da me dovedu na veliku binu, da me, kada sam počinjao, izvedu da otpevam par pesama, na tome sam im zahvalan. Oni su naši sugrađani i volim da ih spomenem jer su značajni za mene i za moj put. Neša je, pored toga što je izrvrstan pevač, i veliki humanitarac koji pruža lep primer svim kolegama. On je jedan od mojih idola makar na nivou grada. Dobar mi je drugar i ugledam se na njega u mnogim stvarima. Takođe bih spomenuo i „Kurina trio“, ljude sa kojima sam svirao pune dve godine i koji su mi otvorili vrata ka našem glavnom gradu i beogradskoj publici. Zajedno smo proveli fenomenalne dve godine i postali svojevrsna atrakcija u Beogradu – naglašava Vrana.

Za ovog pevača uspeh preko noći i po bilo koju cenu nije presudan, jer on želi da stvara muziku koja će opstati i koja će ostati da se sluša, u amanet nekim novim generacijama koje tek dolaze. Koncept žive svirke, kako Dejan smatra, polako se vraća u život, nisu više bitne samo matrice i elektornika, već se na scenu srpskih klubova širom zemlje vraćaju i živi instrumenti, takvi nastupi su ponovo posećeni i cenjeni, jer ljudi sve više traže živu svirku. Pravi test ovoj činjenici uskoro će biti i prve autorske pesme koje Dejan Vrana planira da predstavi svojoj vernoj publici.

– Teško je probiti se, nisam se još uvek upustio u autorski projekat, mada se bliži vreme kada ću morati da se posvetim svom prvom albumu. Voleo bih da za pola godine napravim iskorak prema svom autorskom radu, da budem prepoznat i po svojim pesmama, a ne samo po tuđim pesmama. Da li je to skupo, pa sigurno jeste. Koliko čujem sa strane o kojim se ciframa radi, definitivno je to za prosečnog čoveka velika cifra. Ali, u današnje vreme šta god da radiš, čime god da se baviš, moraš u to i da uložiš. Tako je u svakom poslu, kapital mora da se uloži ako želiš da dostigneš vrh. Sve zavisi ko šta hoće da postigne, ja smatram da su kultura i muzički ukus danas otupeli, oslabili. Voditi se putem proverenog kvaliteta je jako teško, jer je i muzička industrija postala hiperprodukcija. Nekada su se ljudi bavili isključivo autorskim radom, a danas je „tezga“ uzela previše maha, niko preterano ne razmišllja o ispoljavanju svojih emocija, karakteristika, nekog ličnog osećaja prema muzici, već svi jure hitove, senzacije, svi idu u isti kalup. Mislim da je poenta biti poseban i svoj, jer je to nešto što će da zainteresuje ljude u širem smislu. Najveće uspehe napravili su oni koji su doneli nešto novo i svoje poput Tome Zdravkovića koji je spojio šlager i narodnu muziku, ili Vlado Gerogijev koji  je uz svetski zvuk spojio primorje, Kemal Monteno koji je spojio Italiju i sevdah… Uvek je ključ u tome da doneseš nešto novo i autentično. U tom smislu je teško biti svoj i publika to zna čudno da primi jer, danas svi trče za šablonom, iste pesme se vrte na nastupima. Ja taj kalup želim da razbijem i da donesem neke možda zaboravljene ili zapostavljene pesme koje se danas možda manje slušaju. Bitno mi je da iza sebe ostavim nešto što će ljudima da znači. Kada slušam muziku koju volim, uvek ima nešto što budi emociju u meni, tako i ja želim da snimim nešto što će određenoj publici da znači, da bude lepo za slušanje i za 10 ili 30 godina, želim da i tada mogu da stanem iza svoje muzike i budem ponosan na to što sam nekad radio – poručuje Dejan Vrana.

Njegovi planovi za budućnost su da radi dobre svirke i da proširi svoju publiku, da množi pozitivne utiske i da polako sakuplja kvalitetne pesme, sve do krenutka kada će svoju karijeru moći da izdigne na viši nivo, da se upusti u autorski rad i svojim vernim slušaocima ponudi njegovu muziku koja će se nadamo se, godinama slušati i pevati.

Do tada, za sve poštovaoce rada Dejana Vrane prenosimo njegovu poruku:

– Slušajte kvalitetnu muziku, uživajte i u njoj tražite emociju, inspiraciju i opuštanje.

foto:/ustupljene fotografije Dejan Vrana