U životinjskom svetu mnogo je onih koji bi voleli da se okite titulom kralja, iako se zna da krunu može nositi samo jedan. Pa ipak, ako kruna ne mora biti od zlata i dragog kamenja, možda se na glavu može staviti i neka od pruća, voća i cveća, pa umesto da simbolizuje hrabrost i ravnopravnost, ona može biti simbol i ludosti, nestašluka i dobre zabave. Baš takvu krunu nosi Kralj Džulijan XIII, umišljeni prstenorepi lemur, tobože kralj, koji obožava da kinji svoje sluge, podsmeva se pingvinima i koji, kad god nađe za zgodno, obožava da „pleše, pleše“ u ritmu vesele muzike. Ovog šašavog i veselog kralja svi dobro poznajemo kao junaka iz crtanog filma, međutim koliko je on dobar predstavnik lemura i jesu li oni zaista toliko bezbrižni i veseli, morali smo da proverimo u ZOO vrtu Palić koji u svojoj životinjskoj kolekciji ima nekoliko primeraka. Na osnovu iskustva sa njima proverićemo priznaju li oni Džulijana za svoga kralja.

Lemuri su endemska vrsta Madagaskara, njegov su simbol i zvanična maskota ugroženih vrsta ove zemlje gde su široko poznati, a na malagazi jeziku poznati su pod imenom „maki“. Poslednji petak u oktobru je Svetski dan lemura, a prethodi mu i Festival lemura koji je nedelju dana ranije. U pitanju su najstariji živi primati na planeti, a njihova priča počinje još pre 70 miliona godina. Neki naučnici smatraju da su pre oko 65 miliona godina lemuri na plutajućoj vegetaciji „splavarili“ indijskim okeanom sve do ostrva Madagaskar koje su naselili, a da su se tokom narednih 10 miliona godina razvijali i evoluirali, što je dovelo do široke diverzifikacije od 112 vrsta koje danas postoje. Lako je napraviti grešku i smatrati da su lemuri majmuni. Iako imaju mnogo zajedničkog sa majmunima i pripadaju redu primata, unutar same porodice primata postoji podela na prosimijane, majmune i čovekolike majmune. Lemuri pripadaju prosimijanima, što ujedno znači da su nastali pre majmuna. Usled velikog broja vrsta, ove životinje možemo pronaći u raznim oblicima i veličinama, od miš lemuira koji je težak svega 30 grama do najtežeg „indri“ lemura koji je težak od 6 do čak 9,5 kg. Subfosilni zapisi pokazuju da su Zemljom nekada koračali i sada izumrli lemuri koji su bili teški do neverovatnih 85 kg što znači da su bili veličine gorila. Broj lemurskih vrsta se i dalje menja zbog novih otkrića na zagonetnom ostrvu Madagaskar.

Prsteroneri lemur, na latinskom „lemur catta“ zbog svog izgleda nalik mačjem, je veliki strepsirin, primat sa vlažnim nosom poznat još i kao „mokronosac“.

– Pripada porodici „lemuridae“ i jedini je član roda lemur. Određeni eksperimenti pokazali su da ove životinje, u odnosu na više primate tj simijanse, nemaju proporcialno veliki mozak. No ipak, u stanju su da organizuju određeni redosled i da preferencialno biraju alate na osnovu funkcionalnih kvaliteta, koje će koristiti kako bi se snašli i hranili. Imaju usko lice i njušku nalik lisici. Njihovi repovi su prstenasti, žbunasti i uvek imaju 13 belih i 13 crnih prstenova, s tim da je prvi uvek beli prsten što znači da je kraj repa uvek crn. Rep, iako duži od tela, ne služi za hvatanje već za održavanje odlične ravnoteže, za komunikaciju i grupnu koheziju. Njihovo krzno je sivo sa izraženim, belim grudima i licima i crnom maskom preko očiju. Raskošno krzno je toliko gusto da čak i najjača mašinica za šišanje ima problema da prodre kroz dlaku – priča nam Andrijana Tot, poslovođa palićkog ZOO vrta i dalje objašnjava da, iako lemuri imaju blage varijacije u predelu lica, među njima ipak ne postoje jasne polne razlike. Zbog načina na koji im dlaka na glavi raste, krzno se pri vrhu formira u „krunu“, upravno nalik na onu koji nosi kralj Džulijan, a ispod kraljevske krune krase ih oči koje su uglavnom boje ćilibara iako neki mogu imati i plave oči.

