Svetsko prvenstvo u fudbalu, „Fifa World Cup 2022. – Quatar“ je završeno, a oči celog sveta bile su usmerene u finalnu utakmicu između Argentine i Francuske u kojoj je Argentina pobedila i osvojila „Zlatnu boginju“. Međutim, nakon Svetskog prvenstva ljubav prema fudbalu kod mnogih će nestati, većina će se vratiti svakodnevici i obavezama. Ipak, postoje i oni verni fanovi koji fudbal „udišu“, koji prate sve utakmice omiljenog kluba, zdušno navijaju i sakupljaju omiljene suvenire. Naš sugrađanin Dalibor Karadža, kolekcionar je dresova FK „Spartak Ždrepčeva krv“ iz Subotice, a ovaj klub, zavoleo je još kao dete, dok je, kao i mnoštvo drugih mališana, odlazio na fudbalske utakmice sa svojim ocem.

– Još kao mali sam sa tatom odlazio na utakmice Spartaka i na tim utakmicama uglavnom sam bio sa njegovim drugarima od kojih sam slušao priče o nekim ranijim vremenima i o Spartaku, slušao sam kako su raspravljali „sa kim igraju naši“ ili „kako igraju naši“, pa mi se u svest urezalo da reč „Spartak“ označava isto što i reč „naši“. Iako znam da mnoga deca u Srbiji navijaju za Partizan ili Zvezdu, ja nikada nisam imao dilemu i nikada nisam navijao za drugi klub, Spartak je od malena bio naš, bio moj. – priseća se Dalibor Karadža dok sa pažnjom slaže svoje dresove Spartaka, a onda nastavlja o tome kako je došao na ideju da se bavi ovim nesvakidašnjim hobijem.

– Ideja za skupljanje dresova došla je sama po sebi, prvi dres dobio sam baš na utakmici Spartaka, sredinom ’90 godina. – kaže Karadža, a zatim nam do detalja objašnjava utakmicu od pre 25 godina.

– Bio sam sa tatom na stadionu i sećam se da je te sezone Spartak iz druge lige ušao u prvu, u poslednjoj utakmici na svom terenu fudbaleri Sparkata pobedili su Borac iz Čačka, nakon utakmice bilo je slavlje, igrači su slavili sa navijačima, a jedan od igrača je došao do tribine gde sam bio sa tatom, skinuo je svoj dres i dao mi ga! U tom momentu, to je za mene bila neopisiva radost, to je bio prvi dres koji sam dobio, dugo sam ga čuvao, držao sam ga u ormanu, u prvo vreme mi je bio velik, a posle nisam želeo da mu se nešto dogodi, čuvao sam ga kao uspomenu. – priča nam najverniji fan Spartaka i objašnjava da je nekoliko godina kasnije, kada je dobio svoj drugi dres Spartaka, takođe od igrača sa terena, došao na ideju da proširi svoju kolekciju da počne da sakupljam dresove.

– Počeo sam pre više od 25 godina, a danas imam oko 15-tak dresova Spartaka. – kaže Karadža.

Ako ste pomislili da je ovaj broj dresova mali i da se ovakvim hobijem lako baviti, varate se, a naš sagovornik nam objašnjava i zbog čega je to tako.

– Ono što je posebno kod skupljanja dresova, mnogi koji navijaju za Crvenu zvezdu ili Partizan mogu dres kupiti u zvaničnim šopovima, postoje sajtovi sa kojih može da se naruči dres i to je mnogo lakše. Kod Spartaka to nije slučaj, u Subotici ne postoji zvanični fan-šop. Spartakove dresove je teže nabaviti, ja sam sve svoje dresove nabavljao tako što su mi ih davali igrači, ili preko ličnih poznanstava, preko nekoga iz kluba, prijatelja koji su mi ih, znajući da sakupljam, poklanjali ili smo se menjali. –  kaže Dalibor Karadža iz Subotice.

O prodaji svoje kolekcije nije razmišljao, realnu vrednost svih dresova Dalibor ne zna, niti ga ona zanima ali nam kaže da je početna cena fudbalskih dresova oko 2000 do 3000 dinara mada pojedini kolekcionarski primerci, poput njegovih, mogu doći i do cene od čak 500 eura, za koliko je nedavno prodat jedan dres Partizana.

– Kako stvari stoje, mislim da ih neću prodavati, cilj mi je da uvećam kolekciju i da je jednog dana ostavim svom sinu. – poručuje kroz osmeh ovaj verni lokal patriota dok posmatra svoga sina kojem je, pre mesec dana po prvi put, umesto bebinog odelceta navukao jedan od dresova.

O eventualnoj izložbi još uvek nije razmišljao, možda ako se udruži sa još nekim kolekcionarom dresova, a ni sa fudbalskim klubom „Spartak Ždrepčeva krv“ još nije podelio svoju strast, iako se potajno nada da će jednoga dana, čelnicima kluba, imati priliku da pokaže svoju ponosnu kolekciju.

Dok jedni vole Crvenu zvezdu a drugi crno-bele, Dalibor Karaža je svoju ljubav prema fudbalu pronašao u lokalnom, subotičkom klubu „Spartak“, a vernost prema plavo belim „golubovim“ i njihovim dresovima samo će da raste. Možda zato nije loše ponoviti Daliborovu rečenicu da „Spartak znači naše“ u nadi da će u skorijoj budućnosti, sve više očeva svoje sinove odvoditi na Spartakov stadion i utakmice našeg prvoligaškog kluba.

Nikad se ne zna u čijim rukama neki sledeći dres može da završi.