Srpska pravoslavna crkva i pripadnici pravoslavne veroispovesti danas, 19. januara proslavljaju “Bogojavljenje”, jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava uoči slave posvećene svetom Jovanu Krstitelju koja je 20. januara.

Prema starom predanju, Bogojavljenje se praznuje neposredno pre nego što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Kako legenda kaže, u bogojavljenskoj noći otvorila su se nebesa i Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista, dok se sa neba začuo glas Boga sa porukom: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ U narodu se Bogojavljenjem završavaju nekršteni dani, koji se broje 12 dana posle Božića, tada nema krštavanja jer Isus Hrist još uvek nije bio kršten pa se zato ovaj praznik zove još i Vodice ili Vodokršće, a ovi nazivi potiču od “bogojavljenske vodice” koja se toga dana uvek osveštava u crkvi i deli narodu jer se veruje da ima čudotvornu, lekovitu moć. Iz tog razloga postoji i verovanje da na Bogojavljenje treba otići u crkvu i uzeti Svetu vodu koja će se do naredne godine čuvati u kući kako bi čuvala dom i njegove ukućane od bolesti i uroka. U narodu je rašireno i verovanje da u noći uoči Bogojavljenja, 18. januara, otvaraju nebesa i da na njima ukazuje Bog. Tada treba poželeti jednu želju koja će se ostvariti ukoliko nam se srce bilo čisto. Takođe postoji i verovanje da neudate devojke treba da stave ogledalce pod jastuk, jer kog muškarca te noći budu sanjale, za njega će se udati.

Na Bogojavljenje se ukućani, gosti ali i dragi ljudi pozdravljaju sa “Bog se javi”, na čega se otpozdravlja “Vaistinu se javi”. Veruje se da ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili ukoliko bude padao sneg, prema predanju, godina će biti rodna i bogata, a ako bude vedro i toplo, godina će biti sušna i oskudna.