Kad treba da odlučiš kojeg ćeš fudbalera da odabereš, obavezno mu pogledaj roditelje, genetika nikad nije prevarila. 

Kada tako neko govori o fudbaleru, treba ga pitati da li je svestan da se genetski kod prenosi od pre oca i majke i ko će ga znati kako su mu preci izgledali.

Gledaj mu struk, kukove, kolena, kordinaciju, motoriku. Reći će ti, ali neretko bude da je najbitnija glava.

Deci do dvanaest godina ne možeš odrediti budućnost, jer su do tada u senzitivnom uzrastu i ne znaš u šta će da se razviju. Možeš im oblikovati karakter u nekom smislu, to je tajna koju ti neću reći, ali stvarno možeš. Najbitnije je da ih naučiš da se ponašaju u pobedi i porazu, da uvek daju 100% sebe, jer kakvi su na terenu biće i u životu. Kada greši, ispravi ga, kada je uspavan, probudi ga, a kada ne zna, nauči ga. Strog budi samo kada neće, moraš klincu biti autoritet.

Ja sam, doduše, bio malo strožiji, pa je majka jednog klinca tražila sastanak, pošto je dete došlo kući uplakano.

Sećam se kao juče, bio je petak 29. april, predivan, sunčan dan, vetar je pirkao severac, ma divan prolećni dan. Svima prijaju takvi dani, i hroničnim bolesnicima i meteoropatama. Dan za rekreativce, rođen za boravak na otvorenom uz umerenu fizičku aktivnost.

Dobro, i šta je bilo na sastanku sa majkom onog klinca?

Oženio sam je.