Još od najranijeg detinjstva, prva igračka koju dobijamo i prvi plišali, čupavi drugar za kojeg se vežemo i bez kojeg u vrtić ili na spavanje ni ne pomišljamo da odemo jeste medved. Zbog svog umiljatog, nežnog i domroćudnog izgleda, medved je najčešća inspiracija proizvođačima igračaka, ali i lice koje često viđamo u crtanim filmovima, na kutijama za keks ili etiketama na teglama meda. Šta je to što ljude toliko fascinira ovim životinjama?

Pre otprilike pola veka, nijedan cirkus nije mogao da se zamisi bez medveda, od Zlatokose pa do Maše, bezbroj je bajki i priča u kojima su, pored ljudi, medvedi glavni akteri. Širom cele Evrope, a i šire, medvedi su se nekada mogli viđati na vašarima ili gradskim trgovima gde su, najčešće uz muziku, plesom i propinjanjem na zadnje noge bili velika, ulična atrakcija. Starosedeoci Amerike, Indijanci oduvek su voleli i poštovali ovu životinju, nazivajući je zver koja hoda kao čovek. Čak i u ZOO vrtu na Paliću, jedni od najdražih stanovnika su Medeni, Goca, Stana i Mara. Pokušali smo da otkrijemo šta je to što medvede čini najvoljenijom životinjom?

Medvedi nastanjuju severne krajeve naše planete, tačnije sever Evrope, Azije i Severne Amerike gde žive najčešće u gustim, velikim četinarskim šumama. Reč je o krupnoj i snažnoj životinji koja, s obzirom na veličinu glave, ima sitne oči što ni u kom slučaju ne umanjuje jačinu njenog vida. Imaju veće, okrugle uši koje poseduju udublenje, kako bi zvuk što bolje dolazio do bubne opne. Ženke imaju od 150 do 180 kg, a mužjaci mogu biti i oko 250 do 300 kg. Mrki medvedi žive oko 35-40 godina. Njihova njuška je izdužena jer se medvedi dosta oslanjaju na čulo mirisa i samo na osnovu njega mogu da razlikuju koje su pečurke otrovne, a koje jestive. Pečurke su inače redovni deo njihove trpeze i predstavljaju pravu šumsku poslasticu ili medveđi slatkiš. Medvedi takođe poseduju i par zuba u gornjoj i donjoj vilici koji su znatno duži i koji su tupi, a služe im najviše u lovu, da mogu čvršće da uhvate plen. Pošto spadaju u svaštojede, njihova vilica opremljena je i zubima koji služe za kidanje i ishranu mesom, ali i zubima za žvakanje trave, voća i povrća. Na njihovom meniju mogu se naći životinjsko meso, riba, med, šumske bobice, sočno, biljno korenje i pečurke.

Iako izgleda tromo i sporo, medved je veoma spretna i brza životinja koja se sa lakoćom penje na drveće, odlični su i plivači i veoma brzi u trku. Zbog odnosa dužine nogu i tela, u stanju su da brzo trče na dugim deonicama pa mogu da uhvate čak i jelena, losa ili divljeg konja, ukoliko požele.

– Njihova spretnost omogućava im i da se propnu i na zadnje noge. To često čine kada osmatraju okolinu ali i ako se uplaše, tada usput mašu prednjim nogama i ispuštaju glasne krike ali ne kao znak napada već iz opreza, jer tako zapravo žele da uplaše i oteraju onoga koga su susreli. – objašnjava nam Jelena Toljagić, biolog i edukator palićkog ZOO vrta.

Njena koliginica, Andrijana Tot, poslovođa u istoj ustanovi odaje nam tajnu da je zabluda o tome da, ako se u divljini sretnemo sa medvedom, najbolje šanse imamo ako legnemo i “pravimo se mrtvi”.

– Mislim da su medvedi isuviše pametni da bi ih na taj način zavarali, njihova inteligencija poredi se sa inteligencijom šimpanze, što znači da je na nivou trogodišnjeg deteta. Najbolje šanse imamo ako medvedu ne okrećemo leđa. Treba ostati smiren, koračati unazad i lagano se povući od divlje životinje. – objašnjava Tot. Prema njenim rečima, inteligencija medveda ogleda se u brojnim aspektima, osim što su sposobni da, poput palićkog mede, hvataju voće koje im se baci, medvedi svoj um veoma često koriste i u prirodi. Lovcima znaju da dolijaju tako što će u zamku staviti kamen kako bi mamac sigurno mogli izvući iz nje i pojesti ga.

