Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je juče, u ime Vlade Srbije, venac na spomen-obeležje poginulim ustanicima u selu Krekovi, povodom obeležavanja 148-godišnjice od ustanka „Nevesinjska puška“ u Hercegovini.

Selaković je u obraćanju ukazao na značaj „Nevesinjske puške“, ustanka, čija je iskra sa hercegovačkog kamena zapalila dobar deo Balkana, te daleke 1875. godine.

– Taj ustanak je bio značajan i zbog toga što je prvi put u istoriji na apel i vapaj srpskog naroda za pomoć pozitivno odgovorila gotovo čitava Evropa. Najviše su pomogle Rusija i habzburške pokrajine, koje su se graničile sa Bosnom i Hercegovinom. – istakao je ministar, ukazavši da je neposredno pred početak ustanka čitavu Bosnu i Hercegovinu zadesilo najveće etničko čišćenje koje je do tada ruka savremenika zapisala. Prema njegovim rečima, grof Julijus Andraši čuveni diplomata Austrougarske, zapisao je da je svega mesec dana pred početak ustanka, samo u tadašnju Austrougarsku prešlo 220.000 pripadnika srpskog naroda, a osim njih, u Srbiju i Crnu Goru prešlo je još oko 70.000 ljudi.

Nevesinjska puška je naziv za prvi sukob između Srba i Turaka u Hercegovačkom ustanku (1875-1878), koji se odigrao 9. jula 1875. godine, a koji je završen lakom pobedom ustanika.