Srbija se (ponovo) nije kvalifikovala na to prestižno takmičenje, brojimo 20 godina posle. Pisalo se dosta o tome, a pisaće se verovatno još više i svaka nova greška biće dočekana na nož, tražeći glavne krivce nastaviće se potraga za rak ranom srpskog fudbala.

Nastavićemo da sa pitamo, zar je moguće da jedna takva reprezentacija, satkana od toliko kvalitetnih igrača, ne može da se kvalifikuje?

Nije da reprezentacija Srbije nije imala prilike i da nije bila blizu, ali uvek bez te finalne realizacije, kako akcije na terenu, tako i naših snova da konačno gledamo Srbiju na evropskom prvenstvu.

Nije sve u kvalitetu, ima nešto i u mentalitetu.

Dovoljno je da se osvrnemo, bacimo pogled malo južnije i zapitamo se kako to da je “mlađi brat“ nadomak drugog baraža u svojoj nezavisnoj istorijia, a nema, ruku na srce, ni 50% kvalitetan tim kao “stariji brat“.

Da, pričam o Crnoj Gori.

O Crnoj Gori, maloj ali ponosnoj, onoj koja nema Mitrovića, Milinković Savića, Tadića, Milenkovića i ostalih, ali ima kult reprezentacije, ono što Srbiji nedostaje još od famozne Antićeve ere.

Reći će mnogi da nemaju ni tako velika očekivanja ali nemojmo da se zavaravamo, jer su “tamo dole“ očekivanja uvek najveća, s tim što u slučaju fudbala nije izostalo ni razumevanje.

Taj odnos crnogorske javnosti i reprezentacije nije od juče, već se stvarao i sticao godinama.

Te hladne, podgoričke noći 15.11.2011. počelo je sve.

Crna Gora igrala je baraž u nadi da može da se domogne Evropskog prvenstva 2012. održanog u Ukrajini i Poljskoj, protivnik neugodna Češka.

Igrao se dvomeč i uprkos porazu u prestonici Češke od 2:0, javnost je i dalje verovala u hrabre sokolove i njihove mogućnosti.

Ispostaviće se da su crnogorci stvarno i mogli do produžetaka po broju viđenih šansi ali izostala je sreća, na koncu svega 0:1 za goste strelac Petar Jiraček.

Gol pada u 81. minutu i sve je jasno, nema nazad, toliko teško izvojevani baraž odlazi u nepovrat.

Neverica na terenu ali i na tribinama, sa kojih počinju progresivno da se čuju stihovi jedne pesme, kultnog crnogorskog benda Perper.

Numera „Goro moja“.

Od te noći prošlo je 9 godina i 2 dana, a hrabri sokolovi će večeras, na istom mestu ali protiv Kipra, imati priliku da izbore još jedan istorijski baraž za Evropsko prvenstvo i da se plasiraju u grupu B lige nacija, što su svakako trudom i zalaganjem zaslužili.

Dok se Crna Gora raduje, Srbija se oprašta od te iste grupe B, nastavljajući da bije svoje bitke i rešava svoje probleme ali dok prolazi kroz tu mučnu i veliku tranziciju, imaće koga da bodri isto kao što bi i “mlađi brat“ bodrio nju.

L. Pejušković