Svako godišnje doba ima svoje čarolije i lepote ali nam možda najviše promena i prazničnog raspoloženja donosi zima. Priroda je naučila da, manje ili više, naše krajeve zaveje snegom i mrazom, pa umešto šarenih letnjih boja, sve postane srebrno belo. Životinje se tokom zime na različite načine adaptiraju kako bi preživele hladno vreme. Neke zimu ne vole pa, poput ptica selica, odlaze u toplije krajeve kako bi svoja krila i dalje širile na toplom, letnjem suncu, neke odluče da je bolje najesti se, pa potom punog stomaka, na mesec, dva zaroniti u zimski san i sanjati dok ono najgore i najhladnije vreme ne prođe i dok se ne pojave prve visibabe. Postoje i oni koji zimu i sneg obožavaju i jedva čekaju da ih već krajem jeseni priroda podari dužim, bogatijim krznom koje će ih lepo grejati kako bi se cele zime igrali, vijali i uživali u zimskim čarolijama. Kako to priroda, ali i njeni stanovnici i radnici pripreme ZOO vrt, ko zimu voli, a ko je nimalo ne čeka proverili smo u ZOO vrtu Palić.

– Kada je u pitanju obeležavanje novogodišnjih i božićnih praznika u ZOO vrtu, kroz program edukacije, mališani su od 01. decembra učestvovali u radionicama, u izradi ikebana. Sav materijal obezbedio je ZOO vrt Palić, deca su trebala da donesu samo poneku sveću, mašnu ili ukras koji žele da stave na ikebanu. Do kraja decembra su pravila ikebane i imali smo oko 1200 mališana na radionicama. Radionice je držala koleginica zadužena za botanički deo ZOO vrta, Ljiljana Cvetićanin, zajedno sa baštovanima koji sa njom rade na održavanju vrta, naravno i uz moju asistenciju. Svi učitelji su takođe rado pomagali deci, a pozitivno nas je iznenadilo da su mališani pokazali veliku dozu kreativnosti, nismo im mnogo morali objašljavati šta i kako treba da se radi, oni su to lako savladali i lepo su ikebane ukrasili ukrasima koje su doneli. Ikebane su posle nosili svojoj kući ili na neki novogodišnji, školski vašar – priča nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti ZOO vrta Palić i dodaje da vredni radnici ove ustanove nisu zaboravili ni ostale posetioce koji vrt vole da posete i kada je obavijen belim prekrivačem.

– Za sve naše posetioce, na dobro poznatom mestu, na krivini kod kamila, tokom zime pripremili smo jedan kutak gde svako ko želi može da se slika, okitili smo jelku, napravili smo drvene irvase, paketiće, zvezde od drveta sa mnoštvo sijalica, a jedan mali deo svega toga može se naći i kod cvetnog pauna. Ono što jeste interesantno je da svake godine, 01 januara imamo lepu posećenost vrta. To su mahom porodice sa malom decom, posetioci koji dođu da se odmore od gužve i galame i da uživaju na svežem vazduhu i životinjama – objašnjava nam Jelena dok pokazuje neke od ikebana koje je zajedno, sa mališanima subotičkih osnovnih škola stvarala.

Kada su životinje u pitanju, ljubav prema zimi i hladnijem vremenu stvara različite utiske. Pojedini jedva čekaju da svojim šapama zarione u sneg, a nekim se dovoljno i da im se njuškica malo smrzne, pa potom brzo natrag u topli brlog.

– Artički ali i evropski vukovi vole zimu i uvek joj se raduju. Naš mrki medved Medeni takođe voli zimu i može se često videti kako se igra u snegu. Pošto mede u zatočeništvu retko spavaju zimski san, i medvedi u našem ZOO vrtu ostaju budni tokom hladnih meseci i vole da se igraju, jedino je Goca spavalica i voli da dan provede ušuškana, bez obzira da li sijalo sunce ili padao sneg. Pošto ZOO vrt na Paliću ima i neke starije životinje, iako su naviknute na zimu, njima hladnoća ipak zna da smeta. Hijeni na primer teže pada visoka vlažnost vazduha i hladno vreme jer ima artritis. Slično je i sa tigricom, ako joj dan izgleda izgleda tmuran i hladan, promoliće glavu, osmotriti okolinu, ali neće želeti da izlazi napolje. Životinje koje sada nikako ne puštamo napolje jesu primati jer oni ne izlaze ukoliko je hladnije od 18 stepeni, eventualno u kasno proleće ili ranu jesen kada su lepi, sunčani dan pa mogu da borave na suncu. Najveći izazov su De brazza majmuni, nestašni mališani koji su rođeni za triatlon, toliko imaju snage za sve. Pošto su sada u zatvorenom delu, često se igraju električara, kopača, istraživača…pa su tako nedavno razmontirali lampu. Svako jutro dolazimo i čekamo da vidimo koji novi nestašluk su napravili. Zbog toga moramo da im smišlljamo igre i zagonetke, razne kutije koje će satima pokušati da otvore, pokvare kako bi došli do igračke ili kikirikija – priča nam Andrijana Tot, poslovođa palićkog ZOO vrta i dodaje da biljojedi uglavnom dobro podnose zimu i često borave napolju, osim ako zima nije oštra i jaka.

