Svi znamo za priču o munjevitom zecu i sporoj ali nepokolebljivoj kornjači koja je svoju trku na račun upornosti i dobila. Ipak, brzina često nije presudan faktor za postizanje željenog cilja. Ono što to svakako jeste je borbenost, hrabrost da se izdrže i najteža iskušenja, a ako već govorimo o borbenosti, većeg junaka u svetu “oklopnih” ratnika nećete naći od afričke kornjače. Krupna i snažna, sa oklopom koji podseća na mali tenk, ova zanimljiva životinja ponosno brani svoju vrstu od svih komentara na račun kornjačine brzine i lenjosti. Da bi smo zaista saznali koje sve osobine krase afričke kornjače, uputili smo se u ZOO vrt na Paliću kako bi posetili generala Henka i njegovu pešadiju.

Afrička kornjača je vrsta koja naseljava južni rub pustinje Sahare u Africi. To je najveća kopnena vrsta kornjače na svetu i treća po veličini od svih vrsta kornjača. Njeno specifično ime “sulcata” potiče od latinske reči sulcus što znači „brazda“ i odnosi se na brazde na kornjačinom oklopu. Ne postoji priznata podvrsta uprkos tome što postoje dve odvojene populacije, jedna u zapadnoj, a druga u istočnoj Africi.

– Afrička kornjača je poreklom iz pustinje Sahare i Sahela, prelazne ekoregije polusušnih travnjaka, savana i grmova, trnova koji se nalaze u zemljama Burkine Faso, Centralnoafričke Republike, Čada, Eritreje, Etiopije, Malija, Mauritanije, Senegala, Saudijske Arabije, Sudana, Jemena i verovatno u Somaliji, Alžiru, Beninu i Kamerunu. Nalaze se na brdima, stabilnim dinama i ravnim predelima sa žbunjem i visokom travom. U ovim sušnim regionima, kornjača kopa jame u zemlji da bi došla do područja sa višim nivoom vlage i provodi najtopliji deo dana u tim jazbinama. Ovo je poznato kao aestivacija. – kaže Jelena Toljagić, biolog palićkog ZOO vrta i dobro znani edukator koji mališane uči o stanovnicima ove ustanove, a potom dopunjava da kornjače u divljini mogu da se zakopaju veoma duboko, u jame do 15 metara dubine i 30 metara dužine.

Prema njenim rečima, afričke kornjače su najveće kornjače Afrike i treća vrsta po veličini kornjače na svetu, odmah posle kornjača sa Galapagosa i džinovske kornjače Aldabra.

– Mužjaci imaju prosečnu masu od oko 81 kg, ali su neki primerci zabeleženi i sa preko 100 kg. Imaju ravnu dužinu oklopa od oko 86 cm kod mužjaka. Ženke su manje i imaju oklop dužine oko 57 cm. Uprkos svojoj veličini, njihovi mladunci dugi su samo četrdesetak milimetra i teže oko 40 grama. Rastu brzo, dostižući 15–25 cm u prvih nekoliko godina svog života. Kornjače rastu brže kada ima više padavina i sporije kada ih ima manje. Polnu zrelost dostižu nakon 10 do 15 godina. U zatočeništvu njihov životni vek je oko 54 godine, dok je u divnjini duži i veruje se da prelazi 75 godina – priča nam dalje Jelena.

Ovi “oklopljeni gorostasi” nemaju poznatih predatora kada pređu težinu od 30 kg. S druge strane, jaja kornjača veoma su tražen plen grabljivica, i delikates za razne vrste guštera i mungosa. U divljini najčešće stradaju ukoliko se prevrnu na leđa ali postoje i zabeleženi slučajevi kada druge životinje poput slonova ili bivola nesebično priskaču u pomoć i vraćaju ih na njihove noge. Jelena nam dalje kaže da šezdeset dana nakon parenja ženka počinje da luta tražeći pogodna mesta za gnežđenje.

– Za pet do petnaest dana buduća mama može da iskopa četiri, pet pa i više gnezda pre nego što odabere savršenu lokaciju na kojoj će jaja biti položena. Ženke imaju tendenciju da polažu oko dve do tri klape jaja, a svaka klapa sadrži četrnaest do četrdeset jaja. Nakon što su jaja položena, ženka popunjava gnezdo za čega joj treba sat ili više vremena kako bi ih potpuno pokrila. – objašnjava naša sagovornica i dodaje da inkubacija traje od 90 do 120 dana nakon čega se rađaju mladi.