Za vreme zime ženke na svet donose mlade, najčešće dva do tri mečeta. Mladi će sa majkom ostati godinu dana, ponekada i duže.

– Kada se rodi, mladunče je dugo oko 15 cm, teško oko 300 grama i rađa se u potpunosti bez dlake, slepo. Za četiri meseca koja provodi sa majkom, ono će da sisa njeno hranjivo i bogato mleko koje će mu pomoći da brzo ojača i stasa pa će tokom tih meseci početi normalno da vidi, hormiraće mu se pravo, dvoslojno krzno i biće spremno za proleće i šumski svet. – kaže nam naša sagovornica Jelena, a potom dodaje da majke svoje mečiće odmah upoznaju sa prirodom, pokazuju im šta smeju da jedu, a tada se prvi put susreću i sa vodom, i smislu lova i kupanja.

– Medvedi instinktivno znaju da plivaju od rođenja, ali toga nisu svesnmi. Kada majke odluče da je pravo vreme, one svoje mečiće gurnu u vodu, u jezero ili reku, a mladunčad će za svega 20 skenudi dok budu mahali šapama u vodi shvatiti da ustvari oni i znaju da plivaju pa će svaki naredni susret sa vodom biti poznat i drag. – kaže kroz osmeh Jelena Toljagić.

Kada smo kao deca znali da se uspavamo pa u zimsko jutro nismo želeli da napustimo toplu, mekanu postelju, majke bi nam rekle “spavaš medveđim snom, izlazi iz tog brloga”. Medveđi san ili hibernacija zapravo je veoma zanimljiva karakteristika medveda.

– Hibernacija kod medveda često nije potpuni san. Oni neće uvek zaspati u decembru i spavati do aprila. To je više stanje mirovanja u svom skrovištu koje se naziva brlog. Medved brlog sprema početkom jeseni, u nekoj pećini ako je pronađe ili u rupi u zemlju, srušenom stablu gde će da unese lišće i granje, staviće i delove svoje dlake i od svega će da napravi krevet. U ovakav brlog će da se zavuče pre nego što padne sneg, kako bi skario svoje tragove. Kada “usni zimski san” a sneg padne, njegovi tragovi ostaju sakriveni i ukoliko ne bude izlazio, niko neće ni znati da je tamo. Ipak, inteligentan je i radoznao, voli da osluškuje i voli da zna šta se dešava oko njega, pa ako zima nije jako hladna, medved će rado izaći i obići svoju okolinu na kratko. – kaže nam Jelena Toljagić, biolog i edukator ZOO vrta na Paliću i potom dodaje da periodu hibernacije predhodi period stvaranja masnih naslaga za zimu.

Prema Jeleninim rečima, medved će za svoj san da se pripremi tako što će da pojede sve što može, pa je, pre medveđe dremke, u stanju je da se ugoji i do 100 kilograma. Na temu hibernacije, od Andrijane Tot, poslovođe ZOO vrta Palić saznali smo još neke pojedinosti.

– Ako medved nije dovoljno ugojen neće pasti u hibernaciju, a dovoljno je ugojen kada više ne može da se propne na zadnje noge. U toku hibernacije njihova telesna temperatura pada na svega dva stepena Celzijusa i dok spava ne vrše ni nuždu. Naučnici ni danas do potpunosti nisu rešili kako medved uspeva da preživi i opstane tokom hinernacije. Medvedi u našem ZOO vrtu nikada potpuno ne padaju u zimski san jer tokom cele godine redovno dobijaju hranu. Zato veoma rado izlaze i na sneg da se igraju. – kaže nam naša sagovornica Andrijana.

