Srpsko društvo za zaštitu voda je nevladinu udruženje koje okuplja stučnjake različitih profila koji se bave problematikom zaštite vode od zagađenja. Udruženje postoji preko 50 godina, a ove godine, po 52. put organuzuje se Međunarodna godišnja konferencija koja je posvećena problematici zaštite vode od zagađenja, a koja okuplja veliki broj stručnjaka iz regiona koji su različitih profila, inženjera, biologa, hemičara i svih koji su posvećeni zaštiti voda i životne sredine. Konferencija se održava na Paliću, a traje od 31. maja do 02. juna.

– Pred nama je jako puno posla da bi stigli standarde Evrope i standarde koje sami želimo da postavimo da bismo bolje živeli. Bez kontrole zagađenja, bez adekvatnog odnosa prema prirodi, a posebno vodi to jednostavno nije moguće uraditi. Da bismo to postigli, moramo se osloniti na znanje ali i na velika sredstva, potrebni su razni instrumenti koji se moraju primeniti u tom kompleksnom zadatku kojeg mora voditi kako država, kao i lokalna samouprava. – poručuje Aleksandar Đukić, profesora na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i sekretar Srpskog drušva za zaštitu voda, uz dodatak se u proteklih 50 godina mnogo toga promenilo, pre svega fokus. Ranije je bilo važno znati uticaje ljudi na prirodu i da li su ti uticaji u domenu prihvatljivih granica. Danas se govori o potpuno drugačijim stvarima.

– Govorimo o statusu vodotoka, o težnji da umanjimo ili eliminišemo antropogene uticaje, o novim zagađenjima, mikroplastici i miktropolutantima, potpuno drugom kompleksu problema i načinu kako se to prevazilazi. Ta stvar evoluira i ona se menja kako se menjaju saznanja o prorodi. – dodaje Đukić.

Naša zemlja, prema Đukićevim rečima nije predaleko odmakla. – Naša priroda nije preterano zagađena ne zato što je mi mnogo čuvamo već zato što je mi nemamo tolike emisije zagađenja i nemamo toliki nivo ekonomske aktivnosti. Ali i za ovaj nivo ekonomije i razvoja gradova možemo mnogo bolje da čuvamo naše vodne resurse. – kaže sekretar Srpskog drušva za zaštitu voda.

Prva i osnovna tehnička mera koja bi trebala da se sprovede, prema Đukićevom mišljenju je adekvatno sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda, kako gradova tako i industrije.

– Što se tiče gradova mi smo tek na početku rešavanja problema jer se u Srbiji ispod 20% vode prečišćava pre ispuštanja. Subotica je jedan od retkih gradova koji ima rešenu problematiku ispuštanja otpadnih voda, ali većina gradova Srbije je nema. Taj problem se trenutno rešava ali potrebno će biti jako puno resursa i vremena da se dovede na prihvatljiv nivo koji je po postojećim pravilima Evropske Unije. – tvrdi Đukić.

Druga stvar je efikasno korišćenje vodnih resursa, koji se prema mišljenju sagovornika ne smeju rasipati i preterano raubovati, dok one koje imamo potrebno je zaštititi od negativnih uticaja kako bi se sačuvali za buduće generacije i potrebe eko sisetama. Treći kompleks je monitoring.

– Da bismo znali šta se dešava moramo voditi računa o prirodi, moramo meriti količine zagađenja i uticaje na ekosisteme, ne samo kad su u pitanju hemijski parametri već i merenje kvaliteta i biodiverziteta i raznovrsnosti zajednica koje žive kako bi dobili adekvatan prikaz stanja vodnog resursa i njegovog sveukupnog statusa. – poručuje Đukić.

Na ovogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji „ Vode 2023“ izlažu se i naučni i stručni radovi. Naučni su uglavnom radovi stručnjaka i istraživača sa univerziteta i instututa koji su angažovani na različitim projektima koje finansira EU ili Republički Fond za nauku.

– Od naročitog značaja su projekti koji se bave biodiverzitetom i monitoringom voda, zatim konceptima nulte emisije zagađenja, koji se vode novim inovativnim metodama u prečišćavanju otpadnih voda. Pored toga imamo stručna ostvarenja koja govore o aktuelnim problemima i njihovom rešavanju u praksi, kako na postrojenjima tako i na administrativnim, ekonomskim, hidrološkim i hidrauličnim zahvatima koje je potrebno izvršiti na sistemima u prirodi kako bi vode bolje zaštitile. Stvar je kontuinuirana i ako pratite radove, vidite evoliciju jer govorimo o procesima koji su spori. Može da se vidi kako se stvari menjaju u pogledu osmotrenog kvaliteta i evoluciji načina i razmišljanja tehničkih rešenja i pristupa rešavanju provblema. – ocenio je Đukić.

Kada je u pitanju jezero Palić, Aleksandar Đukić kaže da je to divan resurs koji je imao velikih problema.

– Pre 40 godina urađen je pokušaj revitalizacija prema tadašnjim saznanjima sa najboljim namerama ali on nije do kraja dao dobre rezultate. Na konferenciji će se raspravljati o najnovijim aktivnostima na zaštiti Palića, u pitanju su kompleksne aktivnosti koje imaju zadatak da u dugom roku dovedu do prihvatljivog stanja. Nije samo u pitanju prečišćenje otpadnih voda već i uređenje priobalja, kanalizacije, biomanipulacije, čitav kompleks stvari koji zahteva čitav niz mera koordiniranih kako bi jezero u potpunosti oživelo. Dobro je da se o tome radi i da se o tome priča. – zaključio je Đukić.

Na konferenciji će se raspravljati o vode iz više aspekata, pre svega o očuvanju i zaštiti vodnih resursa Srbije. Poljoprivreda je jedan od zagađivača voda pa će tema biti i edukacija poljoprivrednika oko što manjeg zagađenja podzemnih voda i reka, što je i agenda konferencije.

– Postoje konkretni načini, smanjenje i pravilna upotreba pesticida i mineralnih đubriva, ukoliko na pravilan način radimo analizu zemljišta, onda znamo tom tipu zemljišta koja je količina mineralnog đubriva potrebna. Pravilno odlaganje stajnjaka je jedan od načina zagađenja vode, smanjenje upotrebe pesticida, organska proizvodnja, prečišćavanje otpadnih voda su sve načini smanjenja, a ulaganja u tom pravcu su mere o kojima će se danas razgovarati.

– Ministarstvo poljoprivrede u svom domenu ima Direkciju za vode i postoji program mera gde se subvencionišu različiti uređaji za prečišćavanje vode. Davanje subvencija za organsku proizvodnju i edukacija poljoprivrednika za korišćenje pesticida su aktuelne mere za zaštitu bilja, u pripremi smo projekta umrežavanja svih proizvođača na teritoriji Srije kako bi se uveo jedinstveni sistem i softver za praćenje količine pesticida koje jedno domaćinstvo koristi. To je bitno ne samo za zagađenje vode, upravo na taj način znaćemo koliko je određena vrsta biljaka tretirana, da li je po standardima kada je u pitanju ishrana stanovništva, jer pesticidi i mineralna đubriva ne ugrožavaju samo vodu već i zemljište i sve segmente tog lanca. Edukacija je primarna stvar na kojoj moramo raditi. – poručuje Danijela Mirjanić, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja je takođe jedan od govornika na Međunarodnoj konferenciji „Vode 2023“.