Pre nekoliko godina rađen je eksperiment sastavljanja digitalnog ljuskog lika na osnovu fotografija delova lica slavnih ličnosti. Naime, odabirom najlepših atrubita poput očiju, nosa i usana „pozajmljenih“ od Anđeline Džoli, Breda Pita, Mile Kulis i mnogih drugih holivudskih zvezda sastavljen je lik „savršenog“ lica koji kada je objavljen upšte nije tako i delovao, već odavao utisak obične, neupaljive osobe bez ikakvog šarma. Istraživači su tada došli do zaključka da su karakter, harizma i osobenost svakog pojedinca upravo ono što jednoj osobi daje lepotu i privlačnost.

Kada bismo ovaj eksperiment preneli na svet divljih mačaka, mogli bismo reći da su upravo servali životinje koje na prvi pogled ne krasi nijedna nadasve očigledna karakteristika ili vrlina. Međutim, ako zagrebemo ispod površine, shvatićemo da su u pitanju prelepe i veoma zanimljive zveri koje su svojim prisustvom za čoveka vezivane još iz vremena drevnog Egipta. Servali se pored ljudskih bića nalaze na egipatskim kartušima, u obliku hijeroglifa i najčešće su u egipatskoj umetnosti prikazivani kao pokloni ili predmeti kojima se trguje iz Nubije.

Serval (Leptailurus serval) je vrsta sisara iz porodice mačaka. Široko je rasprostranjen u podsaharskoj Africi gde živi u savanama, na suvim travnjacima, rubovima tropskih kišnih šuma, pa čak i na planinskim područjima. U pitanju je solitarna životinja, usamljeni mesožder koji je aktivan i danju i noću. Tokom vrelog podneva odmaraju se i lickaju u senci žbunja i trave. Karatkeristično za njih je da imaju velike uši i, proporcionalno telu, najduže noge u svetu divljih mačaka koje mu obezbeđuju snažne i silovite skokove. U stanju su da se odbace dva, pa čak i tri metra od zemlje kako bi uhvatili pticu u letu, a zanimljivo za njih je da, umesto da jure za plenom, oni snažnim skokom sleću na plen prednjim nogama i ubijaju ga ugrizom za vrat ili glavu. Tokom svoga lova, servali često koriste posebne staze za stizanje do određenih lovišta gde love glodare poput miševa, krtica i pacova, male ptice, žabe, insekte i gmizavce, koristeći svoje velike uši i čulo sluha da bi locirali plen.

– Serval je vitka mačka srednje veličine, od 54–62 cm u ramenu i teži 9–18 kg. Odlikuje se malom glavom, velikim ušima, zlatnožutom dlakom, pegavom i prugastom crnom bojom i kratkim repom sa crnim vrhom. – kaže Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti palićkog ZOO vrta, a potom napominje da jedinke oba pola imaju veoma preklapajuće teritorije od 10 do 32 km2 koje obeležavaju urinom i pljuvačkom.

Prema njenim rečima, agresivni susreti servala su retki jer mužjaci najčešće izbegavaju jedni druge umesto da se bore i brane svoje teritorije.

– U slučajevima kada se dva odrasla servala sretnu u sukobu oko teritorije, može doći do ritualnog prikaza, u kojem će jedan staviti šapu na grudi drugog dok pažljivo posmatra svog rivala, ovakva interakcija mada retko, ipak može da eskalira i u tuču. – priča nam Jelena dok objašnjava ovu veoma specifičnu aktivnost, a potom dodaje da se parenje servala odvija najčešće u proleće, početkom leta, i to mesec dana pre nego što će se populacija glodara, usled razmnožavanja povećati.

To je još jedno od malih čuda kojim priroda obezbeđuje egzistenciju i jednih i drugih životinja. Posle perioda gestacije od dva do dva i po meseca, rađa se leglo od jednog do tri mačeta. Mačići se hrane isključivo dojenjem oko mesec dana nakon čega majka polako počinje da uključuje i meso u jelovnik. Majku podmladak napušta u dobi od oko 6 meseci, pre svega mužjaci dok ženke mogu ostati kraj majki i do dve godine. Servali su ranjivi pre svega od leoparda koji su za njih najveći neprijatelji, a ugrožavaju ih i hijene i afrički divlji psi. Tražiće zaklon da pobegnu od progonitelja, servali beže u dugim skokovima, često menjajući pravac i sa podignutim repom. Veoma se efikasno penju i na drveće, a kao i mnoge mačke imaju sposbnost da predu, reže, gunđaju i mjauču.

