Uz pege i raščupano krzno, smešnu i pomalo čudnu glavu, spuštenu zadnjicu i podrugljivi, kikotavi osmeh hijene baš i nemaju mnogo toga što ih na prvi pogled čini privlačnima.

Hraneći se leševima i zbog konstantne zavade sa lavovima, kraljevima životinjskog carstva, hijene se smatraju ružnim strvinarima koji žive na marginama divljeg sveta i retko ko bi dobio želju da im priđe, a kamoli da ih pomazi, ili im uputi neku lepu reč. Ali baš kao i mnoge druge stvari na ovoj planeti, i hijene zaslužuju da na njih bacimo još jedan pogled prijateljstva jer, nakon što upoznate neke od osnovnih karakteristika ovih životinja, promenićete mišljenje o ovim čupavcima za koje se često čini da se smeju bez razloga.

Hijene predstavljaju porodicu kopnenih grabljivica iz reda zveri. Njihova porodica  sastoji se od četiri vrste pripadnika, smeđe hijene, prugaste, pegave i zemljanog vuka, poznatog i kao „ardvuk“. One žive u zapadnoj Aziji, na Indijskom potkontinentu, Arapskom poluostrvu i u velikom delu surove Afrike.

– Obeležje svih hijena je da su im prednje noge duže od zadnjih, te im hod nalikuje na medveđi, i da ne mogu uvući kandže. Male hijene, poput ardvuka dugačke su od 55 do 80 cm i teške od 9 do 14 kg, dok velike afričke pegave hijene mogu biti dugačke i do 165 cm i teške i do 86 kg, a dužina repa im takođe varira, od 18 do 44 cm. – priča nam Jelena Toljagić, biolog ZOO vrta na Paliću i upoznaje nas dalje sa ovim zanimljivim životinjama.

Jelena kaže da ardvuk, prugasta hijena i smeđa hijena imaju raskošno, prugasto krzno i grive koje mogu da nakostreše i raščupaju kad su uplašene, dok je krzno pegave hijene nešto kraće i istačkano. Za razliku od ostalih pripadnika hijena, grivne dlake pegave hijene su usmerene ka napred. Hijene žive na otvorenom prostoru poput žbunastih ili travnatih površina, uključujući i manje guste šume. Najčešće su aktivne noću, a svoje brloge prave u pećinama, napuštenim jazbinama, porušenom drveću i grmlju. Jedna od najfascinantnijih karakteristika ovih životinja je da imaju veoma jak ugriz u odnosu na svoju veličinu, naime ugriz hijene skoro je duplo jači od ugriza lava i iznosi 1100 psi.

– Negativne konotacije u vezi sa hijenama su delimično nastale zbog iskopavanja i jedenja leševa, što je za njih sasvim prirodno jer imaju jak organ za varenje koji može da svari široku lepezu različitih tkiva, pa čak i najtvrđe kosti. U tome im pomažu i jaki premolarni zubi za mrvljenje kostiju, kao i snažni i oštri zubi za kidanje i sečenje mesa. – nastavlja dalje svoju priču Jelena Toljagić koja u ZOO vrtu na paliću radi i kao edukator. Međutim, verovanje da se hijene hrane isključivo leševima, potpuno je netačno.

– Prugasta i smeđa hijena zaista pre svega jesu lešinari, ali pegava hijena je sjajan lovac i aktivno lovi plen, može da trči brzinom od 60 kilometara na čas, i to prilično dugo, jer ima snažno, veoma veliko srce i kraće zadnje noge koje joj omogućavaju da se lako odguruje od zemlje. Sa druge strade, ardvuk ishranom potpuno odstupa od ostalih članova porodice jer se hrani termitima. – kaže Andrijana Tot, poslovođa u palićkom ZOO vrtu koja napominje da su hijene zapravo „čistači i higijeničari prirode“ jer time što jedu leševe uginuluih životinja, sprečavaju širenje bakterija antraksa i tuberkuloze, a sa druge strane oni obezbeđuju i veliku količinu kalcijuma koji vraćaju u zemlju.

Hijene žive u strogo uređenom društvo gde su ženke ponovo glavne u čoporu. Odlikuje ih to da imaju mnogo više testosterona od mužjaka, kao i lažni penis tj produženi klitoris koji je naučnike u prvo vreme dosta zbunjivao pa su mnogi verovali da su hijene hermafroditi, što nikako nije tačno. Možemo samo reći da su ženke hijena malo više „muškobanjaste“ nego neke druge četvoronožne dame. U čoporu hijena prisutan je matrijarhat i osim glavne ženke, njene ćerke, pa čak i njihovi mladunci biće u mnogo boljem, višem položaju u odnosu na mužjake.

– Hijene imaju veliku socijalnu inteligenciju, žive u grupama od oko 80 jedinki, ali može ih biti i do 130. Ne borave stalno zajedno, znaju da se odvajaju u manje ili veće grupe, pa čak i same da se osamostanjuju. Zanimljivo je još da hijene znaju da broje! Često se slabiji mužjaci iz jedne manje grupe, priključuju i menjaju sa pripadnicima druge, jače grupe ali su uvek na najnižoj lestvici u društvu. –  objašnjava Andrijana i dalje priča da su hijene u zajednici veoma povezane i zato što mladunci uz majke ostaju veoma dugo jer sisaju i do šest meseci. Životni vek im je takođe za pozavideti jer u divljni one žive oko 20 godina, dok u ZOO vrtovima ima pripadnika koji su živeli i duplo duže. Ono što svakoga zanima je zašto se hijene smeju?

– Hijene se smeju i kikoću kada su pod stresom i kada se osećaju ogrožene. Kod pegavih hijena je još jako karakteristično da zavijaju, slično vukovima, a njihov glas može da se prolama i do 5 kilometara. Na taj način se sporazumevaju i komuniciraju. Naša hijena zna da zavija ali se nikada ne smeje, i to nam je drago jer znači da se oseća lepo i opušteno. – kaže Andrijana Tot iz Palićkog ZOO vrta i dalje priča kako je pegava hijena iz našeg ZOO vrta kod nas došla iz Segedina.

Naš „hilenac“ rođen je u Francuskoj, potom je živeo u Segedinu gde su mu dali ime Moci, a to ime zadržao je i u našem vrtu. Moci je u stanju da prepoznaje svoje timaritelje i veoma im se raduje kada ih vidi, a razlog za to je što Moci obožava kada mu se češka i mazi nosić.

– On to dozvoljava samo osobama koje ga redovno obilaze i za njih je vezan. Svoj nosić će dati na maženje u unutrašnjem delu vojilere, u jednom hodniku gde timaritelji ulaze. Za sve druge radnike i posetioce, maženje ipak neće biti moguće jer je Moci nepoverljiv i ne želi da priđe. – kaže nam Andrijana.

Za Mocija je još karakteristično da, kao i svaki drugi deka, ponekad ima problem sa reumom, pogotovo u kišnom periodu. Sa reumatoidnim artritisom Moci je već stigao iz Segedina 2016. godine, a da bi što manje osećao tegobe, on dobija određene suplemente. Isto tako, Moci obožava da se izležava i da leži na suncu, a sudeći po vremenskim prilikama, tokom ovog leta moći će da uživa u svom omiljenom hobiju, češkanju i sunčanju. Zato ne zaboravite da kada posetite ZOO vrtu na Paliću, svratite do Mocija i uputite mu jedan prijateljski osmeh, on će to sigurno primetiti i ceniti.