Nebeskoplavi – Fanatik sport

Lacio, to je onaj klub koji nikada neće propustiti priliku da propusti priliku kada mu se ona ukaže ili kada se za istu izbori.

Sada već davne 1900. godine Rimljani su odlučili da osnuju prvo sportsko društvo u svom voljenom gradu. Za naziv su uzeli ime regije, a ne grada i od tuda prvo društvo ovog tipa u večnom gradu nazvano je Lacio.
Sport kao pojam došao je do Rima preko Grčke, svi su tada već znali za čuvenu Olimpijadu i upravo u čast Grčkoj i njenoj zastavi Lacio je dobio plavo-bele boje.
Znate to baš i nije ona klasična plava boja ili kako je Italijani zovu azurna, ne, to je nebeskoplava boja, ona koja najviše podseća na nebo, vedro nebo na kojem se vidi let jednog orla u kojem veličanstveno širi svoja krila. Zašto kažem orla? Zato što se upravo kralj ptica nalazi na srcu svakog ko obuče Laciov dres.
Orao koji je nekada bio simbol rimskih legionara, a Rimljani su neretko znali da kazu “Orao nije samo običan grb ili simbol, orao je Rim“.
Fudbalska sekcija Lacia oformljena je 1910. godine i od tada pa do dana današnjeg prvi klub iz Rima osvojio je dve titule šampiona Italije, sedam puta su Laciali podizali pehar nacionalnog kupa  dok su na evropskoj sceni najznačajnije rezultate ostvarili osvajanjem kupa pobednika kupova 1999. i superkupa Evrope iste godine. Lacio je debitovao u elitnom rangu italijanskog fudbala 1929. godine kada je i osnovana Serija A u formi u kojoj i danas postoji. Nije sve bilo med i mleko, a to nam govori jedanaest sezona u Seriji B.
U jednom od najdelikatnijih trenutaka istorije kluba tokom velike rezultatske krize početkom sedamdesetih godina temelje modernog Lacia postavio je Tomazo Maestreli.
Upravo će Maestreli  1974. godine uvesti nebeskoplave ponovo u prvu ligu, koju će godinu dana kasnije i osvojiti, a biće to prvi naslov prvaka kluba iz Rima.
Ali najveći uspeh,veći i od svih trofeja, bio je kada su se Laciali 1927. godine oduprli ujedinjenju svih tadašnjih rimskih klubova u jedan. Taj plan bio je delo Itala Fokija istaknutog člana fašističke partije. A baš taj plan imao je za rezultat nastanak Rome.
Ova priča još više postaje ironična i dobija na težini ako znamo da mnogi upravo Lacio smatraju fašističkim klubom iako je on zapravo imao mnogo veću podršku crkve nego bilo koje partije prilikom svog osnivanja.
Ozloglašena navijačka grupa dela Laciovih navijača Iridućibili koje je oformljena 1987. će se predstavljati kao ultra desničarska opcija i zbog njih će mnogi dovesti Lacio u vezu sa nečim što on u biti nije.
Mnogi  sjajni igrači nastupali su za velikana iz večnog grada, a među njima se našao pozamašan broj onih koji su dolazili sa naših prostora.
Sa prostora bivše Juoslavije čak 26 igrača nosilo je nebeskoplavi dres od čega je skoro polovina bila iz Srbije.
Sada  kada smo malo bolje upoznati sa istorijom shvatamo da to nije mala stvar.
A kada smo kod istorije valjalo bi pomenuti i čoveka koji je najviše puta obukao svetloplavi dres i to čak 401 put, a to je bivši reprezentativac i levi bek Đuzepe Favali, koji će pred kraj svoje bogate karijere osvojiti i ligu šampiona sa Milanom.
A kada pričamo o najboljim strelcima tu je i dalje prvi legendarni Silvio Piola koji je čak bolji i od fenomenalnog Pepea Sinjorija, mada je neminovno da će Piolin rekord od 149 golova vrlo brzo biti oboren od strane nadolazećeg Ćira Imobilea, aktuelnog kapitena i udarne igle kluba iz Rima.
Lacio danas nije moćan kao u doba njegovih zlatnih godina na prelasku iz jednog milenijuma u drugi kada su za njega nastupali asovi poput Neste, Verona, Manćinija, Mihajlovića, Simeonea i mnogi drugi ali je uvek bio i uvek će biti jedan od šest najboljih Italijanskih timova.
Ispred njega nedostižni deluju neprikosnoveni Juventus i dva milanska velikana, Napoli se poslednjih godina ozbiljno uzdigao dok je Roma i dalje omiljena u Rimu, pa čak se i Atalanta razgoropadila, a Lacio iz pozadine čeka i vreba svoju šansu koju će najverovatnije propusti, jer da nije tako ne bi to bio Lacio.
L. Pejušković