Kada bi ste na internetu ukucali reč „takini“, preplavila bi vas gomila kupaćih kostima najrazličitijih dezena. Međutim, reč je o internet zabuni, iako „tankini“ zaista jeste ženski kostim za kupanje, „takini“ je zapravo jedna neobična, prelepa životinja koja svojim izgledom takođe zna zbuniti posmatrača, na prvi pogled ona podseća na bizona koji ne pripada današnjici, već kao da potiče iz ledenog doba i vremena kada su mamuti šetali zemljom. Zbog toga smo se uputili u ZOO vrt na Paliću koji poseduje par takina, kako bismo saznali o kakvim je zaista životinjama reč i koje to sve misterije kriju takini.

Takin je antilopa, vrsta azijske divlje koze sa staništem u Kini, Indiji, Burmi i Butanu. Oni su veliki, zdepasti i spori, ali zato veoma spretni u manevrisanju kroz svoje kamenito stanište, a naseljavaju bambusove šume, planine i rečne ekosisteme. Njihova velika glava prepoznatljiva je po dugom, zakrivljenom nosu koji izgleda kao da je pretrpeo ujed pčele, ali zapravo predstavlja odličan grejni instrument jer zagreva hladan vazduh koji takini udišu, i tako ga čini bezbednim za disanje. Ponekad je očigledno dobro imati dug nos jer, sudeći po takinima, tada ređe bivamo prehlađeni. Ovi biljojedi imaju i debele rogove koji mogu biti dugi i do 64 cm, a prisutni su kod oba pola i idu paralelno sa lobanjom pre nego što se okrenu prema gore. Krasi ih duga, raskošna, čupava dlaka svetle boje s tamnom prugom duž leđa, dok mužjaci imaju i tamna lica.

– Visoki su oko 100 do 140 cm u ramenima ali su i relativno kratkog tela, mereno od glave do repa, takin je dug od 160 do 220 cm, dok rep dodaje još samo oko 20 cm dužine. Mogu biti veoma krupni od 250 do 350 kg, pa i više. – kaže Jelena Toljagić, biolog i edukator u palićkom ZOO vrtu i dalje objašnjava da njihove kratke noge podržavaju velika kopita sa dva prsta, od kojih svaki ima visoko razvijen nokat. Imaju zdepasto telo i duboke grudi.

Jelena nam potom priča kako takini žive u malim porodičnim grupama od oko 20 jedinki, iako stariji mužjaci mogu da žive usamljeno. Leti se, visoko na planinskim padinama, okupljaju stada do 300 jedinki, najčešće zato što pronalaze povoljna mesta za hranjenje, lizanje kamenih soli koje su za takine veoma bitne ali i zbog parenja.

– Parenje se odvija tokom jula i avgusta. Odrasli mužjaci se takmiče za dominaciju tako što se međusobno bore sa protivnicima, a oba pola koriste miris sopstvenog urina kako bi obeležavali teritoriju. Jedno mladunče se rađa nakon perioda gestacije koji traje oko osam meseci, od 200 do 220 dana. – poručuje biolog ZOO vrta na Paliću, Jelena Toljagić.

Za takine je još zanimljivo da kada se uznemire, ispuštaju veoma čudan glas koji podseća na kašljanje ili za zvuk našeg želuca koji nam se svima omakne kada se dobro najedemo. Dok se odrasli oglašavaju zvukom na koji bi Francuzi najčešće rekli „Bon Apetitte“, bebe takina kada zovu majku, oglašavaju se veoma slično malim lavićima, verovatno zato da bi delovali opasnije. Takin se hrani u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim satima, voli da pase razno lišće i travu, kao i da brsti izdanke bambusa. Često se mogu primetiti kako stoje na zadnjim nogama ne bi li dohvatili lišće koje može biti visoko i preko 3 metra. So je takođe važan deo njihove ishrane, pa grupe mogu da ostanu na nalazištu minerala i nekoliko dana. So im takođe pomaže i pri varenju zimzelenih iglica koje će takini rado pojesti. Očigledno je da im so služi kao svojevrsna detoks terapija jer uz pomoć nje izbacuju toksine koje četinari u sebi sadrže. Kada spavaju, spuštaju se na zemlju poput pasa i glavu stavljaju na prednje noge.

Takini iz ZOO vrtu na Paliću pripadaju podvrsti „Mishmi“, stigli su iz Njiređhaza, iz Mađarske i to je prvi put da se ove zanimljive životinje mogu videti u zoološkim vrtovima u Srbiji. Stariji se zove Badža i 2017. je godište, dok je mlađi Popaj i on je 2019. godište.

– Jednom prilikom, kada je inspektorka za Zaštitu životne sredine boravila u ZOO vrtu na Paliću, prvi put je takine videla uživo i toliko se njima oduševila da je starijeg i većeg odlučila da nazove Badža. Mi smo naravno, nakon toga, mlađeg odlučili da nazovemo Popaj, kako bi kompletirali družinu. – priča Andrijana Tot, poslovođa Palićkog ZOO vrta i kaže nam kako imena ipak nemaju mnogo veze sa njihovim crtama ličnosti, već više sa impozantnim izgledom.

– Veoma vole da se maze i da se češkaju, naročito po nosu. Ali ipak, oprez je neophodan kod ovih životinja jer iako nisu opasne, veoma su plahovite pa prilikom bežanja, zbog svoje mase, mogu iz nehata povrediti i čoveka. – dodaje Andrijana.

Iz tog razloga su i timaritelji ZOO vrta pažljivi kada je hranjenje u pitanju, pa ove životinje uvek obilaze u paru. Jednom prilikom, priseća se Andrijana, kolega timaritelj je u šali rekao drugom timaritelju kako su takini pitomi i kako on slobodno može ući u njihov padok kako bi ih nahranio.

– Kada je ušao u padok, Badža ga je pogledao i krenuo prema njemu, a timaritelj je brže bolje potražio metlu kako bi se odbranio i odvijao Badžu. Sve se završilo kroz smeh i šalu, a kolega je ipak stavio do znanja da se ne boji ni Popaja ni Badže. – priča nam kroz smeh Andrijana.

Još jedna zanimljiva činjenica za ove životinje jeste da, iako su spori i tromi kao trkači, veoma su vešti i okretni kao penjači, pa se sa lakoćom mogu popeti uz kamenu ogradu. Popaj i Badža se tako nadaju da će uskoro biti primljeni i u neki alpinistički klub. Andrijana nam još kaže da takini zahtevaju da budu animirani, pa im se često ubaciju razne penjalice i igračke uz koje se ovi biljojedi rado zabavljaju. U toj zabavi ponekad i preteraju, polome krov ili pojilicu što direktoricu vrta svaki put dodatno „obraduje“. No ipak, u poslednje vreme, počeli su sve bolje da se vladaju.

Za kraj da sumiramo, takini su snažne i okretne životinje, dobroćudne ali nestašne, odlični penjači, sa crnom maskom preko glave. Sva je sreća što je za film „Nemoguća misija“ izabran glumac Tom Kruz, jer da nije, Popaj ili Badža bi ga sigurno mogli zameniti. Ovako će na neki drugi način morati da potraže svoju popularnost kako bi u stado dozvali i „takin Olivu“.

Možda im u tome možete pomoći i vi, posetom ZOO vrtu na Paliću.