Kraj septembra u ZOO vrtu Palić bio je veoma dinamičan i angažovan jer je vrt, u saradnji sa Akademijom za dobrobit i trening životinja EAZA-e, Evropska asocijacija ZOO vrtova i akvarijuma, organizovao seminar i radionicu o dobrobiti životinja “Animal Welfare Workshop” u trajanju od 4 dana. 

Na seminaru je učešće uzelo nekoliko delegacija, tačnije 42 učesnika iz 11 ZOO vrtova. Pored domaćina iz palićkog ZOO vrta seminaru su prisustvovali predstavnici Beo Zoo vrta, ZOO vrta iz Jagodine, Bora i ZOO vrta Vrnjci, kao i kolege iz inostranstva, iz Skoplja, Ljubljane, Osijeka, Zagreba, Segedina i Sarajeva. Predavači na radionicama bili su eminentni stručnjaci, Kai Mattsson ispred Meritime Concalting-a iz Finske, Elly Neuman koordinator za dobrobit, trening i obogaćivanje iz zoološkog vrta porodice Tiš u Jerusalimu i Ellen Williams, predavač ponašanja i dobrobiti životinja na univerzitetu “Harper Adams” u Njuportu. Četvorodnevno druženje predstavnika i timaritelja pomenutih ZOO vrtova činili su teorijski i praktični deo gde se učilo o osnovama dobrobiti životinja, ali i o načinima povećanja kvaliteta života životinja u zatočeništvu. Iskustvo je najznačajnije bilo za one osobe koji svakodnevno rade sa divljim vrstama životinja, sa ciljem da se poboljšaju uslovi dobrobiti životinja.

Najbitniji deo radionica bila su predavanja o dobrobiti životinja, gde su svi prisutni imali priliku da uče zašto je dobrobit životinja važna u modernom ZOO vrtu, koji su njeni okviri i domeni u sklopu kojih se može delovati kako bi se svakoj jedinki poboljšao kvalitet života u vrtu.

– Ova četvorodnevna interaktivna radionica je omogućila svim učesnicima da izgrade znanja o dobrobiti životinja ali i da razumeju suštinu dobrobiti životinja. Učili smo kako se sprovode procene dobrobiti životinja, kako da ciljano obogatimo život i okolinu u ZOO vrtu, praktične veštine i primenjeno rešavanje problema dobrobiti životinja. Okviri za dobrobit životinja podeljeni su u pet domena procene, a učesnici su mogli da indentifikuju različite aspekte brige o životinjama. Tih pet domena podeljeni su u dve kategorije gde ishrana, životna sredina, zdravlje i bihevioralne interakcije predstavljaju ulaganje u samu dobrobit, dok je mentalno stanje posebna kategorija koja je ujedno i pokazatelj uspešnosti prethodna četiri domena. – objašnjava Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić, jedna od učesnica seminara i radionica Akademije EAZA-e.

Prema njenim rečima, bihevioralne interakcije bila su tema o kojoj se najviše razgovaralo, a radionica je pre svega bila namenjena timariteljima jer se oni u vrtovima svakodnevno brinu o potrebama životinja.

– Ne treba da gledamo šta mi mislimo da je dobro za životinje, već da shvatimo šta je to što je životinji bitno za život u ZOO vrtu, pre svega kroz posmatranje. Upoznali smo se sa afektivnim stanjima koja su vezana za najrazličitije situacije, a koja mogu da dovedu do pozitivnih i negativnih iskustava. Bitno je da posmatramo da li okruženje zadovoljava biološke i individualne potrebe životinja, moramo da gledamo potrebe određene vrste ali su podjednako važne i individualne potrebe svake životinje, izbori i izazovi sa kojima se jedinke sreću tokom dana, kao i posmatranje reakcija životinje na date izazove. Uz posmatranje, veoma je važno voditi i beleške, pratiti kako će životinja da reaguje na iskustva koja je okružuju jer na osnovu dobrih i loših iskustava dolazimo do suštinskih saznanja koja su najbitnija. Takođe smo naučili kako da prepoznmo “stereotipije”, negativna ponašanja, na osnovu kojih se kod životinja rade pozitivne promene, unošenjem novina. – objašnjava poslovođa ZOO vrta, Andrijana Tot.

