Poznata je kao „životinja sa hiljadu legendi“, a ljudska civilizacija bila je njom opčinjena još od drevnih vremena. Eland antilopa (Taurotragus oryx) je snažna i  jednostavna životinja, a simboliše vreme kada je priroda vladala Afrikom. U to prastaro vreme, antilope su služile kao hrana ali i duhovna inspiracija praistorijskim narodima južne Afrike gde zauzimaju istaknuto mesto u kamenoj i pećinskoj umetnosti širom regiona.

Zbog svog zlatnog krzna, elan je u narodima bio poistovećivan sa suncem, drevna zulu plemena smatrala su da se eland rađa iz sunčevih zraka. Zulu narod ih je zvao „Mpofu“, a ovaj termin ljudi su prisvojili i za sebe, kao vrlo često prezime. Eland je bio centralna figura za kulturu južnoafričkog regiona, kako je u to vreme smatrano, izvor nadprirodne moći koji zulu šaman može da iskoristi kako bi putovao u zemlju duhova, da bi izlečio svoj narod, stvorio kišu ili promovisao društveni stav i borio se protiv zla. Veličanstveni eland uvijenih rogova sve do danas, ostao je simbol uzvišenosti, hrabrosti, ali i nežnosti, lepote i poštovanja.

Eland je vrsta antilope iz istočne i južne Afrike, a naučno ih je prvi opisao Peter Simon Pallas, 1766 godine. Ona je jedna od najvećih antilopa na svetu. Pripada potporodici antilopa sa spiralnim rogovima, zajedno sa kuduom, i „bušbak“ antilopom. Elen antilope su tihe životinje, njihov pokret je elegantan, a njihovi rogovi dugi i spiralni. Dosta su stidljivi i retko se viđaju u savanama, jer brzo uteknu ukoliko se osaćaju ugroženo ili izloženo. U taksonomiji se klasifikuju dve vrste, džinovski i obični eland. Među njima nema mnogo razlika, čak ni u visini, najveću razliku predstavlja mišićna masa koja je kod džinovskog elanda izraženija. Dinovski eland nastanjuje centralnu i zapadnu Afriku, a obični živi u južnoj i istočnoj, od Kenije do Bocvane. Obični Elandi naseljavaju južnoafričke visoravni, Etiopiju, većinu sušnih zona u južnom Sudanu, zapadnu Angolu, Namibiju i druge delove južne Afrike. Vole da žive u polusušnim oblastima koje imaju mnogo žbunja, naseljavaju čak i obronke šuma i vrhove planina ali izbegavaju duboke, guste šumske predele. Takođe ne vole ni močvare, pustinje i veoma otvorene travnjake. Više vole da su okružene bujnom vegetacijom, rastinjem i grmljlem. Mužjaci obe vrste mogu dostići do jedne tone i visinu koja u grebenu iznosi 1,7 metara, dok su ženke upola lakše i sitnije.

– Eland su spiralnoroge antilope, a njihova dlaka se razlikuje od geografskog područja u kojem žive. Elandi sa severa imaju karakteristične bele pruge preko torzora, od dve pa čak do 15 pruga, na nogama imaju tamne podvezice, a duž kičemnog stuba imaju crnu dlaku koja ga opisuje. Takve karakteristike antilope sa juga nemaju. Osim grube, četkaste grive, dlaka im je glatka, ženke imaju svetliju, žuto smeđu dlaku, dok je kod mužjaka ona tamnija i zna da, kako životinja stari, dobija plavkasto-sivu boju. Mužjaci takođe imaju vertikalne pruge preko bokova, kao i gusto krzno na čelu koje je sačinjeno od grube, tamne dlake koja se spušta niz vrat. Imaju viseću kožu, klapnu, na vratu koja je kod mužjaka mnogo više izražena i na kojoj se takođe nalaze crne, četkaste dlake. Oba pola imaju rogove sa stabilnim, spiralnim grebenom, a rogovi su vidljivi čak i kod novorođenčadi – priča nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta Palić i dodaje da rogovi kod antilopa brzo rastu, već tokom prvih sedam meseci.

Mužjaci imaju deblje i kraće rogove u odnosu na ženke, njihova dužina kod mužjaka iznosi od 43 do 66 cm, dok su kod ženki od 51 do 69 cm. Naša sagovornica potom nam priča da mužjaci rogove koriste tokom sezone parenja, u sudaranju glavama sa rivalima, dok ženke njima štite svoje mlade od predatora, divljih mačaka, hijena, divljih pasa i krokodila. Prema njenim rečima, eland antilope se obično hrane noću, kada se na vegetaciji nakuplja više vlage iz vazduha, čime obezbeđuju veći sadržaj vode u organizmu. Kada im je vruće tokom dana, često se odmaraju u hladovini, a da vodu ne bi gubili, u stanju su da svoju telesnu temperaturu podignu i za sedam stepeni Celzijusa. U pitanju su životinje koje su veoma društvene i žive u krdima koja broje od 25 do 60 jedinki, mada mogu da se okupljaju i u velikim grupama koja broje više od 1000 antilopa, a to se najčešće dešava tokom kišne sezone. Krda formiraju zreli mužjaci koji imaju više ženki, sa potomstvom. Ženke su više nomadske jedinke nego mužjaci koji nisu mnogo teritorijali ali su dosta posesivni kada su njihove dame u pitanju, zbog toga su ženke te koje se sele, a mužjaci ih prate. Izgleda se kod elanda zna ko je glava porodice.

