Ako je lav kralj savane i prostranstva, a tigar car koji sakriven vlada u džungli, za leoparda možemo reći da su njegov domen krošnje drveća i visoko žbunje. Pritajeni lovac koji skrštenih šapa posmatra svet oko sebe i satima sedi u zasedi, u trenutku će se, poput munje sjuriti na žrtvu koja i ne sluti da će postati leopardov plen. Ove prelepe i grandiozne divlje mačke spadaju u jednu od pet vrsta velikih mačaka, od kojih četiri potiču iz roda „panthera“. Ime leopard, na latinskom „panthera pardus“, potiče od grčke reči leopardus, a ukupno postoji devet povrsta koje se razlikuju, pre svega po karakteristikama dlake. Ako pitamo naučnike, istraživače i fotografe, reći će nam da je u pitanju jedna od najizazovnijih životinja za praćenje u prirodi. Stidljivi, oprezni i neuhvatljivi, leopardi su mastori skrivanja jer se, zahvaljujući svojim neodoljivim šarama, neprimetno stapaju sa okolinom. Većina ljudi koji žive u predelima koje leopard naseljava, nikada tokom svog života nisu u prilici da ovu divlju mačku vide u prirodi.

Persijski leopard, lat. „panthera pardus saxicolor“, glavni junak današnje priče, poznat je i kao „kavkaski leopard“ i najveći je predstavnik svoje vrste. Veliki deo populacije ovih životinja živi u šumama Irana, Avganistana, Turkmenistana, Jermenije, Ažerbejdžana, Rusije, Pakistana i Turske. Persijskog leoparda nazivamo i kavkaskim, ali je do 1927. godine smatrano da su u pitanju dve različite vrste. Kasnije istraživačke studije u različitim oblastima Persije klasifikovale si ih kao istu vrstu. Filogenetička analiza pokazala je da persijski leopard pripada monofiletskoj grupi koja potiče od afričkog i arapskog leoparda. Leopardi se smatraju najinteligentnijim mačkama od svih, pre svega zbog svojih veština lova, ali i bekstva.

– Njihova prosečna dužina iznosi 150 cm, lobanja im je dosta duga, oko 18 cm kao i rep koji je 93 cm. Izledaju gigantski jer imaju zdepasto telo sa kratkim nogama, a njihova težina je obično oko 70 kg. U visinu mogu da rastu od 50 do 100 cm, mužjaci su veći od ženki i mogu da imaju od 37 do 90 kg, dok su ženke teške od 28 do 60 kg. Karakteristično za krzno leoparda su njihove rozete, pozadina tih rozeta ide od bledo žute do tamno zlatne boje, a u zavisnosti od oblasti u kojoj žive, boje pozadina rozeta mogu da se menjaju. Još jedna od karakteristika je i da rozete ne sadrže pege. Telo leoprada celo je prekriveno rozetama, jedino ih nemaju na stomaku i sa unutrašnje strane butina. Na glavi su one sitnije pa podsećaju na tufne – kaže nam Andrijana Tot, poslovođa ZOO vrta na Paliću.

Dok započinje svoju priču o leopardima, Andrijana poručuje da su u pitanju životinje koje se kreću jako brzo, mogu da trče do 58 km/h dok love, a mogu skočiti i oko šest metara ka napred i tri metra u visinu. Visoka spretnost i agilnost omogućavaju im da naseljavaju najrazličitije predele, od sub-barskih livada, preko mešovitih šuma i krševitih jaruga Velikog Kavkaza do kamenitih padina, planinskih stepa i retkih šuma Malog Kavkaza i Irana. Izbegavaju područja sa dugotrajnim snežnim pokrivačem i područja koja su u blizini urbanih naselja.

Malo se zna o ponašanju leoparda, uglavnom se smatra da su to solitarne životinje koje često znaju da se potuku kada se sretni u divljini. Većinu vremena provode sami, imaju svoje teritorije kojima vladaju, a ostale leoparde upozoravaju ostavljajući ogrebotine na drveću, mokrenjem i izmetom. Rikom i režanjem kominucijaru sa drugim leopardima i ukazuju na svoje prisustvo.

