„Hakuna matata, za život bez obaveza, svakoga dana bez pravila i veza…“ – ovako bi otprilike glasila pesma koju nam je još davne 1994. godine pevao metkat zvani Timon u crtanom filmu „Kralj lavova“ u kojeg smo se svi odmah zaljubili. Većina nas tada se prvi put i upoznala sa ovim šarmantnim, malim životinjama, a iako o merkatima tada nismo mnogo znali, Timon se sa svojom pesmicom odmah urezao u naše pamćenje. Međutim, život merkata poprilično je drugačiji od veselog i bezbrižnog dangubljenja. Reč je veoma spretnim i veoma inteligentnim životinjicama koje se svakoga dana suočavaju sa mnogo izazova. U njihovoj svakodnevici postoji more pravila i zadataka koje, ukoliko ne poštuju, merkate mogu skupo koštati. Kako onda izgleda živeti život merkata?

Merkati su vrsta malih sisara iz reda zveri i porodice mungosa koji žive u svim delovima pustinje Kalahari u Bocvani, u većem delu Namibijske pustinje u Namibiji i u jugozapadnim delovima Angole, kao i u Južnoj Africi. Poput mnogih sličnih životinja, ni merkati ne vode samački život već žive u zajednicama, u grupama koje se još nazivaju i „klanovi“. Jedan klan najčešće broji oko 20 jedinki, ali nije neobično susresti i veće grupe u kojima može biti i do 50 jedinki.

– Merkati u proseku žive od 6 do 7 godina u divljini, ali i od 12 do 14 godina u zatočeništvu. Mogu dostići težinu od 0,5 do 2,5 kg i dužinu od 25 do 35 cm. Merkati su isključivo dnevne životinje, jer im smetaju niske temperature u toku noći. Žive pod zemljom, a kada borave van svojih lavirintova, imaju razvijen i specifičan sistem osmatranja koji se sastoji u tome da jedan član klana uvek stoji na nekom uzvišenju i upozorava ostale na eventualnu opasnost. Glavni predatori koji love merkate su ptice grabljivice i šakali. Zbog toga je njihov sistem tunela koji se nalazi ispod zemlje takođe veoma kompleksan. – kaže nam Jelena Toljagić, biolog palićkog ZOO vrta koja dalje objašnjava da njihove jazbine pod zemljom imaju mnogo povezanih prolaza i izlaza, mnogo “soba” koje zasebno koriste za spavanje, obvljanje nužde i skladištenje hrane, dok nekoliko izlaza uvek mogu da koriste u slučaju opasnosti.

Odlični su kopači, a u tome im pomaže i treći kapak na očima. Crne šare oko očiju, merkatima predstavljaju prirodne sunčane naočare koje im omogućavaju da mnogo bolje vide i pored zaslepljujućeg, afričkog sunca. Timona pamtimo kao samotnjaka, koji uz Pumbu i Simbu živi život kako mu se hoće, međutim Jelena nam kaže da u životu merkata postoji jasna hijerarhija.

– U klanu dominira alfa par, odnosno dominantna ženka koja je na čelu matrijarhata. Dominantna ženka se obično jedina pari i ima potomke, a ukoliko druge ženke ostanu skotne, obično bivaju proterane. Merkati polno sazrevaju sa otprilike godinu dana, a mogu se razmnožavati tokom cele godine. Mladunce najčešće donose na svet od avgusta do marta. Graviditet traje 11 nedelja, a u leglu su najčešće četiri mladunca koji na svet dolaze gluvi i slepi. Iz jazbine izlaze nakon otprilike tri nedelje, a sa šest nedelja se samostalno hrane, ali ipak, uz pomoć starijih jedinki. – kaže bilolog Jelena Toljagić. Starije jedinke aktivno učestvuju u životu mladunaca, ne samo kada je ishrana u pitanju.

Merkati su visoko inteligentni, uglavnom se, baš kao i Timon, hrane insektima, ali znaju jesti i manje sisare, ptice, guštere, zmije i jaja. Budući da su donekle imuni na otrove zmija i škorpiona, nemaju problema u lovu na njih. Kako nemaju masne rezerve pomoću kojih bi čuvali energiju, prisiljeni su da svakodnevno love.

– Kada svoje mladunce obučavaju da hvataju i jedu škorpije i zmije, roditelji mladima prvo donose ubijenu škorpiju, i pokazuju im kako se ona jede, a kasnije im donose živu škorpiju na kojoj demonstriraju kako se ona ubija kako bi i bebe naučile da se hrane ovakvim, opasnim plenom. Slično se radi i sa zmijama, mladunci prvo pažljivo motre kako roditelji vešto ubijaju afričku kobru, a kasnije se i sami upuštaju u lov na zmije. Jedino su oni i njihovi rođaci mungosi u stanju da se hrane ovako opasnim plenom. – objašnjava Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i dodaje da se upravo zbog dobre otpornosti na zmijski otrov, merkati u afričkim zemljama često drže i kao kućni ljubimci, kako bi čuvali domaćinstvo od zmija otrovnica.

Ipak nisu maze, znaju imati prgavu narav, a mogu i da ugrizu pa ih je potrebno uzgajati sa pažnjom. Timaritelji ZOO vrta Palić znaju kako sa njima da postupaju na bezbedan način.

– Najstarija u ZOO vrtu Palić je ženka Endži koja je došla iz Pečuja. Njoj fali pola repa pa je lako prepoznatljiva. Timaritelji mogu da je hrane i iz ruke ali je ona uvek proždrljiva, jednom prilikom pojela je sama celo pile pa smo morali konsultovati veterinara kako bismo bili sigurni da je u redu. Njihova glad, posledica je brzog metabolizma i karakteristike da nemaju telesnu masnoću, s toga moraju mnogo jesti. Dok spavaju mogu da gube i do 30% svoje telesne težine. – priča naša sagovornica Andrijana koja dalje kaže da je nakon Endži, sledeća došla merkat Ljubica iz ZOO vrta u Osijeku, koja se ponekad popne i u krilo timaritelja.

– U septembru 2021. godine stiglo nam je još 5 merkata iz Zagreba, 4 mužjaka i jedna ženka. Kada se grupa konačno formirala, moralo se odlučiti ko će biti alfa ženka, a merkati to čine na veoma zanimljiv način. Kod merkata važi pravilo “što više jedeš, to si bolji”, i to je upravo i način na koji se bira buduća “big mama”, odnosno matrijarhat klana. Ta ženka koja uspe da pojede najviše hrane, ona će najčešće postati i vođa klana. Imaju sreću što nemaju telesnu mast, pa se to kod njih ne primećuje. – kaže kroz smeh poslovođa ZOO vrta, Andrijana Tot koja nam objašnjava da će merkati, osim mesa, rado pojesti i korenasto povrće pa čak i neko voće. Očigledno je da merkatska “big mama” nije probirljiva. Ove životinje takođe nemaju veliku potrebu za vodom jer je najčešće uzimaju kroz hranu, iz korenastog povrća, mesa i sočnih buba.

Sada kada sve ovo znamo, za merkate možemo reći da je “hakuna matata” moguća samo kada se u njihovoj okolini potamane sve zmije i škorpije, kada hrane ima dovoljno, kada su mladi srećni i kada je “big mama” kao glava porodice dobro nahranjena. Sve u svemu, baš i ne tako bezbrižan i lak život za tako male i simpatične, pametne i veoma aktivne životinje.