Industrija nameštaja u porastu, a mesna industrija u padu!?

Što se domaće industrije tiče, najveći teret krize zbog pandemije podnela je proizvodnja nameštaja.

Velike kompanije izvoze više od polovine svojih proizvoda, dok su manje kompanije i domaći saloni interesantni pre svega dobrom cenovnom ponudom, a onda i zato što su potrošači koji su u regularnim uslovima sredstva trošili više na letovanja i druga putovanja, pod ovim uslovima sredstva usmerili na obnavljanje domaćinstva.

Iako je izvoz nameštaja od januara do avgusta pao za 7,2 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim periodom, srpski proizvođači su uspeli da se održe i u vreme pandemije, delom zahvaljujući internet prodaji, kao i prodaji na odloženo plaćanje.

I dok se u industriji nameštaja u većini slučajeva zadržao broj zaposlenih, ponegde i povećao, u mesnoj industriji je druga pesma.

Korona virus uticao je i na manju potrošnju mesa najvećim delom zbog otkazivanja proslava. Smanjen je promet u mesarama, a stočari beleže ozbiljne gubitke u proizvodnji. Nestabilna proizvodnja svinja je ispod rentabilnosti. Cena po kilogramu kod domaćina se kreće od 130 do 140, dok je na farmama i 150 dinara, pa tako nije bilo ni poskupljenja mesa u mesarama. Ipak, manje se kupuje.

Osim malih prerađivača, gubitke beleži i velika mesna industrija. Pogotovo na početku perioda korone, kada su prestale sa radom ustanove, studenstski centri, hoteli, restorani. Pad proizvodnje se kreće oko 15 odsto.

U pečenjarama imaju takođe manje posla jer niko ne kupuje celo jagnje i prase.

Da li će prasići ipak doživeti da postanu svinje ili dolazi bolje vreme za mesnu industriju, imajući u vidu da se bliže slave, božićni i novogodišnji praznici?