Dobrobit životinja meri se preko više faktora, a naučnici godinama unazad rade na poboljšanju načina za pravljenje procena o dobrobiti. Nekada su se najviše procenjivale subjektivne mere i stanja, ali moderni ZOO vrtovi sada menjaju ove alate, ono što se danas smatra kao dobrobit ne znači da će kroz deset godina imati jednaku važnost, standardi dobrobiti konstantno rastu i usavršavaju se.

– Ni potrebe životinja nisu uvek iste, mlade jedinke će imati drugačije potrebe od starijih životinja, tako na primer bebe primata vole da su u grupama, da se igraju i uče jedni od drugih dok će starijim jedinkama više prijati osamljenost i manje interakcija, svaka jedinka se gleda sa biološke ali i sa individualne strane, najbitnije u svemu je dobro poznavati životinju. – poručuje naša sagovornica.

Seminar je za sve timaritelje, osim teorijskog dela, činio i kreativni deo gde je svaki učesnik dobio određenu životinjsku vrstu, plavu streličastu žabu, sumatranskog tigra i komodo zmaja za koju je uz pomoć figurica, plastelina, kamenja, grančica i trave trebao da napravi maketu ispusta za datu vrstu, na osnovu teksta koji je sadržao informacije o jedinstvenim potrebama te životinje. Maketa ispusta morala je biti sačinjena tako da sredina u njoj za životinju bude stimulativna, a takođe je morala da zadovolji i pet osnovnih faktora dobrobiti.

Radionice i praktični rad na ispustima, bila su prilika da se stečeno znanje pokaže i u praksi. Palićka radionica o dobrobiti životinja fokus je imala na prstenorepim lemurima, kojima je, zajedničkim snagama, obogaćen životni prostor u unutrašnjem i spoljašnjem ispustu.

– Dodate su nove lestve, kućice, prepreke za skakanje, skrovišta, šator, ljuljaške. U četvrtak su timaritelji sami, u saradnji sa instruktorima i veterinarima, pripremali i osmišljali ove sadržaje. Kasnije smo pregledali da li su te novine dobre za naše životinje, da li će one biti bezbedne, pa smo u petak, od materjala iz ZOO vrta pravili sve te predmete, učili smo da se snađemo i stvaramo sadržaje upotrebom drveta, plastike, gume, i svega što je dostupno. Tendencija u modernim vrtovima je da se koriste postojeći materjali, da se ne kupuju sve nove strari. Takođe smo se bavili hranilicama, pravili smo nove, zanimljive predmete za hranjenje gde životinje moraju da istražuju i da se potrude da bi došli do hrane, to je dobro za njih jer su u pitanju divlje životinje koje nisu navike da hranu dobijaju na tanjiru, već su vođene instinktima i znaju da se oko hrane mora potruditi. Ovakvim “angažovanim hranjenjem” životinje zadovoljavaju i druge instinkte, srećnije su. Hranjenje nije samo zadovoljavanje potrebe za glađu već treba da predstavlja i sitimulacija životinja. – kaže Andrijana Tot.

Svi učesnici seminara i radionica poneli su najpozitivnije utiske iz ZOO vrta Palić. Sklopljena su nova prijateljstva, razmenjene sjajne ideje. Mnogo toga se naučilo, stekla su se važna saznanja ali u bolovi u leđima.

– Gosti su poneli veoma pozitivne utiske iz našeg ZOO vrta. Ima li smo instruktore iz udaljenijih zemalja, bili su oduševljeni što je palićki ZOO vrt u prirodnom okruženju, što nema betona i što životinje provode vreme na prirodnoj podlozi, što imaju mnogo prostora i slobode u svojim volijerama. Takođe su se oduševili time što smo svi bili angažovani, spremni da pomognemo jedni drugima. Jedina moja zamerka je što smo svi u vrtu aktivni i jako malo vremena provodimo sedeći. Ova predavanja su trajala po osam sati, a svi mi smo pomalo i zaboravili kako je sedeti u školskim klupama, odvikli smo se od tvrdih stolica. – poručuje kroz osmeh Andrijana Tot zahvalna što je imala priliku da bude učesnik modernih, inovativnih radionicama gde su svi članovi bili deo jednog velikog tima koji vodi računa o dobrobiti životinja.