U saradnji Srpskog kulturnog centra u Subotici i Srpske književne zadruge, juče je u Zadužbini Dušana Radića promovisana Knjiga Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim“. Promociji su prisustvovali i književni kritičari Slađana Ilić i Želidrag Nikčević a svi posetioci, osim izlaganja čuvenog reditelja i pisca Emira Kusturice mogli su da kupe knjigu a i pribave poneki autogram ili posvetu.

Kustirica za knjigu kaže da je pametnija od njega jer je nastala u vremenu kada sve treba da je pametnije od nas, a pokrivena je neposrednim iskustvom jer su sva njegova dela stvarana u prostoru, umu i srcu uvek i izraz su njegove reakcije na život i proizilaze iz iskustva. Knjigu „Vidiš li da ne vidim“ Kusturica je napisao kako bi, kroz glavnog lika, zabeležio vrednost njegovog prijatelja, pisca Petera Handkea. Delo je sačinjeno tako da ima tri toka, prvi tok govori o Handkeovom putu u Stokholm kako bi primio Nobelovu nagradu kada se dešava dramatičan obrt i kada glavni laureat biva ucenjen, drugi tok je Handkeov izmišljeni prelazak na žici preko Drine, a treći je putopisnog karaktera.

–To se sve stapa, preseca taj putopis i tako knjigu čini zanimljivom, jer se formalno i strukturno razlikuje od mnogih kniga koje se danas pišu. – izjavio je Emir Kusturica. Inspiraciju za definisanje Petera Handkea, Kusturica je pronašao i u filozofija Fridriha Ničea. Naslov “Vidiš li da ne vidim” nastao je, po rečima Kusturice, nakon jedne dogodovštine iz Sarajevskog bioskopa, a sam izraz preveden je na jezik savremenog čoveka koji zapravo – vidi da ne vidi, a sve što mu se radi o glavi vrlo je blizu, ali on ne vidi da je to tako ili teško može da artikuliše taj rad o glavi.

Književni kritičar Želidrag Nikčević izjavio je kako su se ljudi ovoj knjizi obradovali i kako je knjiga je – veoma dobrodošla jer je lepa, pametna, pravdoljubiva i prožeta nekom čudnom duševnom svetlošću.

– Ovaj roman nije baš jednosavan ni kompoziciono, ni sadržinski, autor se tu bavi nekim teškim temama a junak Handke veoma je komplikovana ličnost, srahovito je zahtevan, precizan, velikis stilista i nje ga nimalo lako pratiti kroz stranice, a kod Kusturice još iskrsavaju i Dostojevski i Niče. – rekao je Nikčević.

– Život je da se živi, životni procesi ne smeju da se zaustave i nijedna fikcija ne može da promeni životni protokol koji, kada se čovek trudi i do života i do umetnosti, do Boga i do kulture, onda on može i da ga postigne, ali ako sedi i ako je žrtva svoga ajfona i ako je u toj čipovanoj maloj memoriji, onda je mogućnost da se u životu uspe i nešto napravi veoma mala. Tehnologija obuzima ljude kao neki demon, ulazi im u životni tempo i određuje tempo brzinom kojom se komunikacija odvija, odnosno brzinom kojom se menjaju jedni za drugim modeli, od fejsbuka do Jutjuba – izjavio je Kusturica i dodao da takva komunikacija – zanemaruje životne procese i prevodi sve na jezik fikcije, tako se čovek navikava na laž a teško na život.

Slavni reditelj prisetio se i da je često puta, kao student, putujući u Prag, prolazio kroz Suboticu i često se divio srednje-evropskom arhitektonskom elementu Subotice koji je u njemu izazivao ideju da – kada se iz Sarajeva ide do srednje Evrope, mora se proći kroz Suboticu.