Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Sretenje Gospodnje, 15. februara po gregorijanskom kalendaru, odnosno na 40. dan od Božića.

Sretenje je i Dan državnosti Srbije, državni praznik koji se obeležava 15. i 16. februara. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Dan državnosti Srbije slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, ali je u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

Po narodnom verovanju ovo je dan kada se sreću zima i leto, otud i naziv Sretenje. Kaže se da od danas dani postaju duži, a vreme osetno toplije. Prema tom istom verovanju, ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate u zimski san, smatra se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako ne vide senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova. Ovaj običaj proširen je po celom svetu, u zemljama germanskom porekla narod je posmatrao ponašanje jazavaca a kod evropskih doseljenika, u Pensilvaniji, postoji tvz “Dan mrmota” kada se posmatra da li će se ova životinjica vratiti u svoj brlog ili ne. Za Sretenje Gospodnje vezano je dosta običaja a jedan od njih je i da se u kućama obavezno pali sveća, jer će, prema starom predanju, plamen sveće da štiti kuću od groma i drugih nesreća. Mlade devojke takođe treba da paze koga su danas ujutru prvo srele jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.

Kada su u pitanju značajni događaji koji su se odrigrali na današnji dan, 1804. godine održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak pa je ovaj dan i ranije slavljen kao Dan državnosti Srbije. Na Sretenje je 1835. godine u Kragujevcu, donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije pa je ovaj dan slavljen i kao Dan ustavnosti. U Skoplju je 1909. godine održana je prva skupština Srba u Osmanskom carstvu a 2014. godine održan je referendum na severu Kosova.