Zoološki vrt Palić jedan je od četiri državna Zoo vrta koje naša zemlja ima, i predstavlja pravu oazu i turističku atrakciju koju Subotica poseduje. Na samo par kilometara od centra grada pruža nam se mogućnost da, na preko 10 hektara,  zakoračimo u svet flore i faune i upoznamo razne vrste egzotičnih životinja u staništima koja su veoma slična prirodnim.

Ova promena iz betonskih i čeličnih kaveza u prostrane i uređene volijere sa biljkama, vodom i raznim penjalicama koje veoma stimulativno deluju na životinje, pristuna je od 2011. godine kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti prirode. O ovim promenama, o životu i radu u palićkom Zoološkom vrtu priča Sonja Mandić, novoizabrani direktor Zoo vrta koja se na čelu, kao vršilac dužnosti nalazila godinu dana, a koja više od deset godina radi u ovoj ustanovi.

Način funkcionisanja i držanja životinja u Zoološkim vrtovima, pre 2011. godine propisima u Srbiji nije bio precizno definisan.

– U junu 2011. godine na snagu je stupio novi Zakon o zaštiti prirode i Zakon o dobrobiti životinja iz kojih su proizišli desetak pravilnika koji sada precizno određuju standarde za držanje životinja, način za dobijanje dozvole za Zoo vrt, a usvajanjem CITAS konvencije koja precizira liste zaštićenih i strogo zaštićenih životinja to je sve i pravno uobličeno i predstavlja okvir poslovanja Zoo vrta u poslednjih 10 godina. – kaže direktorica palićkog Zoološkog vrta i dodaje da problematika starog Zoo vrta kao što je Palićki, koji je osnovan davne 1950. godine, leži u velikom broju zastarelih objeakta i volijera koje su za to vreme bili prihvatiljivi.

– Koncept Zoo vrta u vreme njegovog osnivanja bio je više izložbeni prostor sa životinjama, to je bila praksa u celoj Evropi 50-tih godina koja je vrtove slabdevala životinjama iz divljine što je danas nezamislivo. Ozakonjeno je nešto što je već 80-tih godina prošlog veka polako dolazilo do svesti ljudi, a to je da Zoo vrt ukoliko nije u službi zaštite životne sredine nema neki veliki smisao postojanja. – poručuje Mandić i dalje objašnjava kako je, osim prilike da postoji kao turistička destinacija, Zoološki vrt potrebno da bude i mesto edukacije i proučavanja.

Veliki deo posla zoo vrtova postala je i konzervacija životinja. Oni se, kroz najrazličitije projekte, bave očuvanjem ugroženih vrsta, od kojih će, nakon povećanja populacije, deo biti vraćen u svoju prirodnu sredinu. Zoo vrt ima i ulogu prihvatilišta divljih životinja koja se sprovodi još od 2004. godine i jedino zoološki vrtovi na Paliću i u Beogradu imaju ugovore sa Ministarstvom zaštite životne sredine da za Republiku Srbiju rade usluge smeštaja i prihvata divljih životinja koje su poreklom iz inspekcijskih zaplena.

– Prve životinje koje su stigne bile su zaplenjene na državnoj granici, a od 2004. godine kroz vrt je prošlo 4500 jedinki. Samo u poslednjih godinu dana u Zoo vrt Palić ušlo je oko 200 jedinki. To su često zaplene ptica, gmizavaca, vodozemaca ali smo ove godine imali i prijem dve odrasle jedinke mrkog medveda iz Kraljeva, a krajem juna i prijem mladunčeta afričkog lava koji je zaplenjen u Subotici. Zbog toga apelujemo na građane koji više ne mogu da drže svoje egzotične životinje da ih ne puštaju u divljinu, jer one tako nemaju šansu da prežive, već da ih donesu u Zoo vrt gde će na adekvatan način biti prihvaćene – kaže direktorica palićkog Zoo vrta i kao primer problema navodi slučaj crvenouhe kornjače koja je, kao otporna i invazivna tropska vrsta nakon nesmotrenog puštanja u divljinu od strane vlasnika, počela da dominira u prirodi što je dovelo do potiskivanja naših barskih i šumskih kornjača u nekim delovima Srbije.

Ilegalna trgovina životinjama postala je čak druga najprofitabilnija grana nedozvoljene trgovine u svetu, a ponekad to nisu ni direktno žive životinje već njihovi derivati, delovi tela poput rogova, koji se kao preparati koriste u alternativnoj medicini.

