Vraćanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta ptica iz Prihvatilišta ZOO vrt Palić u prirodu, koje su prema proceni veterinara uspešno oporavljene ili stasale da mogu samostalno nastaviti život u prirodi, Jedna je od najlepših aktivnosti koje palićki ZOO vrt radi u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, nadležnim Ministarstvom i JP “Palić Ludaš”. Tim povodom, nakon prstenovanja ptica i određivanja lokaliteta za puštanje u prirodna staništa, svoj ponovni život u prirodi potražilo je deset vetruški, jedan jastreb, jedna sova kukumavka, šest štiglića, tj. česljugara i jedan kralj visina, najveća evropska grabljivica, orao belorepan.

– Smisao prihvatilišta za zaštićene i strogo zaštićene divlje životinjske vrte jeste da kada one dođu u naše Prihvatilište kao poletarci ili kao povređene ptice, posle određenog vremena oporavka, a nakon procene veterinara i svih relevantnih službi, te price u što većem broju budu i vraćene i na taj način pokažu smisao postojanja ovog Prihvatilišta. Sa druge strane price koje ne mogu da budu puštene usled povreda i više ne mogu da se snađu u prirodi, biće zadržane u ZOO vrtu Palić, mi ćemo pokušati njihovu reprodukciju da bismo eventualno za neko vreme uspeli njihovo potomstvo da vratimo u prirodu. Te ptice imaju veliki značaj, sve dok su reproduktivno sposobne one mogu mnogo da doprinesu obogaćivanju životinjskog fonda u našoj zemlji. – izjavila je Sonja Mandić, direktor ZOO vrta na Paliću.

Puštanje se odvija na taj način što stručnjaci iz JP „Palić Ludaš“ najpre prstenuju ptice kako bi one i u budućnosti mogle da se prate ukoliko se one zateknu kasnije na nekoj lokaciji, na taj način obavlja se prostorno praćenje, saznaje se tačan domet koje one mogu da ostvarujum, a i mesto njihovog nastanjivanja.

– Orao belorepan primljen je prošle godine. Najpre je urađena procena da li on ima fizičke povrede u smislu preloma krila ili nogu, ili ima takvu fizičku povredu koja ne može da se zaleči. Velik je problem ako se ptica sa takvim povredama pusti jer iako može da leti, ne može da se snađe u prirodi pa će uginuti jer mora da hvata plen, da se hrani i da se stara o sebi. Trenutno prihvatilište ima oko 200 vrsta jedinki, to su vrlo različite vrste, medvedi, lav, kajman, majmuni i slično ali 90% jedinki su price. Apel građanima bio bi, ukoliko je gnezdo blizu i ukoliko roditeljski par obilazi ptiće, da ih ne diraju jer nekada je i normalno da ptići ispadnu iz gnezda u pokušaju da polete. Trebalo bi ih podići na što višu poziciju, vratiti u gnezdo ako je moguće ili na neku bezbednu poziciju jer je to naprirodnija i najbolja šansa za preživljavanje. Oni će od roditelja naučiti kako da se hrane. Kada jednom dođu u ZOO vrt potrebno je mnogo vremena da se ptica oporavi i da ponovo proleti. – Poručuje direktorka palićkog ZOO vrta, Sonja Mandić.

– Kruna rada je kada su ZOO vrtu Palić, Ministarstvo, Upravljači zaštićnih područja i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode koji je određen kao staralac za vrste koje su strogo zaštićene na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, u prilici da oporavljene jedinke vrate u prirodu. ZOO vrt na Paliću poseduje veliki avijarijum gde ptica može da uzleti, gde može da se vidi kakav joj je polet, da li je spremna i da li ima fizičku kondiciju da se vrati u prirodu. Ovaj sistem zbrinjavanja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih životinjskih vrta zaživeo je negde od 2016. godine gde smo uz pomoć Ministarstva dobili određena sredstva, mogućnosti i ostale resurse da taj sistem uspostavimo i da taj sistem funkcioniše. Na godišnjem nivou u principu obradimo oko 300-330 jedinki zaštićenih i strogo zaštićenih divljih životinjskih vrta, zbrinjavanje povređenih i bolesnih životinja, mladunaca koji su ostali bez brige roditelja, životinja poput zmija kojih se ljudi plaše kada im uđu u objekte i situacije gde imamo uginuća. Geometrijska progresija podizanja ekološke svesti primetila se od 2008-2009. godine, ljudi brinu za životinje, i vidi se da je svest otišla na viši nivo. – zaključio je stručnjak Ilija Miljković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.