Tokom novogodišnjih i božićnih praznika, posebno prija kada se ušuškamo sa dragom osobom na kauču pred televizorom, pa uz toplu čokoladu i kolačiće sa cimetom odlutamo u magiju sedme umetnosti, nestanemo u svetu božićnih filmova. To su oni topli filmovi koji obiluju romantikom i humorom, nežnim emocijama i obaveznim srećnim krajem. Ove zime u jednom od američkih božićnih filmova imamo priliku da gledamo i subotičkog glumca Vladimira Grbića kojem je strana produkcija već dobro poznata. „A European Christmas“ je božićni film sniman u toku januara 2024. godine na Zlatiboru. U pitanju je ostvarenje koje je producirala Caprice Bourret koja igra i glavnu ulogu, film je režirao Ryan Dewar, a pored subotičkog Al Pacina – Vladimira Grbića, uloge u ovom filmu poverene su i srpskim glumicama Monji Medaković i Oliveri Ježini.

– Ulogu u filmu „A European Christmas“ dobio sam, pre svega zahvaljujući našoj sugrađanik, Slavki Antić koja je na filmu bila assistent production manager. Ona se našla u toj priči, a pošto se mi znamo od ranije, njoj je palo na pamet da bi bilo lepo da ispromoviše i subotičke glumce. Pozvala me je na casting koji sam prošao, a pošto je u filmu bila potrebna i glumica oko 30 godina, predložio sam da tu ulogu poveri nekoj od mojih koleginica. Monja Medaković je bila ta koja je takođe prošla kasting. Od srpskih glumica u filmu glumi i Olivera Ježina koja je bila i profesor. Ostatak glumačke ekipe činili su glumci iz SAD-a i Engleske. Casting je rađen preko „self tape“-a, pošto je ekipa bila na Zlatiboru. „Self tape“ je forma koja je posle korone postala veoma aktuelna i koja nama glumcima koji nismo iz Beograda dosta znači, jer ne moramo da putujemo i da ulažemo novac – priča za „Lova Lova“ portal glumac, Vladimir Grbić i dodaje da casting rađen na ovaj način predstavlja jednu vrstu kockanja da li će se uloga dobiti ili ne, ali i da je on do sada imao dosta sreće na ovakvim audicijama.

U filmu o Božiću na evropski način Grbić igra vlasnika restorana koji po svaku cenu želi da postane glumac. Naime, popularna rediteljka božićnih filmova dolazi u Srbiju, kako bi pronašla glavnog glumca sa kojim je već imala uspeha na prethodnim filmovima. On se u međuvremenu preselio u Srbiju, odustao je od glume i doživeo neke lične tragedije, posvetio se deci, a situacija se dalje razvija baš tako da rediteljka upravo u Srbiji, u specifičnom ambijentu i u zemlji gde većina građana ne slavi Božić 25. decembra, odluči da snimi sledeći božićni film. Tada Ivy Allen (Caprice Bourret) dolazi na Zlatibor kako bi započela snimanje, a Marko (Vladimir Grbić) sebi daje za zadatak da joj na svaki mogući način dokaže da je on pravi glumac za njen film. Kako bi dobio ulogu, naš junak citira razne poznate replike iz američkih filmova, imitira sve glavne glumce, od Schwarzeneggera preko kralja rock and rolla, Elvis Prisleya. U pitanju je zanimljivi film koji, prema Grbićevim rečima, ima sve dramske elemente, od komedije do romantike. Ujedno je to i žanr koji se u domaćoj kinematografiji ne sreće često.

– Meni je jako zanimljiv bio način na koji Amerikanci vide naš Božić, kao prvo to je Božić koji se ne slavi u isto vreme kada ga oni slave, imamo vrlo specifične običaje koji se prikazuju i u filmu, pre svega paljenje ogromnog badnjaka, zbog čega ovo kinematografsko delo ima i edukativnu notu kada su u pitanju običaji naše zemlje. Postoji scena paljenja badnjaka koji smo palili u Sirogojnu, gde je ispoštovan taj deo običaja slavljenja srpskog Božića, a onda naši ljudi, kako bi se zahvalili Amerikancima, njima pevaju pesmu „We wish you a Merry Chistmas“, tako da je film zapravo spoj zapadnih i naših običaja – objašnjava Grbić i dodaje da je atmosfera tokom snimanja zaista bila magična, jer je snega prošle zime na Zlatiboru bilo više nego ikada.