– Mužjaci i ženke leoparda žive na odvojenim teritorijama, a prelaze ih samo radi parenja. Dom mužjaka može da se preklapa sa teritorijama više ženki. Ženke žive sa mladuncima i nastavljaju da komuniciraju sa svojim potomstvom čak i nakon odvajanja. Sa dve do tri godine su potpuno zreli pa će mladi mužjaci uglavnom krenuti da otkrivaju nove teritorije i pronalaze svoja carstva. Leopardi su aktivni od sumraka do zore, a uglavnom odmaraju veći deo dana i nekoliko sati u toku noći, u šikarama, na stenama ili najdraže na granama drveća. Love na zemlji, rukovode se čulima sluha i vida, a svoj plen vrebaju i pokušavaju da mu priđu što bliže, obično na pet metara. Kada se ukaže savršena prilika, u brzom zaletu nasrću na plen iz zasede i ubijaju ga gušenjem. Leopardi se smatraju najjačim od svih mačaka, a ulovljeni plen će često nositi i u krošnje drveća iako ulov neretko zna biti i duplo teži – objašnjava Andrijana Tot.

Persijski leopardi se nalaze na vrhu hranidbenog lanca, u južnoj Jermeniji i Iranu uglavnom love divlje koze, muflone, srne, gazele, divlje svinje i dikobraze čiju populaciju oni kontrolišu, a neretko se dešava da napadaju i stoku i pastirske pse.

Informacije o reproduktivnom ponašanju su takođe oskudne, njihova sezona parenja u divljini traje od sredine januara do sredine februara, mada mogu da se pare tokom cele godine. Oba pola pare se sa više partnera, a period gestacije traje od 90 do 105 dana, nakon kog se rađaju od dva do četiri mladunca. Dolazak beba na svet najčešće se odvija skriven od očiju drugih životinja, u pećini, u pukotini među stenama, šupljem drveću ili u šikari. Tek kada beba malo stasa, majka će mu pokazati okolni svet. Mladunci se rađaju zatvorenih očiju, otvaraju ih sa četiri do devet dana, jako su ranjivi pa ostaju skriveni u osamljenim mestima koja su prikrivena gustom vegetacijom. U dobi od šest do osam nedelja mladunci dobijaju tamnu vunenu dlaku prekrivenu mutnim mrljama koja im služi kao kamuflaža. Kada dostignu tri meseca, prestaju da sisaju i prate majku u lovu, kraj nje će ostati od 18. do 24. meseca, odnosno do trenutka kada im se javi nagon za reprodukcijom.

Kako vreme teče, istraživanja pokazuju da populacija perskijskih leoparda na Kavkazu drastično opada. Oni ne mogu da napreduju bez ljudske intervencije.

– Preduzete su mere da se izbegne odumiranje ove vrste, 2007. godine pokrenut je ruski centar za reintrodukciju leoparda na Kavkaz. Svrha projekta je da se ove veličanstvene životinje vrate na planine Kavkaza, unutar nacionalnog parka Soči.  Mnoge asocijacije i institucije su se priključile programu razmnožavanja, među njima i EAZA. Takođe su uvedeni i EEP programi u kojima učestvuje i palićki ZOO vrt. Iz programa razmnožavanja biraju se određene jedinke, a pre njihovog puštanja na slobodu, leopardi se uče znanjima i veštinama od strane profesionalaca i stručnjaka IUCN-a koji pružaju ekspertizu i obuku životinja za preživljavanje. Uporedo je formiran i program kontinuiranog praćenja životinja koje su uvedene u prirodu – poručuje naša sagovornica i dalje objašnjava da su glavni razlog istrebljenja ovih životinja lov i trgovina krznom, mada su ove divlje mačke čsto proganjane i radi zaštite stoke.