ZOO vrt na Paliću ima četiri mrka medveda, medvedica Goca u naš vrt došla je 2017. godine iz Beo ZOO vrta kada je njihov postojeći kavez trebao da se renovira. Ostala je u ZOO vrtu Palić jer je zbog njenih penzionerskih godina nisu ponovo želeli izlagati stresu transporta. Mara i Stana su stigle u junu 2022. godine kao zaplena iz Kanareva. Njihova majka bila je ubijena pa su dve sestre, mečići držani kao kućni ljubimci, a kasnije su kao odrasle i stasale jedinke donete u naš vrt. Najpopularniji član i vođa medveđe bande, meda Medeni je rođen 2010. godine, a u palićki ZOO vrt stigao u martu 2014. godine. Goca i Medeni su jedno vreme živeli zajedno ali pošto je Goca starija ženka, a Medeni mlad mužjak koji je u ljubavi često znao biti navalentan, od Goce je jednom prilikom dobio opomenu i ujed za jezik. Povreda je odavno prošla ali je uvreda večno ostala pa Goca i Medeni ipak žive razdvojeno.

– Medeni je sladokusac, voli meso i loj koji mu je bitan pre hibernacije, međutim sve što je slatko mnogo mu je draže pa tokom leta obožava lubenice, njima se često igra i dok je u vodi, takođe voli i medeno srce koje u retkim prilikama dobija, a med i pekmez naravno obožava, pa mu ih ponekad namažemo na parče hleba. Tada se sav umaže i ulepi pa se posle liže i umiva satima. Takođe voli da igra, da sedi u plićaku, uhvati se za tabane i da se ljulja. Nekada je imao i gumu, a jednom prilikom, šetajući vrtom videla sam da je tu gumu prebacio preko sebe i delovalo mi je da se zaglavio. Međutim nije, samo se izmotavao i igrao…i plašio mene. – priseća se kroz smeh Andrijana Tot koja, kao i svi radnici u ZOO vrtu Palić veoma brine o životinjama. Andrijana nam još kaže da je Medeni takođe naučen da hvata jabuke i voće koje mu se baci, a timaritelji u ZOO vrtu Palić naučili su ga i da se propne i raširi prednje šape kada mu se daju poslasitce ili mu se mazi glava.

– Prednje noge širi zato što medvedi u sušini obožavaju da se grle, ali njegova ljubav zbog velikih kandži može i da boli. Zbog toga je naučen da raširi svoje šape kako nas kandžama ne be povredio. Sa njime se družimo tokom cele godine, jedino ne ulazimo u volijeru kada je sezona parenja, tada su mu misli na potpuno drugoj temi. – kaže u šali naša sagovornica Andrijana.

Mrki medved je prvo predavanje u edukativnim programima palićkog ZOO vrta koje radi biolog, Jelena Toljagić.

– Hranjenje medveda je nešto što imamo na redovnim vikend programima hranjenja kao i pri različitim proslavama. Na listi hranjena uvek se nalazi mrki medved, a deca koja sa školom posećuju ZOO vrt na Paliću, uvek nakon završene edukacije imaju zadatak da od kuće ponesu neku voćku koju će kasnije bacati medi. Naš Medeni zna da hvata voćke i to svakoga obraduje i bude spaktakularno. – priča nam Jelena, a potom nam kaže da je upravo mrki medved zaštitni znak nacionalnog parka Tara.

Na Tari je do skora postojao mali broj mrkih medveda ali je markiranjem i hranilištima populacija medveda u divljini značajno popravljena. Oni se nalaze i na listi “CITES” zaštite što znači da iako brojčano nisu ugroženi, njihovo stanište jeste zakonom zaštićeno. Ono što je još bitnije jeste da je medved sigurno i zaštitni znak detinjstva i lepih uspomena. Diznijevog Vini Pua pamtimo kao medu koji je više od života voleo svoj ćup sa medom i kao drugara koji je bio iskreni prijatelj Kristofera Robina i ostalih stanovnika “šume od sto hektara”. Jednog takvog medu svako od nas verovatno još uvek čuva na nekoj polici, u stolici za ljuljanje ili na dnu ormana. Kada smo tužni ili usamljeni, zagrljaj plišanog medeveda svakome će vratiti osmeh na lice, a tada sa jabukom ili kruškom u ruci možemo posetiti i “Medenog” medu u palićkom ZOO vrtu koji će nas uvek dočekati raširenih šapa.