Paun važi za jednu najlepših, najraskošnijih i najgracioznijih ptica. Njegove boje i šare inspiprisale su najrazličitije narode i religije da u njima vide svakojake oblike i značenja. Hrišćani su smatrali da njegovo perje oslikava zvezde, univerzum, Sunce, Mesec i nebeski svod, zbog toga je paun za njih bio simbol sveznanja i besmrtnosti.

Paun se još naziva i pticom sa sto očiju. Ovaj naziv potekao je iz legende gričke mitologije po kojoj je boginja Hera, Zevsova žena, ljubomorna na Ijo, Zevsovu ljubavnicu poslala svog čuvara Argusa da budno motri na njenog supruga, jer je Argus po čitavom telu imao na stotine očiju. Kada je Zevs otkrio Herin plan, uspavao je Argusa opojnim nektarom, a potom ga je i usmrtio. Hera je Argusa nagradila za svoju požrtvovanost, tako što je rukama povadila njegove oči i stavila ih na rep pauna. Tako je paun postao sveta ptica, Herin zaštitnik koji je čak vukao i njene nebeske kočije. Paunovi imaju veliki značaj i u hinduizmu i ove ptice se često povezuju sa boginjom Sarasati, simbolom bogatstva i sreće. Zbog toga je i paunovo perje postalo omiljeno kod imućnih i kraljevskih porodica.

U kineskom folkloru, mnogi bogovi oslikani su kako jašu pauna, predstavnika slave i sreće, a pošto je reč o pticama koje mogu da se hrane i zmijama, verovalo se da paun svoje raskošne boje dobija upravo iz zmjskog otrova, kao i da je prah spravljen od pera pauna protivotrov kod ujeda otrovnice. Gord i ponosan, paun je smatran i simbolom samopouzdanja, a poistovećivanje sa ovom pticom smatralo se da donosi povećanje svesti o samom sebi i jača ličnost. U novijoj istoriji, 1963. godine paun je proglašen nacionalnom pticom Indije. Jedno vreme, u srednjoj Evropi meso pauna smatrano je za delikates, međutim, zbog toga što je bilo žilavo i što je imalo loš ukus, bilo je teško svarljivo, izazivalo je loše raspoloženje pa je na svu sreću ovaj trend brzo izumro.

Paun je ptica iz porodice fazana i najveća je vrsta među njima. Mužjaci mogu da dostignu dužinu i do 2 metra zbog raskošnog repa zauzima više od 60% paunove dužine, i mogu biti visoki od 80 do skoro 130 centimetara. Njihova težina varira od tri do šest kilograma, a njihov životni vek u prirodi može biti od 10 do 20 godina, dok u zatočeništvu mogu da žive i do impresivnih 50 godina. Ljudima su danas poznate tri vrste paunova. Prvi je indijski ili plavi paun koji je i izgledom najpoznatiji i najrasprostranjeniji. Ova vrsta ima još nekoliko podvrsta, a njegovo prebivalište su Indija i Šrilanka. Druga vrsta je zeleni paun, on se nalazi u jugoistočnoj Aziji i u Burmi, a zbog uništavanja prirodnog staništa smatra se i veoma ugroženom vrstom. Treću vrstu čini afrički paun koji je vezan za državu Kongo i po kojoj i nosi ime. Ako ste se zapitali u koju vrstu spadaju beli paunovi, treba znati da se ove ptice mogu naći jedino u zatočeništvu jer su nastale pomoću selektivnog uzgoja.

– Genetska mutacija prouzrokuje gubitak pigmentacije u ćelijama, to nisu albino paunovi jer njihove oči nisu crvene, oni imaju oči redovne boje, Ova pojava naziva se leocizam. – objašnjava Andrijana Tot, poslovođa palićkog ZOO vrta.

Paunovi imaju dosta malu glavu, imaju dug vrat, kratka krila i prilično duge noge, a najpoznatija karakteristika je njihov dug, graciozan rep koji krasi samo mužjake.

– Kod paunova je vrlo izražen polni dimorfizam tj razlika između muških i ženskih jedinki. Na prvi pogled se toliko ratzlikuju da bi slobodno mogli reći da ne podsećaju na pripadnike iste vrste. Ženke imaju dosta neugledno perje, zelene, brao i sivkaste boje, ne poseduju one živopisne boje i dugačak rep koji krasi mužjake. Mužjaci imaju plavo, zeleno ili isključivo zeleno perje i jednu šaru na repu koja podseća na oblik oka. Kada rašire svoj rep stiče se utisak kao da vas posmatra stotine očiju. – priča nam Jelena Toljagić, biolog i edukator ZOO vrta na Paliću, a potom dodaje da rep paunovima služi za udvaranje ali i za plašenje grabljivica. Za potpuni razvoj repa potrebne su tri do četiri godine.