– Tada im stavljamo više slame kako bi im bilo toplo i kako bi u svom skloništu mogli da se ušuskaju. Bizoni dobro podnose zimu i vole hladnije vreme, a ako je neko oduševljen hladnoćom i snegom onda su to takini koji inače žive u snežnim predelima i kojima zima najviše prija, Uz njih su tu i alpake i škotska goveda. Na gmizavce moramo jako da pazimo, kod njih uvek moraju da budu precizni temperatura i vlažnost vazduha. Zeke takođe ne vole mnogo zimu, one pod zemljom imaju ceo sistem tunela u koje se sakrivaju i uživaju u toplom. Afričke puževe koje imamo, njih tokom zime stavlamo u hibernaciju, da bi spavali i bolje rasli, otprilike oko mesec dana borave na temperaturi oko 20 stepeni. Neki će se možda iznenaditi ali australijski papagaji takođe vole zimu i neće im biti hladno, jedino ih ne puštamo ukoliko su zime jake. Onaj ko još ne voli zimu i smrtzavanje to sam ja – kaže nam u šali Andrijana Tot dok navlači rukavice i kapu kako bi nas provela kroz vrt.

Nakon duže šetnje i obilaska ZOO vrta na Paliću, oaze za životinje i botaničke bašte sa mnoštvom biljaka, nalazimo se sa Sonjom Mandić, direktoricom ustanove, kako bi sumirali proteklu, 2023. godinu i upitali je za planove i želje u novoj, 2024. godini.

– Protekle godine za uskršnje, novogodišnje, prvomajske praznike i Dan grada imali smo različite vrste radionica, koje su pre svega bile predviđene za decu, ali tu su bile i izložbe namenjene i odraslima. Takav je plan i za sledeću godinu. Naravno, nastavljamo i sa edukacijama, u toku prvog polugodišta ove školske godine imali smo oko 8.100 mališana koji su sa učiteljima i učiteljicama dolazili kod nas i prisutvovali edukativnom programu. U vrtu postoje životinje od kojih ćemo neke češće, a neke ređe viđati u ispustima i volijerama tokom zime. Posetiocima skrećemo pažnju da kada dođu u šetnju, i kada njima možda dan izgleda lep kao za šetnju, postoji šansa da životinjama takvo vreme ipak neće odgovarati, pa će u tom trenutku biti unutra, ali to ne znači da možda neki sledeći put kada dođu, životinje neće biti napolju. Sa druge strane, u ZOO vrtu postoje objekti u kojima i sami posetioci mogu da se zagreju – Velika papagajnica i pogotovo Eko centar u kome se održava stabilna temperatura od 26 stepeni zbog kameleona, varanja, boa, pitona, iguana, patuljastih krokodila i kajmana koji su stanovnici te zgrade. Zoološki vrt Palić radi 365 dana u godini, uvek od 9h do mraka, a broj posetilaca je u 2023. godini prešao 150.000 – naglašava Sonja Mandić, direktor Palićkog ZOO vrta i dalje objašnjava da će svi posetioci koji se ovih dana nađu u vrtu, imati priliku da vide i neke nove životinje koje je ZOO vrt Palić obezbedio kako bi obogatio svoju zbirku.

– U decembru 2023. godine stigla nam je Janga, ženka persijskog leoparda iz Orse, Švedska, a pored novih hijena i grupe koatija koje očekujemo da se usele u naše volijere do proleća, rastu i prošlogodišnje bebe De brazza majmuna, škotskog govečeta, eland antilopa, alpaka, lama, bivola, nojeva, dikobraza, mara, rosi boa (vrste zmija), skarletnih ara i ono što je možda manje atraktivno za posetioce, ali vrlo značajno za zoološki vrt kao ustanovu koja se bavi konzervacijom vrsta – odraslo je mladunče beloglavog supa, strogo zaštićene vrste u Srbiji, a jedan odrasli beloglavi sup je nakon oporavka vraćen u prirodu u kanjon Uvca u saradnji više građanskih udruženja i javnih ustanova na čelu sa Ministarstvom zaštite životne sredine. Osvrćući se na aktivnosti u 2023. sigurno najteže je bilo u prihvatilištu koje se borilo sa prispećem jedinki iz čak 80 zaplena različitih državnih organa, kao i povređenih divljih životinja različitih vrsta koje su donosili sami građani kojih je bilo skoro 200. Za godinu koja je pred nama želimo da bude mnogo dinamičnija što se tiče popunjavanja planirane zbirke zoološkog vrta, novih sadržaja za posetioce i većih projekata, a da prihvatilište rasteretimo i što je moguće veći broj životinja vratimo u prirodu, a ako to nije moguće cilj nam je da ih uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine i međunarodnih organizacija smestimo u specijalizovana prihvatilista – poručuje za kraj direktorka Mandić.

Sada kada znamo da je ZOO vrt Palić jednako zanimljiv i zimi, kao i leti, dajemo preporuku svim čitaocima naših priča da obuku svoje kapute i upute se u vrt kako bi se i sami uverili kako stanovnici ove velelepne ustanove provode najhladnije mesece u godini i otkriju koji od njih će prvi krenuti tajnom stazom Deda Mraza.