Pretenorepi lemuri su rasprostranjeni po južnom i jugozapadnom Madagaskaru, gde obitavaju u priobalnim šumama i gustoj mlečiki, preferiraju šumska područja, ali se mogu naći i polusušnim predelima, među bodljikavim žbunjem i stenovitom vegetacijom. Ekološki su fleksibilni i susreću se sa najekstremnijim vremenskim uslovima velikog Madagaskara, mada tokom zime traže toplija utočišta. Dnevne su životinje i aktivne su uglavnom na drveću, od krošnji do nižih nivoa, ali se mogu videti i na zemlji jer tokom dana menjaju svoj položaj u zavisnosti od toga da li se hrane, doteruju, istražuju, odmaraju, izbegavaju predatore ili posmatraju. Veoma su okretni, spretni i odlično se kreću po granama.

– Bude se u zoru, od pola šest do pola devet kada počinju da se kreću, sunčaju i hrane, tada se grupe često dele u podgrupe gde se šire na rasponu od 20-30 metara. Oko podne odmaraju na nekom drugom mestu gde se timare i dremaju, a odmor traje do četiri sata pa su prilično fleksibilni u svojim aktivnostima. Obožavaju da se sunčaju pa ćete ih u ZOO vrtu na Paliću tokom zimskog perioda videti kako sede pored prozora da bi upijali sunčeve zrake, u svojoj „joga lemur pozi“. Taj položaj im zapravo pomaže da absporbuju što više toplote, najviše putem tanke dlake sa unutrašnje strane ruku i na stomaku. U rano popodne trupa ponovo odlazi da se hrani na neko novo mesto. Hranjenje traje od tri i pet popodne, a nakon zalaska sunca vraćaju se na mesto za spavanje, oko 19 časova. Noću spavaju na drveću i svako veče biraju drugačija stabla za spavanje. Mogu biti aktivni i noću ali će se kretati samo po stablima koja su odabrali kao mesta za svoj počinak – poručuje Andrijana Tot dok detaljno opisuje dnevne navike lemura. Slučajući je, stiče se utisak da su ove životinje zaista verni sledbenici svog veselog kralja kojem su ples i lenčarenje draži od bilo kakvog posla.

Lemuri su veoma društvene životinje koje žive u grupama sačinjenih od više mužjaka i ženki gde je odnos polova približno 1:1. Prema rečima naše sagovornice, ženke u srodstvu čine jezgro grupe, a preostala novorođenčad, mladunci iz prethodnih legla, mužjaci i napušteni, usvojeni mladunci predstavljaju ostatak grupe što u senku baca teoriju o kralju Džulijanu i u prvi plan zapravo stavlja kraljicu kao „vrhovnog vladara“.