ZOO vrt na Paliću ima tri odrasla primerka aftičkih kornjača, mužjaka Henka i dve zanosne afrikanke nežnih, zemljanih boja.

– Henk je kod nas stigao iz Segedinskog ZOO vrta 2010. godine a dve ženke su 2014. godine došle iz zaplene. Za njih ne znamo tačno koliko su stare, a Henk ima 20 godina. – kaže Andrtijana Tot, poslovođa palićkog ZOO vrta i dalje objašnjava da su u pitanju kornjače koje vole da imaju dovoljno životnog prostora, što je i jedan od preduslova za njihovo razmnožavanje.

– Naše kornjače imaju i spoljašnji i unutrašnji prostor koji poseduje i specijalne lampe koje im obezbeđuju toplotu. Međutim, iako dolaze iz Afrike, direktno sunce im ne prija i stoga više vole jutro ili sumrak kada su temperature nešto niže. Kada je jako toplo, rupe koje kopaju koriste kako bi se rashladile. Hladnoća im takođe ne prija pa im tokom noći zatvaramo vrata. – objašnjava Andrijana.

“Vreme za ljubav” je omiljena razbibriga kornjača, a nakon što su palićke kornjače prvi put položile jaja, radnici ZOO vrta su ih prebacili u inkubator kako bi budućim mališanima osigurali što bolje šanse za život i opstanak.

– U pitanju je suvi inkubator oko kojega se, u zasebnoj, većoj posudi nalazila voda koja se grejala. Na taj način smo im obezbedili toplotu i određenu vlažnost koja im je bila potrebna. Temperatura grezda, kao i kod kajmana, određivaće pol budućih beba. Međutim postoji i tačna temperatura koja, ukoliko se veoma precizno podesi, obezbeđuje skoro podjednak broj devojčica i dečaka. Tako smo 09. juna 2022. godine dobili 14 kornjača, a 04. novembra iste godine rodile su se još 22 kornjače. – priča nam naša sagovornica i kaže da se mladunci sada nalaze u odvojenim terarijumima i ne mogu se još videti dok ne stasaju dovoljno.

Ako ste ikada čuli da oklop kornjačama služi kao kuća, onda za Henka možemo reći da na svojim leđima nosi borbenu tvrđavu. Njegov oklop je veoma snažan i ukrašen je i dodatnim šiljcima koji kao da govore “Ne plašim te se”. Za afričke kornjače važi da mogu biti svadljive i borbene i Henk nikako nije izuzetak kada je u pitanju njegov garnizon. Zna se ko je glavni i ko komanduje, a Andrijana nam još kaže da ove kornjače odlično vide jarke boje pa joj se ponekad desilo da, kada obuje šarene patike, mora i da skakuće kako bi izbegla napade generala Henka. Iz istog razloga omiljena aktivnost njegovih timaritelja je da vežbaju “preskakanje konopca”. Međutim češkanje po oklopu i ispod vrata uvek izvuče osmeh na strogo, ozbiljno lice našeg neustrašivog Henka.

Afričke kornjače su trenutno rangirane kao ugrožena vrsta. Glavni izvor konkurencije za resurse sa kojima se suočavaju je stoka koja se takođe pase na travi. Ovim veličanstvenim životinjama problem takođe predstavlja i trgovina kućnim ljubimcima jer su previše ubirani iz svog prirodnog okruženja. Otprilike 9000 kornjača se uzima iz divljine za trgovinu ljubimcima. Druge pretnje sa kojima se ova vrsta suočava su gubitak staništa usled klimatskih promena i predatori koji love njihova jaja. Ipak, sudeći po evoluciji, reč je o veoma otpornim i izdržljivim životinjama koje se nisu mnogo menjale još iz vremena dinosaurusa. Ukoliko samo malo pripazimo na svet oko sebe, omogućićemo generalu Henku i njegovim marincima da marširaju u budućnost još dugo godina. Ne zaboravite, pobeda uvek pripada herojima.