Prema Jeleninim rečima, polnu zrelost dostižu sa dve godine, ženke mogu da imaju od četiri do šest jaja na kojima leže oko četiri nedelje, tačnije od 28 do 31 dan, u gnezdima koja prave na zemlji. Bebe pauna su po boji iste kao i majke, njihov pol ne može odmah da se odredi jer tek sa 6 meseci mužjaci počinju da dobijaju boju.

Paunovi su društvene životinje, vole da žive u grupama ali samo sa svojom vrstom, ne vole strance. Prijateljski su raspoloženi prema ljudima ali vole pažnju, traže publiku i vole da se šepure i privlače svojim repom.

– Paunovi ne vole zmije i rado će se sa njima boriti, neće imati problema da ih svojim kljunom i nogama usmrte. Kada ubiju manju zmiju, nju će i pojesti baš kao i manje guštere ili miševe. Zbog toga ove ptice spadaju u svaštojede, jer se osim bobicama i zrnevljem, hrane i mesom. – priča nam Andrijana Tot, a potom objašnjava da su zbog ove svoje vrline, kao i zbog raskošne lepote, paunovi često držani kao kućni ljubimci, pre svega u palatama maharadža, a kasnije i po evropskim dvorovima.

Naše sagovornice dalje objašnjavaju da su paunovi dnevne životinje koje su aktivne od ranog jutra, međutim kada dođe prvi sumrak, paunovi se povlače i traže uzvišena mesta gde će spavati. To su najčešće krošnje nižeg drveća. Zanimljivo je reći i to da osim svoje lepote, paun svojim repom proizvodi i zvučne efekte vibriranja koje ženka, uz pomoću svoje kresre na glavi koja podseća na krunu može da oseti.

U edukativnim programima ZOO vrta Palić, paun je veoma česta tema, a edukator, Jelena Toljagić kaže da je deci ova ptica veoma dobro poznata i da mališani o njoj dosta znaju, no ipak, nikada ne ostaju ravnodušni na momenat kada mužjak pauna raširi svoj raskošni rep kao lepezu i njim počne da izvodi svoj čarobni ples. Mužjaci svoje perje iz repa odbacuju ubrzo nakon parenja, a radnici ZOO vrta redovno sakupljaju ovo perje i ostavljaju ga pored kaveza za sve posetioce vrta, pre svega za decu, koja bi ovakav suvenir želela da ponesu za uspomenu.

Osim svoje druželjubivosti prema ljudima, poslovođa ZOO vrta Andrijana Tot tvrdi da su paunovi veoma prijateljski naklonjeni i jedni prema drugima i rado će se igrati. Kada to čine, najčešće da se vijaju ali tada neće bežati na sve strane već će se držati grupe i tričati u istom pravcu.

ZOO vrt na Paliću ima 12 odraslih paunova, i nekoliko beba. Od tih 12, jedan je beli, dva su crnokrili paunovi, varijacija indijskih paunova, a ostali su klasični indijski. Deo tih paunova, kako nam Andrijana priča, došao je iz zaplene 1. decembra 2019. godine iz Srpske Crnje. Beli paun živi zajedno sa ostalim paunovima ali se plava, indijska paunica nikada neće pariti sa njim, za dalji razvoj potomstva potrebna je ženka belog pauna.

Osim ovih 12 jedinki, posebni, 13. paun je ujedno i jedan od zaštitnih znakova ZOO vrta Palić i svojevrsna znamenitost hortikulture koja u njemu postoji skoro 40 godina. Reč je o “Cvetnom paunu” koji se nalazi u blizini ulaza u ZOO vrt Palić i predstavlja krunu ove botaničke bašte. Osmislina ga je inženjerka hortikulture palićkog ZOO vrta, Helena Saghmeister, još početkom osamdesetih godina prošlog veka. Cvetni paun dva puta godišnje menja svoje “perje”, sredinom proleća i početkom jeseni, kada se za njegovo ukrašavanje brižljivo bira između četiri i pet vrsta cveća koje će da ga krase. Za lep i raskošan rep Cvetnog pauna potrebno je oko 5000 sadnica. Svako ko poseti ZOO vrta na Paliću može se pohvaliti da je obišao vrt tek kada se slika sa ovim cvetnim lepotanom.