Foke smo nekada mogli da vidimo samo na televiziji, u filmovima i prirodnjačkim emisijama, a onda su pre otprilike 20 godina foke stigle i u naš ZOO vrt na Palić. U prvo vreme bile su atrakcija, što zbog svog ljupkog izgleda, što zbog njihove osobine da lako uče i da mogu da se dresiraju. Subotičani su rado dolazili u ZOO vrt kako bi ih posmatrali dok se kupaju i uživaju u bazenu. Iako na kopnu trome, u vodi njihova elegancija i lakoća plivanja jasno dolazi do izražaja.

Foke su vodeni sisari, većinom morski, ali ima i slatkovodnih vrsta. Naseljavaju polarne oblasti, a pokrivene su crnim, sivim ili braon krznom. U vodi se najbolje osećaju i tu provode najveći deo svog života, loveći pingvine, lignje, rakove, ribu i morske ptice. Foke u vodi čak mogu i da spavaju, tako što im se celo telo nalazi pod vodom, dok im je jedino njuškica iznad vodene površine. Na kopno ipak izlaze kako bi se sunčale, a takođe i u vreme parenja i rađanja mladunaca. Mlade odgajaju na obali, u blizini vode, kako bi lako mogli da se posvete lovu i hvatanju plena, a kada mladunci stasaju, spremni su da se upuste u vodene avanture i jurnjavu. Iako vešti plivači, foke imaju svoje prirodne neprijatelje, pre svega ajkule i orka kitove od kojih se takođe sklanjaju na obalu kada su u nevolji. Foke spadaju u grupu vodenih sisara po imenu “perajari” i podeljene su u tri velike familije: prave foke, ušate foke i morževi. Prave foke su najveća porodica perajara. Karakteristika ovih foka je da nemaju spoljašnje uho. Na kopnu se otežano kreću zato što ne mogu da okrenu svoje perajaste noge pa samo puze po tlu. Međutim kada se nađu u vodi, priča je skroz drugačija, foke postaju super plivači i ronioci, plivaju brzinom od čak 40 km na sat, uz oštre zaokrete i promene pravca, a u stanju su da gnjure i do 20 minuta kako bi lovile. Zahvaljujući posebnom sistemu disanja, foke mogu prilično dugo i duboko da rone. Da bi sačuvale svoje bubne opne, kod srednjeg uha imaju krvne sudove koji se naduju dok su pod vodom da bi održali ravnomeran pritisak i zaštitili bubnu opnu od pucanja.

Foka koja se trenutno nalazi u palićkom ZOO vrtu, njegov je stanovnik od 22. decembra 2020. godine, a doneta je iz Mađarske, iz zoološkog vrta u Njiređhazu.

– Njeno ime je Kuksa i sada je stara 21 godinu. Skoro je u potpunosti slepa i teško je sa njom raditi treninge i javno hranjenje, međutim odaziva se na svoje ime i prilazi timariteljima, pa ako je tišina oko nje, može i javno da se hrani. – priča nam Jelena Toljagić, biolog ZOO vrta na Paliću.

Ove plemenite i razdragane životinje kroz istoriju su često bile lovljene zbog svoga krzna, masti i mesa. Iz tog razloga, odlučeno je da se 22. mart obeležava kao Međunarodni dan foka. Kako je skoro trećina vrsta svih foka ugrožena, ovaj dan se slavi da bi se skrenula veća pažnja na zaštitu i očuvanje foka. Lov na foke ipak nije zabranjen i još uvek se praktikuje u nekim zemljama kao što su Kanada, SAD (Aljaska), Danska (Grenland), Island, Norveška, Finska i Švedska. Današnji lov na foke ne praktikuje se više iz razloga da bi se preživelo, već je to lov zbog tradicije, krzna i masti. Čovekov uticaj na klimatske promene još je jedan od indirektnih uticaja i na foke. Mnoge vrste kao morževi zavise od ledenih santi, koje se sad tope, a neke druge vrste foke ostaju bez hrane jer i njihov plen sve više izumire. Zbog toga bi čovek trebao povesti veću pažnju o svojim uticajima na planetu, o njenoj prirodni, životinjskom svetu sa kojim je deli.

Nismo jedini i ne možemo se ponašati kao da Zemlja pripada samo nama, pripada svim njenim stanovnicima, pa tako i ljupkim fokama, žiteljima hladnih mora i okeana.