Žuta kuća u Subotici, danas Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku, za vreme Drugog svetskog rata bilo je mučilište za mnogobrjne nevine žrtve fašističkog terora. Ove godine navršava se 82. godine kako je ovo zdanje promenilo svoju osnovnu namenu. Polaganjem venaca i minutom ćutanja, Udruženja građana “Ženske studije”, “Solidarnost” i “Centar Tito” odala su počast stradalim žrtvama.

– U septembru 1941. godine fašistička okupatroska vlast odlučila je da pozove gestapovski obučene agente i da dotadašnju banku pretvori u mučilište. Tu su zatvarani, isleđivani, mučeni mnogi naši sugrađani i sugrađanke, neki od njih su i umrli, samo zbog toga što se nisu slagali sa fašističko-nacističkom ideologijom dominantnom u Drugom svetskom ratu. Na sreću, danas su nam dostupna mnobrojna njihova svedočenja, kroz objavljenu i neobjavljenu građu koja se nalazi u subotičkom Istorijskom arhivu, ali zabrinjava činjenica da mladi naraštaji danas ne znaju ništa o ovoj kući iako na njoj sasvim uredno stoji spomen ploča iz 1967. „Svedok tvojih sećanja – deo tvoje svesti“.” – kaže dr Margareta Bašaragin, poverenik Udruženja “Ženske studije” i napominje da je posebno važno da mlade genercije saznaju o stradanjima u vreme Drugog svetskog rata.

Prema njenim rečima, u gradu postoji još zdanja koja su neobeležena, a bila su mesta stradanja uzrokovana fašsitičko –nacističkim terorom, kao što su neobeleženi meci na ulazu u Gradsku kuću gde su tokom prvih dana okupacije streljani mnogobrojni  sugrađani i sugrađanke, ili takozvani logor u blizini današnje bolnice. Kada je Žuta kuća aktivirana septembra 1941. godine u literaturi se pronalazi objašnjenje da je na 3. spratu Gradske kuće postojao zatvor, kao i logori kod starog mlina kod današnje bolnice i u jednoj zgradi u Bačkoj Topoli. U tim logorim a i u Žutoj kući, kaže Bašaragin, zatvarane su naše sugrađanke i sugrađani najrazličtiih veroispovesti, jezika kojim su govorili, nacionalnosti, a svi su bili ujedinjeni u ideji da se odupru smrtnoj ideologiji koja je rezultirala mračnim vremenima.

Bašaragin dodaje da su prošle godine “Ženske studije” pokrenule inicijativu za obnavljanje biste Lole Vohl koja se nalazila u dvorištu fabrike Slavica, ta inicijativa je prihvaćena međutim, budžet za restauraciju spomenika nije bio dovoljan, srećom vajarka Vera Gabrić Počuća je sačuvala original i moguće je bistu ponovo izliti. Postavlja se pitanje da li bistu postaviti na prostor fabrike Slavica koja je sada privatan parking ili je postaviti ispred kuće u kojoj je živela, na početku Radijalca.

– Ovo je dobra inicijativa, jer jedan čovek koji je bio ovde zatočen rekao je da Dante kada je pisao svoj pakao, nije ga još video. Nezamislivi su načini na koji su ljudi mučeni, rendani ren im je navlačen na glavu. Ovo treba nastaviti raditi svake godine jer ako ne cenimo žrtve fašizma, onda će to ponovo da jača. – izjavio je predsednika Udruženja građana Solidarnsot Mikloš Olajoš Nađ.

– Moja tetka Magda Seneš Rudić bila je zatvorena u ovoj Žutoj kući. Poticala je iz prilično bogate porodice ali se družila sa dr Cinklerom i on ju je uvukao u to i delila je letke. Bila je uhvaćena i zatvorena. Imala je ćerkicu koju je baka čuvala i ispričala mi je da baka dovodila malu u ulicu pored i tu je bio čuvar zatvora koga su potplatili i onda je ona mogla da vidi svoju ćerkicu. Odvedena je u Mađarsku i logor Dahau. Pričala mi je kako su ih mučili, a pamtim da je rekla da je među zarobljenicima bilo veliko drugaristvo i svi paketi koji su dostavljani deljeni između njih. – priča i seća se Judita Seneš, rođaka jedne od zatvorenica u Žutoj kući koja je danas došla na polaganje venaca.

Žuta kuća u Subotici nekadašnja je zgrada Štedionice Narodne banke i nalazi se u Štrosmajerovoj ulici, a podignuta je u periodu od 1880. do 1883. godine. Zgrada je sagrađena prema projektu subotičkog arhitekte Titusa Mačkovića.

Foto: visitsubotica.rs