Na današnji dan, 26. januar 1972. godine, iznad tadašnje Čehoslovačke, nakon eksplozije podmetnute bombe, pao je avion JAT-a, „DC-9“ koji je leteo na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović. Svoje ime u svetskom putničkom vazduhoplovstvu, Vesna će zauvek držati kao jedina osoba koja je preživela pad iz aviona, bez padobrana, sa visine od neverovatnih 10,160 metara, zvanično rekord upisan i u Ginisovu knjigu.

Analitičari koji su proučavali ovaj let bezbroj puta tvrde da je Vesna Vulović uspela da preživi jer je bila vezana u svom sedištu, u samom repu aviona koji je pao na gomilu pokošene slame, u dvorište seljaka u Čehoslovačkoj. Vesne je u godinama nakon nesreće stekla legendarnu slavu ali neke mlađe generacije ne pamte ovu hrabru Srpkinju pa ćemo se na godišnjicu njenog pada sa preko 10 kilometara prisetiti kako je Vesna Vulović jedina uspela da ga preživi.

Nesreća se dogodila na JAT-ovom letu 367, iz Stokholma za Beograd, sa zaustavljanjima u Kopenhagenu i Zagrebu. Kuriozitet je da Vesna Vulović zapravo nije bila ni planirana za ovaj let, ali ju je JAT zamenio za drugu stjuardesu koja se takođe zvala Vesna. Vulovićeva je rekla da je bila uzbuđena što putuje u Dansku, a na nagovor kolega otišli su i u kupovinu.

– Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu pa sam morala da idem u kupovinu sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Ujutro, za vreme doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki kao da niko drugi nema sina ili ćerku.

Avion marke Daglas DC-9 sleteo je na aerodrom u Kopenhagenu u 14.30, nakon čega su se Vulovićeva i njene kolege ukrcali na avion. Nakon poletanja, u 16 časova i 1 minut eksplozija se dogodila u prtljažniku aviona i bila je toliko snažna da je dovela do raspada letelice iznad čehoslovačkog sela Srpska Kamenjica. Od 28 putnika i posade, Vulovićeva je jedina preživela pad, a pronašao ju je meštanin Bruno Honke koji je čuo njene krike među olupinama srušenog aviona. Njena uniforma bila je prekrivena krvlju, a cipele su joj bile pokidane od siline udara. Sreća u nesreći je da je Honke bio lekar za vreme Drugog svetskog rata pa je uspeo da je održi u žuvotu sve dok nisu pristigli spasioci.

Vesna se u avionu nalazila na poslednjem mestu, u samom vrhu repa, a istražitelji vazdušne bezbednosti su preživljavanje Vulovićeve pripisali tome što su je kolica sa hranom zarobila u trupu aviona, koji se odvojio od ostatka aviona i srušio na zemlju. Kada se u kabini smanjio pritisak, putnici i ostatak posade su izleteli iz aviona, pali na zemlju i poginuli. Istražitelji su verovali da je trup aviona, sa Vulovićevom zakačenom unutra, sleteo pod uglom na snegom i gustom šumom pokrivenu planinu, a pad je dodatno ublažila i prikupljena slama na koju je deo trupa pao. Vulovićeva je mogla da zahvali i svom niskom krvnom pritisku koji je prouzrokovao da se brzo onesvesti nakon što se u kabini smanjio pritisak, što je sprečilo da joj srce ne pukne od udara. Nakon nesreće, Vulovićeva je provela nekoliko dana u komi. Imala je frakturu lobanje, a kasnije i intracerebralno krvarenje, obe slomljene noge i tri slomljena pršljena, frakturu karlice i nekoliko polomljenih rebara. Zbog ovih povreda bila je paralizovana ali je nakon nekoliko operacija, upornim vežbanje, kroz 9 meseci opet prohodala.

Poslednja stvar koje se Vulovićeva mogla setiti pre pada bilo je pozdravljanje putnika dok su se ukrcavali na avion. Sledeća stvar koje se sećala bilo je kada je videla svoje roditelje u bolničkoj sobi, otprilike mesec dana kasnije. – Niko nije očekivao da živim ovako dugo – izjavila je 2008. godine, a svoj oporavak pripisala je „srpskoj tvrdoglavosti” i velikoj količini čokolade i spanaća koje je često jela.

U septembru 1972. godine Vulovićeva se vratila na posao u JAT kao pregovarač o teretnim ugovorima, stjurdesa više nije bila zbog ogromnog publiciteta koji je uživala. Njena reputacija „heroine Hladnog rata” proširila se van Jugoslavije i na Sovjetski Savez, i ostale zemlje Varšavskog pakta. Dobila je odlikovanje predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, a srpski pevač narodne muzike Miroslav Ilić snimio je pesmu pod nazivom „Vesna stjuardesa”. Ubrzo je postala i počasna građanka Srpske Kamenjice. Ginisova knjiga rekorda je Vulovićevu 1985. godine prepoznala kao svetsku rekorderku u preživljavanju pada sa najveće visine bez padobrana: 10.160 metara. Priznanje joj je dodelio Pol Makartni na londonskoj gala večeri. Time je zvanično priznato da je Vulovićeva nadmašile sve ostale preživele koji su pali sa velike visine, a njen rekort još uvek je aktivan.

Novinarima je često pričala da ne razmišlja o svom padu svakog dana, ali da se bori sa krivicom preživelog. Za britanski Independent je izjavila – Kad god mislim o nesreći, doživim snažan osećaj krivice zato što sam je preživela, i to me dovodi do plača. Tada pomislim da možda uopšte nisam ni trebala da je preživim – Odbila je psihoterapiju kao pomoć u lečenju svog problema, i umesto toga se okrenula veri, i postala je posvećeni vernik Srpske pravoslavne crkve. Rekla je da ju je njena borba pretvorila u optimistu, navodeći da: „ako preživite ono što sam ja, možete da preživite sve.“

Poslednjih godina života je živela od male penzije u dosta oronulom stanu u Beogradu. Nakon što je napunila 60 godina, njeno zdravlje se pogoršalo, a 23. decembra na zahtev njenih prijatelja, bravari su na silu otvorili vrata njenog stana gde je pronađena mrtva. Vesnini prijatelji su rekli da se u godinama koje su prethodile njenoj smrti borila sa srčanim tegobama.

Sahranjena je 27. decembra 2016. godine na Novom groblju u Beogradu.

Foto: dailyrecord, globalmediainfo