Još jedan problem predstavlja i smanjenje vrsta i obima plena pa nastaje napuštanje staništa jer u njemu nema dovoljno hrane. U Avganistanu se krzno leoparda na lokalnom tržištu prodaje za oko 1000 dolara, iako su lov i trgovina ovom vrstom u potpunosti nezakoniti. U  zatočeništvu i divljini trenutno je prisutna populacija od svega 871 do 1290 zrelih jedinki širom sveta, a od procenjene populacije Iran ima najviše jedinki.

– Velika nam je časti i mislim da bi svi trebali da budemo ponosni što Palićki ZOO vrt učestvuje u programu razmnožavanja i vraćanja persijskih leoparda u prirodu. Razlog zbog koga leopardi ne mogu lako da se razmnožavaju u zatočeništvu je taj što često zna da se desi da mužjak nakon parenja ubije ženku. U prirodi se to retko dešava jer se leopardi razilaze, svaki na svoju teritoriju, u vrtovima je to teško i zato je potrebna ljudska asistencija. Mi imamo dva persijska leoparda, Simbu i Jangu – priča dalje Andrijana i dalje objašnjava pojedinost ova dva tufnasta stanovnika ZOO vrta na Paliću.

– Simba je došao iz zoološkog vrta u Rimu, rođen je 1. septembra 2017. godine, a Janga je nedavno doneta iz predatorskog parka iz Švetske, ona je rođena 3. oktobra 2017. godine što znači da je mlađa svega mesec dana od Simbe. Najveći izazovi u njihovom odnosu su upoznavanje, razmnožavanje i parenje. Naš ispust je takav da svako ima svoje pećine i jazbine u unutrašnjem prostoru, mogu da se osete ali nemaju nikakvog dodira. Spoljašnji ispusti, veliki i manji, povezani su tunelima u krug, zajedno sa pećinama, sve po preporuci naših koordinatora i mentora, kako bi prilikom spajanja ženka mogla da pobegne od mužjaka. Trenutno ih u ispust puštamo pojedinačno, kako bi se navikli na mirise, iz tunela mogu da se vide ali ne i da stupe u kontakt. Kada je Janga došla, bila je jako stidljiva jer je živela u predatorskom parku gde nije često viđala ljude. Danima nije izlazila iz skrovišta, ali su naši timaritelji stripljivo sedeli pored njene pećine da bi se Janga navikla na njihove glasove i da bi uspostavili kontakt. Sada imaju odličnu komunikaciju sa njom, Janga se javlja na poziv, prilazi kavezu i nije agresivna prema timariteljima – kaže naša sagovornica, a potom počinje da opisuje i italijanskog zavodnika Simbu, koji ovih dana vešto gladi svoje šare ne bi li se što više dopao hladnokrvnoj Šveđanki.

– Kada je Simba došao, pokidao je sve električne pastire u unutrašnjem prostoru, a kada smo ga pustili u spoljašnji ispust, uspeo je da se popne na vrh kaveza. Zato smo morali da stavimo grifovano platno duž celog ispusta kako bi osigurali njegov prostor. Na osnovu treninga za mesojede koji smo videli u Budimpešti, sa njim smo takođe počeli da radimo i on veoma uspešno sarađuje. Kada budemo videli da je ženka u teranju, možemo pokušati da ih spojimo ali do toga treba da prođe još vremena. Kada je u pitanju njihova ishrana, najviše vole da jedu zečetinu, a pošto su navikli da svet posmatraju sa visine, najviše vole da se izležavaju na platformama, a takođe vole i da se sakriju u grane gde mogu bezbedno da odmaraju – objašnjava nam Andrijana Tot dok pokazuje Simbu koji se izležava na obližnjoj platformi.

Da li će se ljubav izmeđi Šveđanke i Italijana desiti, vreme će pokazati. Ostaje nam samo da se nadamo da će strast između ova dva persijska leoparda planuti kako bi se njihova životinjska vrsta proširila, možda u formi dva tufnasta mališana koji će biti lepi i snažni na majku, a šarmantni i neodoljivi na oca.