Higija je u grčkoj mitologiji poznata kao boginja zdravlja i zaštitnica apotekara. Često je prikazivana kao mlada ženu koja u ruci drži zmiju i zdelu sa vodom, a ova slika ujedno predstavlja i simbol zdravlja koji se očuvao do dan danas. Boginja zdravlja čini se da je izgubila svoje moći jer ljudi, sve češće brigu o zdravlju preuzimaju u svoje ruke. Pa ipak, kao njeni podanici i čuvari zdravlja, farmaceuti nam i dalje pomažu da na pravi i siguran način očuvamo svoje telo.

Jedan od njih, Mitar Božović diplomirani je farmaceut zaposlen u apotekarskoj ustanovi „Higija Su“ u Subotici, a o navikama naših sugrađana da samoinicijativno kupuju najrazličitije suplemente, ovaj iskusni apotekar kaže da je to praksa koja je prisutna i od ranije.

– Pacijenti svakako imaju običaj da se za zdravstveni problem obraćaju farmaceutima, kao najdostupnijim visoko kvalifikovanim zdravstvenim radnicima, i mi (farmaceuti) negde jesmo u situaciji da odradimo trijažu i da pružimo pomoć pacijentu ukoliko je ona moguća. – kaže Božović i dodaje da je farmaceut tu da svakako uputi pacijenta i na dalji pregled kod lekara opšte prekse ili specijaliste. – Mnogi pacijenti vole da se, na svoju ruku, leče prirodnim preparatima ali je farmaceut svakako tu da skrenem pažnju kako i prirodni preparati mogu imati neželjena dejstva i nuspojave. – – naglašava Božović.

Praksa pokazuje da su žene sklonije korišćenju suplementacije, ali bez obzira na pol, apotekar jeste osoba koja nam, nakon trijaže, može pružiti neki suplement ili lek koji se izdaje bez lekarskog recepta kako bi se rešili bola.

– Primer za to su gastrične tegobe koje se najlakse rešavaju probioticima ili blokatorima protonske pumpe ali ukoliko se tegobe u narednom periodu nastave, neophodna je pomoć gastroenterologa. – ističe farmaceut subotičke apoteke.

Uzimanje suplemenata na svoju ruku, bili oni prirodnog ili sintietičkog porekla, može stvoriti probleme i ukoliko pacijent već uzima neku, prethodno popisanu terapiju.

– Ne može se uzimati neki biljni preparat ili čaj ukoliko pacijent već pije neku terapiju koja bi sa tim suplementom bila kontraindikovana, na taj način može doći do neželjenih dejstava što još više može ugroziti zdravstveno stanje pacijenta. – upozorava Božović.

U ovom periodu godine kada je prisutna poprilična fluktuacija temperature, pacijenti koji boluju od hipertenzije imaju problema jer se, zbog hladnoće, krvni sudovi skupljaju na hladnom vremenu pa samim tim i krvni pritisak skače.

– Potrebna je korekcija doze leka što farmaceut može da uradi. Farmaceuti ne uvode nove lekove kao terapiju, ali u postojećoj možemo da korigujemo dozu, nakon merenja pritiska. Primera radi, u tom slučaju se leti prepolovljava večernja doza, a sada kada dolazi zima doza se pojačava. Sve zavisi od parametara krvnog pritiska i broja otkucaja – ističe naš sagovornik i objašnjava da se skok krvnog pritiska najčešće dešava oko 4, 5 sati izjutra, a buđenjem organizma luči se i hormon stresa „kortizol“ koji takođe podiže pritisak, tako da su najveći problem prepodnevni časovi pa se zato reguliše večernja doza da ujutru ne bi došlo do nagle hipertenzije.

Dolaskom zime i hladnog vremena naše telo zahteva veće količine vitamina C i D, pa je preopručljivo unositi dosta svežeg voća i povrća.

– Kreće sezona gripa i prehlada, različitih viroza što može da se predupredi pojačavanjem imuniteta, a to će se postići uzimanjem suplemenata. Imamo liposolubilne vitamine koji se rastvaraju u mastima, to su vitamina A, D, E i K i hidrosoubilne vitamine koji se rastvaraju u vodi. Sa liposolubilnima treba biti oprezan jer, zbog deponovanja u mastima, mogu dovesti do intoksikacije. – savetuje nas farmaceut Božović i dalje objašnjava da hidrosolubilini vitamini, poput vitamina C, nisu toliki problem ali ni njihove prekomerne količine nisu preporučljive jer povećavaju stepen kiselosti celog organizma i dovode do moguće pojave konkremenata u bubrezima.

Bez obzira što su moderne tehnologije i mnoštvo suplemenata doprineli da živimo zdravije i duže, ponekad nije loše prisetiti se boginje Higije i brigu o zdravlju prepustiti farmaceutima i doktorima.