Tamo gde konji više nisu mogli, tamo gde nema ni kapi vode, gde su temperature preko 40 stepeni Celzijusa i gde nema hlada, gde tlo čini samo rastresit pesak kroz koji je nemoguće koračati, kamile su bile te koje su ljudima pomogle da opstanu i prežive.

Bez ovih pustinjskih nomada, neki od najsurovijih delova naše planete zauvek bi ostali neistraženi i nenaseljeni. Međutim, uz njihovu pomoć, „na njihovim snažnim leđima“ izgrađene su mnoge civilizacije, počev još od Starog Egipta. Kamile su bile prožete kroz sve pore beduinskog života, na njima su putovali i prenosili teret, uz pomoć njih građeni su domovi, pružale su sirovine za izradu odeće i prekrivača, davale najosnovnije životne namirnice, njima se vrednovalo i trgovalo, a bile su i deo sporta i razonode. Pa i pored svega toga, mnogi se i dalje pitaju kakve su to čudnovate životinje, kako žive, opstaju i koje to tajne kriju njihove grbe.

Na svetu se razlikuju dve vrste kamila, manje – jednogrbe i veće – dvogrbe kamile. Jednogrbe kamile su dužine oko 2 metra i visine oko 180 centimetara dok su dvogrbe krupnije, pa mužjaci ove vrste mogu biti dugi i do 3,5 metra, visine do 2,30 metara i težine i do 700 kilograma. Njihovo stanište vezano je za pustinjske i polupustinjske oblasti tako da ih najviše ima u Africi i Aziji ali postoje i divlje kamile koje se nalaze i u dalekoj Australiji. U svetu trenutno živi oko 19 miliona jedinki, od tog broja nekih 90% čine jednogrbe kamile. Zbog toga kamile nisu ugrožene životinje, a u prilog tome ide i činjenica da one nemaju svog prirodnog neprijatelja, nijedna životinja ne lovi kamilu kako bi se njome hranila.

Kada pričamo o karakteristikama njihovog tela, svakako je najinteresantnije pričati o grbama, njihovoj najuočljivijoj odlici.

– U grbama kamile nalaze se masne rezerve hrane koje životinji služe za ishranu tokom njenog putovanja kroz pustinju. Pre polaska na put, kamila mnogo jede i puni svoju grbu koja može biti teška i do 50 kilograma kada se snabde rezervama. Dok ova „pustinjska lađa“ putuje, ona crpi svoje rezerve iz grbe koja će, na kraju putovanja podsećati na izduvanu loptu. Kamila je tada dosta umorna i potrebni su joj nova hrana i voda kako bi se oporavila od puta. Bez hrane je u stanju da preživi čak i do 30 dana, a bez vode do 8 dana. – priča nam Jelena Toljagić, biolog palićkog Zoološkog vrta.

Međutim, ako se u grbi nalazi rezerva hrane, sigurno se pitate gde se to onda nalazi voda?

– Kamila za deset minuta može da popije i do 100 litara vode koja se smešta u nabore, tj džepove koji se nalaze sa strana želudca, u kamilinom stomaku. U našem ZOO vrtu kamile nemaju čvrsto formirane grbe jer se redovno hrane svakoga dana pa nema potrebe da se stvaraju prevelike zalihe hrane. – objašnjava naša sagovornica, a njeno koleginica, Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić dodaje da kamile deo vode čuvaju i u krvnim ćelijama koje su ovalnog, a ne kao kod većine životinja okruglog oblika, čak je i njihova cirkulacija brža nego kod većine drugih sisara.

