Majica na bratele, takozvana bilderka. Ona bela za fizičko. Dole pufnata siva trenerka sa crvenom linijom po strani i patike „Simod“.

Ide tako čovek ulicom, starije dobi, malo peva, malo svira usnu harmoniku. Neki kantri je u pitanju, stara američka pesma.

Kako se s’ nekim mimoilazi on pozdravi, malo napadno, kao da će da se unese u lice ali samo moša, te nastavi dalje pevajući i svirajući usnu harmoniku. Uglavnom ide prema centru grada i dok ga gledaš, navijaš u sebi da stigne tamo gde je krenuo.

I tako, kada vam nešto padne teže no obično, setite se nekog takvog i onda shvatite da ništa nije strašno u životu.

Život je pesma, nekad molska, nekad durska. Ali najveće emocije izazivaju lagane ljubavne pesme kao što je „Bježi kišo s’ prozora“ od Crvene Jabuke ili „Dva smo sveta različita“ od Tome Zdravkovića. Ova druga je za zakucavanje. Još ako si tinejdžer krajem 80-ih godina, zacopan u neku klinku koju uopšte ne zanimaš, tebi je najveći doživljaj da izađeš sa vokmenom na kišu i zamišljaš da si Džin Keli u filmu Singin’ in the Rain. Posle ti mama 4 dana pravi čaj od uprženog šećera, ne možeš iz kreveta ustati kako si bolestan, a i vokmen ti se pokvario na kiši. Kasnije se trudiš da do simpatije stigne priča kako si se zbog ljubavi prema njoj razboleo, pa si frajer.

Jedini benefit od plesa i pevanja na kiši je što nisi išao u školu par dana. Lepa, bezbrižna vremena.

Lepo je i danas, samo su nam perspektive apstraktne.

E, u četvrtak će biti izobilje povremenih pljuskova, čak su najavili i neku ozbiljniju maglu, pa sem što možete pevati i igrati na kiši, možete i glumiti magarca u magli. Naravno, ako vam se hoće, nije obavezno. Samo pažljivo, pošto ceo dan neće biti grejanja, osim na struju.

Dakle nešto hladniji dan sa minimalnom temperaturom od 11C, a maksimalnom do 18C, uz vetar brzine od 7,5 metara u sekundi.

Simod patike su se nosile 90-ih godina, uglavnom su bile kožne i na čičak, kao one na fotogafiji. Proizvodile su se u Vranju, inače Italijanska marka.

Ž. Savin