– Ove antilope su biljojedi koje jedu lišće, travu, semenke, razne krtole, žbunje i koru drveta. Pare se tokom cele godine, obično kada se okupljaju na ravnicama gde dolaze na ispašu, gestacija traje od osam i po do devet meseci nakon koje rađaju jedno tele, u retkim slučajevima i blizance. Bebe veoma brzo rastu i brzo se odbijaju od majki, već nakon šest meseci, mada ostaju u njihovoj blizini do dve godine i uglavnom se igraju i rastu sa svojim vršnjacima. Nakon toga, napuštaju svoje i pridružuju se nekom drugom krdu. Reproduktivnu zrelost ženke postižu sa jedne do tri godine starosti, a mužjaci sa četiri do pet godina. – objašnjava poslovođa palićkog ZOO vrta, Andrijana Tot, a potom nam otkriva još jednu pojedinost ovih gorostasa. Naime, kada govorimo o parenju eland antilopa, za njih je zanimljivo da se kod mužjaka javlja kliktanje ili klecanje kolenima, čime alfa mužjaci dokazuju svoju dominaciju.

– To je glasno klecanje koje za njih predstavlja znak snage i autoriteta, ali i afekcije prema ženkama. Klecanje određuje pristup ženkama u stadu, oni se retko bore i pre će klecati kolenima da bi pokazali svoju snagu. Te „klikove“ proizvode prednjim nogama dok hodaju, zvuk podseća na kastanjete i može se čuti stotinama metara što ih ponekad odaje i kod predatora. Na Univerzitetu u Kopenhagenu naučnici su se, nakon istraživanja u sprovedenog u Keniji, usaglasili da kliktanje ustvari pruža tačnu meru veličine i borbene sposobnosti jedinke. Kliktanje stavaraju elandove tetive dok klize preko kostiju kolena i tada vibriraju kao strune. Kako eland raste, tetive postaju duže i šire, a zvuk kliktanja se produbljuje što dodatno govori o statusu životinje. Elandi nisu borbeni i više na ovakav račun vole da rešavaju nesporazume, nego da rasipaju svoju energiju – objašnjava nam naša sagovornica dok mi pokušavamo da zamislimo koliko impresivno deluje mužjak antilope kada ugleda ženku i počne da kleca svojim kolenima.

Eland antilope nisu brze i njihova maksimala brzina može biti do 40 km/h, ali zato mogu odlično da skaču u vis, i do dva metra, a to im takođe omogućavaju jake, povremeno klecajuće tetive. Njihov životni vek je od osam do deset godina, a u zatočeništvu mogu da žive i do 25 godina.

Palićki ZOO vrt ima šest eland antilopa.

– U jednom ispustu imamo dva mužjaka, ženku i dva mladunca, dečaka Fiću koji je rođen 11. januara ove godine i devojčicu Fionu koja se rodila 24. aprila, takođe ove godine. U ispustu sa nojevima i zebrom živi još jedan, mlađi mužjaka koji je pristigao iz Beo ZOO vrta i kojeg naše matično krdo još uvek nije prihvatilo. Sa zebrom Čikošem i nojevima se lepo slaže, baš kao što to antiloše čine i u prirodi, a kada mlada ženka poraste, onda ćemo pokušati da ih spojimo kako bi zasnovali novu porodicu. Moram i to da naglasim da sam, obilazeći razne vrtove, primetila da su naše eland antilope nekako veće i lepše. Dok traju leto i vreli dani, elandi obožavaju prskalice koje im uključujemo. Često kada šetam kroz vrt i idem do prihvatilišta, prolazim pored njih, pa sam primetila da me prate i žele da priđu. Najviše se obraduju ako im u prolazu ponudim neki maslačak, list ili zovu. Naši timaritelji mogu i da ih pomaze, ali kada radimo nešto komplikovanije u njihovom ispustu, tada uvek više timariteljla mora da bude prisutno jer su u pitanju plahovite ali jake životinje koje bi mogle slučajno da nas povrede – završava Andrijana Tot dok posmatra ove lepotane kako upijajući tople zrake novembarskog sunca uživaju u ZOO vrtu.

Osim svega pomenutog, elandi su popularnost na svom matičnom kontinentu stekli i zbog mesa i mleka. Naime, njima za odgoj treba manje vode nego kravama muzarama, njihovo mleko ima više mlečne masti i ne mora da se čuva u fružideru, a može da traje i do osam meseci ukoliko se pravilno pripremi. Eland antilope mogu da se ukrštaju sa domestifikovanima kravama i bivolima gde će mladunče uvek biti sterilno. Uništavanje prirodnih staništa dovelo je do drastičnog smanjenja elanda, međutim u divljini ih još uvek ima 136.000 pa su klasifikovani kao najmanje ugrižena vrsta antilopa. Umesto da ih lovimo, trebali bi da uživamo u njihovoj fantastičnoj pojavnosti, a ukoliko vam se neka od ovih antilopa dopadne, pokušajte da u njihovom prisustvu klecate i klikćete kolenima, elandima će to biti siguran znak da su voljeni i cenjeni.