Kamile spadaju u papkare ali u mogome drugačije od ostalih, donji deo njihovog stopala predstavlja debelo zadebljanje poput jastučića koji ih štiti od toplote peska, a između prstiju kamile imaju kožice koje im služe da ne bi tonule u dubok pesak. Kamile takođe imaju i dupli red obrva i trepavica kako bi svoje oči zaštitile tokom peščanih oluja, a u istu svrhu kamila može da zatvori i svoje nozdrve. Donja vilica im nije čvrsto učvršćena sa gornjom pa ponekad kada ih gledamo kako jedu nešto tvrdo poput kore drveta, može nam se učiniti kao da kamila kruži ustima kako bi žvakala. Kamile se takođe ne znoje kako ne bi gubile dragocenu vodu, a svoju telesnu temperaturu mogu da regulišu u zavisnosti od vremenskih uslova, debelo krzno takođe pomaže u zaštiti od toplote. Kamilino mleko veoma je hranjivo, a njime se nekada, pre postojanja antibiotika, lečila i tuberkuloza. Danas se od kamiljeg mlega prave najkvalitetniji sapuni i preparati za negu kože.

– Njen urin je veoma koncentrovan pa kamila mokri svega jednom na dan, njen izmet je skoro potpuno dehidriran i veoma čvrst, a pošto je u potpunosti sačinjen od biljnog materijala, može se koristiti i kao gorivo za loženje vatre ili kao građevinski materijal. – kaže Jelena Toljagić i potom navodi primer kada su se, u neko ranije vreme, na ovaj način gradile i kuće u kojima su beduini, pored šatora, boravili.

U punom trku, kamila na kratke staze može da potrči i do 65 km/h ali im treba dosta brzine da bi iz kasa u kojem bazgiraju, što znači da pokreću prednje i zadnje noge iste strane, a ne unakrsno kao konji, zakoračile u galop. U Emiratima su čuvene trke kamila, nekada su one bile deo razonode nižeg i srednjeg staleža, a danas predstavljaju deo prestiža oko kojeg se vrti dosta novca.

Kada se osete ugoženima, ili kada su besne kamile imaju pomalo ružan običaj da pljuju onoga ko ih uznemirava. Ovo su okusili i pojedini timaritelji ZOO vrta kada su kamilama morali da daju neki lek, ali se kamile našeg ZOO vrta, u edukativnim radionicama uvek lepo ponašaju i vole da se druže sa decom. Naš ZOO vrt ima tri kamile, dvogrbog Domagoja i dvogrbu Liviu, kao i jednogrbu Kami koja je potomak čuvenih kamila koje je Beo zoo vrt dobio od Mohamara el Gadafija, libijskog revolucionara koji je u Beogradu, na Samitu nesvrstanih boravio u julu 1989. godine.

– Domagoj je došao iz Osiječkog zoološkog vrta i od prvog dana bio je tvrdoglav i buntovan. Kada je stigao u vrt bila je noć ali Domagoj nije želeo da izađe iz transportnog vozila više od pola sata, pa su timaritelji i zaposleni u ZOO vrtu Palić kraj njega dočekali rane jutarnje časove sve dok se čupkasti gospodin nije udostojio da izađe i smesti se u svoj padok. Isto tako, ukoliko nije dobro raspoložen, Domagoj zna da pljune one koji mu se približe, a najčešće to bivaju timaritelji. – priseća se kroz smeh Andrijana Tot iz ZOO vrta na Paliću, a potom nam kaže da Domagoj, Livia i Kami obožavaju šargarepe i jabuke, dok pravu poslasticu pustinjskim kamilama predstavljaju kaktusi koje su u stanju da, i pored bockanja pojedu.

– Za razliku od Domagoja, ženke Kami i Livia, koja je pristigla iz ZOO vrta u Njiređhazu, veoma su mazne i druželjubive. Livia je bila jedna od najslađih beba, sa čupkastom glavom i dugim, neodoljivim trepavicama. – objašnjava nam dalje Andrijana Tot.

Deca kamile najčešće upoznaju u edukativnim programima ZOO vrta na Paliću koje vodi Jelena Toljagić i jedna su od redovnih priča u kojima Jelena uči naše mališane o životnim odlikama i navikama ovog veoma zanimljivog dromedara, a još je zanimljivije kada se priča pretoči u praksu pa kada dečica dobiju priliku da iz svojih ruku počaste Domagoja, Kami i Liviu koji se šargarepama uvek obraduju.