– Njihovo društveno ponašanje nalikuje babunima i makaki majmunima. Veličina jedne grupe je od 3 do 27, s tim da je prosek od 13 do 18 jedinki. Ženke provode život u grupi u kojoj su se rodile dok mužjaci odlaze u nove grupe kada dostignu polnu zrelost sa oko tri godine. Grupe su u stanju da pređu i do šest kilometara kako bi pronašli hranu, to ujedno predstavlja i njihovu glavnu aktivnost. Traganje za hranom je razlog zbog kojeg lemuri i u vrtovima dobijaju hranu koja je sakrivena ili postoje prepreke da bi se do nje došlo, oni vole izazove i na taj način im se budi zainteresovanost za hranjenje. Možda će čitaoce iznenaditi, ali grupe lemura često znaju biti agresivne prema drugim grupama na graničnim područjima teritorija. Ženke biraju mužjake za parenje, a jači pol ima hijerarhiju u dominaciji. Kod ženki hijerarhija nije linearna i ćerke ne nasleđuju majke, već za svoj položaj moraju da se izbore. Društvena povezanost se jača timarenjem, naime svi prosimijanu imaju donje zube koji štrče iz vilice i formiraju prirodni češalj koji koriste za timarenje svog ali i tuđeg krzna. Agresivnst se pojačava tokom parenja, lemuri nižeg ranga će gledati da izbegnu sukob dok će se stariji u njega upuštati. Ovakvo ponašanje posebno otežava formiranje grupa lemura u ZOO vrtovima jer iziskuju mnogo adekvatnog prostora. Agresivnost uključuje jurenje, ćuškanje, griženje, a granice teritorija jasno se obeležavaju mirisom tako što trljaju dlanove, perianalne i pljuvačne žlezde o drveće u svom staništu čime se jasno ostavljaju i informacije o starosti i polu životinje, što je važan deo komunikacije lemura. Lemuri mogu da ispuštaju 15 vrsta zvukova pomoću kojih komuniciraju, a njihovo oglašavanje može se čuti i do 1000 metara – objašnjava nam Andrijana i dalje navodi da su lemuri svaštojedi kojima brst čini veliki udeo u ishrani. Jedu još i divlje voće, lišće i cveće, a takođe i semenke, koru i sok drveta. Lišće i mahune drveta tamarind su im omiljena poslastica. U njihove predatore ubrajaju se fose, jastrebovi, kopnene boe, cibetke, domaće mačke i psi.

Ženke svoju prvu bebu rađaju sa tri godine, a nakon toga jednom godišnje, svake godine. Parenje počinje sredinom aprila, a nakon četiri i po meseca, sredinom avgusta i septembra majka na svet donosi jedno ili dva mladunčeta. Zanimljivo je napomenuti da se beba lemur za majku drži okrenuta prema njenom stomaku ali nakon samo dve nedelje, beba se premešta na leđa svoje majke i počinje lagano da se osamostaljuje. Tada poput veštog kaskadera, počinje da pokazuje svoje jahačke sposobnosti, jureći na majčinim leđima kroz šumu, u skokovima sa drveta na drvo. O potomstvu se brine cela grupa, a nakon otprilike pola godine mladunci postaju samostalni.

„Lemursko kraljevstvo“ ZOO vrta na Paliću sastoji se iz 11 jedinki, a zbog njihove agresivnosti i načina ponašanja podeljeni u više grupa.

– Jednu grupu čine Nila, Mili, Debi i Sem, drugu Marina, Pipi, Poli i Pablo, a njima se priključuju i Timi i Megi, dok Mona voli da boravi sa crvenotrbim lemurom Žoržom. Ono što bih mogla reći o njihovom ponašanju jeste da su radoznali i vole da skoče na svog timaritelja, da ga gledaju, posmatraju i pipkaju ali nikako ne i da oni budu dirani ili hvatani jer tada beže. Najbolji način da se sa njima sprijateljimo je putem hrane, ako im je polako ponudimo. Tada će prići i nežno će uzimati hranu iz ruke – kaže nam poslovođa ZOO vrta Palić, Andrijana Tot, a ova pojedinost ujedno je možda najsličnija sa poznatim lemurom iz crtanog filma koji takođe ne voli da mu se diraju noge i ruke, već da samostalno pleše uz muziku koju naziva „kongaga“.

Lemura u prirodi žive samo na Madagaskaru, a iako se smatra da njihova trenutna populacija broji preko 100.000, oni se ipak nalaze na CITES-ovoj listi ugroženih životinja, najviše zbog gubitka staništa jer se njihove šume seku i spaljuju radi povećanja industrije iskopavanje drvenog uglja. Veliku pretnju takođe predstavljaju i lov, hvatanje i prodaja lemura kao kućnih ljubimaca. Nakon svega što smo o njima naučili, dolazimo do zaključka da ove prelepe životinje ipak nisu najbolji izbor za kućnog ljubimca, već da se najbolje snalaze u divljini ili u ZOO vrtovima, gde do mile volje mogu da „plešu, plešu“ i budu ono što zaista jesu, kraljevi dobre zabave.