Lep dan za novembar. Subotički korzo vrvi od ljudi i po koji sveže otpao žuti list sa okolnih drveća, nosi lagan i prijatan vetrić. Čista je Subotica, lepa je jesen.

U nešto bržem hodu kretala se prelepa žena koju bi svako primetio, verovatno žureći da stigne na zakazanu kafu. Nosila je fotoaparat i izgledala kao da jedva čeka nekoga da vidi.

Dečak je svirao violinu, a kofer je ostavio otvoren kraj sebe da bi prolaznici mogli da mu ostave koji dinar. Neki momci stajali su par metara od njega ispijajući neko pivo iz plastične boce i onako podrugljivo, pomalo napadno, oduševljavali se na svaku pesmu koju bi prepoznali.

Violinista je, sve više unoseći se u ulogu, donosio u tim trenucima lepšu boju i onako lepoj jeseni. Prijalo je.

Ona je prošla, oni su joj dobacili. Zaustavila se, okrenula i pošla ka njima. Stala je ispred njih i ćutke ih gledala. I oni su ućutali. Violinista je prestao da svira. Svi smo stali. Sve je stalo.

Iz torbe vadi novčanik, iz njega 500 dinara, okreće se ka violinisti daje mu novac i izgovori: „Nadam se da će ovi mangupi naučiti nešto od tebe“. Osmehnula se i pošla svojim putem. I ja sam se osmehnuo.

Dečak je nastavio da svira.

Ljupko biće lepog lica, lepih misli, lepo odevena, svima nam je pokazala da se stvari mogu popraviti jednim dobrim gestom i samo jednom pravom rečenicom. Neprocenjivo.

Četvrtak 05.novembar biće kišni dan, sa maksimalnih 12C i vetrom brzine 5 metara u sekundi.

Ž. Savin