Zoo vrt na Paliću ukupno ima 107 vrsta, odnosno nešto manje od 500 jedinki koje su smeštene u 55 objekata i volijera. Ovoliki broj životinja iziskuje i veliku odgovornost, a prisutna je i konstantna borba za sredstva. Najveći deo budžeta Zoo vrt, po rečima direktorice Mandić dobija od osnivača, grada Subotice, a taj novac se koristi za deo plata zaposlenih, za hranu za životinje i za održavanje samog vrta. Drugi deo sredstava vrt dobija od ulaznica za posetioce.

– Postoji i izlaz iz tog problema, a to je da se pokuša predati što već broj kvalitetnih projekata evropskim organizacijama i ustanovama koje se bave finansiranjem pojedinih entiteta koji štite životnu sredinu. Tu leži popriličan broj neiskorišćenih sredstava za koja je potrebno izdvojiti i mnogo više truda, ali na taj način ipak možemo da pokušamo da unapedimo rad Zoološkog vrta. – zaključuje Mandić. Za ishranu „zveri“ tj mesoždera velikim delom se, zahvaljujući saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu grada Subotice, koriste donacije sa različitih farmi i proizvodnih pogona u okolini Subotice. Time se dosta štedi i na lekovima, životinje ne jedu prerađeno meso već se u ishranu unose i dlaka, hrskavica što je mnogo približnije prirodnom načinu ishrane, sprečavaju se mnogi drugi problemi i životinje imaju bolje varenje.

Radom palićkog Zoo vrta, a i njegovim posetiocima, direktorica Mandić kaže da je zadovoljna, ali i poručuje da uvek može bolje.

– Nakon pandemije i svega što se dešavalo, vratili smo se na nivo iz 2019 godine. Želeli bismo da postanemo prepoznatljiviji kao turistička atrakcija i da se vratimo na mapu putovanja, ne samo kada su stranci u pitanju već i naši sugrađani. Zoološki vrt Palić se mnogo izgradio i promenio, poslednjih 10 godina je puno rađeno na postizanju standarda, a tempo obnavljanja bi trebao biti brži. Ponovo smo postali pristupni član EAZA asocijacije i uz pomoć kordinatora i mentora ćemo pokušati da napravimo bolji plan za menadžment zbirke životinja što je za duži plan veoma važno. – ističe direktorica Zoo vrta uz dodatak da je sada potrebno da se izgradi poverenje kod stranih partnera i da se pristupi EAZA-i, koja predstavlja „Evropsku Uniju za Zoološke vrtove“.

Najvrednije životinje više se ne mogu kupiti jer nisu u tržišnom prometu. Ovo je problem i mnogo bogatijih vrtova. Životinje se sve više drže u naučne svrhe, a da bi vrt ostao atraktivan ni osnovna zbirka životinja se ne sme zapostaviti. Nekada nisu ni postojala ograničenja za uvoz egzotičnih životinja ili, primera radi, belih medveda koji se sada, usled regulativa Evropske asocijacije zoloških vrtova i akvarijuma, više ne mogu čuvati u zemljama sa toplijom klimom. Prošlo je i vreme „zlatnih godina“ kada su visoki predstavnici stranih država zoo vrtovima poklanjali slonove, par belih medveda, žirafu ili neke druge životinje. Pa ipak, direktorica palićkog Zoo vrta ima želju, a i plan za nabavku novih životinjskih vrsta.

– Definitivno bih volela da uvezemo više različitih vrsta manjih primata, tapira i kapibara, a u četvorogodišnjem, srednjeročnom planu nam je i da vratimo žirafe kao vrstu u Zoološki vrt, jer je ona i simbol palićkog Zoo vrta. – poručuje Sonja Mandić, direktor Zoološkog vrta Palić.

Subotičani često znaju da kažu kako naš grad nažalost nema planinu ili reku koji bi bili pogodni za izlete, nemamo ni zatvoreno klizalište, velike šoping molove ili mnoge druge atrakcije kojima se gradovi širom Srbije diče. Međutim, ono što imamo, a na čega često zaboravimo jeste botanička bašta i zbirka divljih životinja u Zoološkom vrtu Palić na koje zaista možemo biti ponosni, jer predstavljaju primer lepote i za mnoge druge zemlje iz okruženja.