Još jedna zanimljivost vezana za ove divlje mačke je njihovo ukrštanje sa domaćim mačkama.

– U aprilu 1986. rođena je prva mačka „savana“, hibrid između mužjaka servala i ženske domaće mačke, beba je bila veća od tipičnog domaćeg mačeta i po svome krznu ličila je na oca, dok je od majke, domaće mačke, nasledila veću pitomost. Dok su servali nepoverljivi i teško se pripitomljavaju, savana mačke mogu stvoriti naviku da, poput psa, prate svoga vlasnika, vešte su u skakanju, plivanju, a tokom godina stekle su i popularnost kao kućni ljubimci. – poručuje Jelena Toljagić, biolog ZOO vrat Palić.

Servala krase osobine i karakteristike koje pozajmljuje od drugih divljih mačaka.

– Spada u jednog od najsposobnijih lovaca, i njegov učinak iznosi oko 50% uspešnosti, mnogo veći nego kod npr lavova. Zato su u stanju da za svega tri sata uhvate preko 30 žaba. Od svojih rođaka geparda pozajmili su brzinu i hitre reflekse ali za razliku od geparda, njihova izdržljivost je na mnogo višem stepenu. Tačkasto krzno takođe dele sa gepardima i leopardima, a broj i veličina tačkica određuje servalovo stanište, šumski servali imaju veći broj sitnijih tačklica za razliku od onih koji žive blizu vode i koji imaju manje ali krupnije tačkice. Velike uši omogućavaju im da sa visokom tačnošću lociraju svoj plen koji ne moraju ni da vide. Kada bismo veličinu servalovih ušiju preneli na ljude, čovek bi trebao imati uši veličine tanjira za ručavanje. Zbog svojih izrazito dugih nogu ali i svih pomenutih karakteristika, servale često nazivaju i „mačkom žirafom“ ili „mačkom od rezervnih delova“ – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i još nam objašnjava da serval  svoju sličnost takođe deli i sa rođakom, raskošnim karakalom.

Andrijana nam potom kaže da servali takođe imaju i belu mrlju na ušima koja im u neku ruku služi kao deo kamuflaže i odbrane jer predstavlja „lažne oči“ zbog kojih serval izgleda kao da gleda i sa leđa. Ove bele mrlje mladuncima takođe omogućavaju da lakše uoče i prate svoje majke, mada smo sigurni da ni neki „radar“ za mladunce majkama bio puno korisniji. Njegove prave oči veoma su lepe u imaju boju ćilibara.

– Još jedna zanimljivost vezana za servale jeste da teritoriju obeležavaju čestim uriniranjem, jedna studija koja je rađena na mužjacima, pokazala je da servali 48 puta uriniraju za sat vremena, a u toku istraživanja, jedan mužjak je za svega četiri sata obeležavanja teritorije urinirao 566 puta. Naš ZOO vrt ima dva mlada mužjaka servala koji su rođeni u maju 2018. godine, a u palićki ZOO vrt stigli su iz Beo ZOO vrta još kao mačići, u septembru iste godine. – napominje Andrijana Tot.

Servali u prirodi žive od 10 do 12 godina, odnosno preko 20 godina u zatočeništvu. Degradacija močvara i travnjaka predstavlja veliku pretnju za opstanak servala. Trgovina kožom, iako u opadanju, i dalje se dešava u zemljama kao što su Benin i Senegal. Pa ipak ove neobične mačke navode se kao najmanje zabrinjavajuće divlje mačke na Crvenoj listi IUCN-a i uključene su u CITES – dodatak 2. Lov na servale je zabranjen u Alžiru, Bocvani, Kongu, Keniji, Liberiji, Maroku, Mozambiku, Nigeriji, Ruandi, Tunisu i južnoafričkoj provinciji Kejp, dok propisi o lovu važe u Angoli, Burkini Faso, Centralnoafričkoj Republici, Demokratskoj Republici Kongo, Gani, Malaviju, Senegalu, Sijera Leoneu, Somaliji, Tanzaniji, Togou i Zambiji. Pojedine ankete stanovništva iz ovih područja govore o tome da ljudi često, upravo zbog servalovog „tela od rezervnih delova“, nisu sigurni koju su to divlju mačku videli u trku. Zahvaljujući svim svojim rođacima, serval ostaje obavijen mistikom dok ponosno sedi u senci, baš kao što je to činio kraseći egipatske kartuše pre 5000 godina.