– Ovo nije prvi put da radim za inostrane produkcije, ali je u pitanju verovatno najveća uloga koju sam do sada imao. Bilo mi je drago kada se film pojavio na Amazon Prime-u pre nekih mesec dana, tada mi je pisala scenariskinja koja mi je rekla: „Tvoji delovi u filmu su mi najdraži delovi, navijam da Marko dobije svoj film“. To mi je zaista imponovalo, tada stvarno imaš utisak da si uradio nešto dobro. Nezgodno je kada glumiš na stranom jeziku. Iako sam imao prilike da igram na engleskom, mađarskom ili nemačkom, ti nikada nisi siguran kako to zaista zvuči. Sreća je što niko nije zahtevao da film zvuči na savršenom engleskom, jer ipak se snimalo u Srbiji. Mene je oduševio pristup radu sa glumcima koji je bio viskoko profesionalan, od samog početka ne doživljavaš sebe glumcem drugog reda, nego kao nekog ko je ravnopravan kolega koji dobija sve što je potrebno na setu, od informacija i komunikacije sa rediteljem, preko partnerskih instrukcija, sve ono što treba da sadrži normalan rad na projektu. Caprice je bila producent i glavna glumica, bila se dostupna za svaku vrstu komunikacije, zajedno je sa nama ručala, vozila se u istom kombiju sa ostalim glumcima, nismo osetili ništa što bi inostrane aktere izdvojilo od naše pričle. Ryan Dewar, reditelj iz Škotske, toliko profesionalno radi svoj posao i toliko se posveti davanju instrukcija glumcima, a pritom poseduje neku vrstu profesionalnosti, da ti ni u jednom trenutnku po njemu ne možes da osetiš da li se kasni sa terminimna, da li je on nervozan, da li postoji ikakav problem. On nijednom nije promenio izraz svog lica, od prvog do poslednjeg dana, kada treba nešto da ti potvrdi, on klimne glavom, i to je zaista jako bitno. Snimanje uvek podrazumeva veliki broj ljudi, nervozu, organizacija traje dugo, pogotovo ako snimate napolju i hladno je, to se na ovom setu nije nijednom osetilo od strane profesionalnih ljudi sa kojima smo radili – naglašava Grbić.

Prema njegovim rečima, svet je poslednjih godina postao globalno selo, a kada se kao Grbić bavite glumom, sve je moguće.

– Pre nekoliko godina sam snimao u Libanu, radio sam i film za Netflix, potom i na filmu sa Angelinom Jolie, mi smo svi povezani i strane produkcije mnogo češće dolaze sada kod nas, samim tim se otvaraju nova vrata i mogućnosti kojih ranije nije bilo. Živimo u svetu hiper-produkcije koja donosi puno materijala u kojem se ljudi često izgube, ali zato ima i novih prilika da se više snima i da ljudi upoznaju. Voleo bih da radim u svim svetskim prodikcijama koje mi se pruže i nadam se da će do toga i doći. Snimio sam i nekoliko reklama koje su se emitovale po celoj Evropi i u svetu, i mislim da ću da nastavim u tom maniru – optimistično poručuje subotički glumac Vladimir Grbić.

Mi mu u novoj godini upravo to i želimo, da nakon božićnih filmova, Grbića vidimo u nekom velikom američkom ostvarenju, blockbusteru koji će ga odvesti do svih svetskih bioskopa, i kada ćemo, pre nego što ga ugledamo na sceni Kodak teatra Američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, čuti onu čuvenu frazu: “And the Oscar goes to“.

foto:/Vladimir Grbić/Monja Medaković